Šalim se, nema 7 načina da magično postanete kreativni. Kreativnost, jednostavno, nastaje kada je potrebna: kada nam treba alternativno rešenje u bilo kojoj situaciji, bilo da je to pretvaranje Ilijade u indi-rok hit ili pronalaženje drugog puta do posla kada je saobraćaj u gradu zakrčen bezbrojnim radovima na putu. Što će reći – što više sebe izlažemo nepredviđenim okolnostima, što češće napuštamo svoj mali krug komfora, to ćemo češće i dublje morati da mislimo po šablonima na koje nismo navikli.

Međutim, nismo spomenuli ključan sastojak kreativnosti, možda i ključan sastojak preživljavanja u modernom svetu. Mašta. Ona je beskonačna i, na sreću, daje nam da je oblikujemo, gradimo i negujemo manje-više od prvog dana kada dođemo na svet. Neki čak idu dotle da veruju da je moguće početi i ranije – muzika se, na primer, nesumnjivo čuje unutar maminog stomaka. Baš kao što postoje priručnici koji garantuju da ćete nakon čitanja umeti brže da se skoncentrišete, zaspite, prestanete da pušite…postoje i oni koji vas uče upotrebi mašte u službi kreativnosti. Nisam probala pa ne mogu zvanično da osporim (niti potvrdim) učinkovitost ovih knjižica.

Činjenica je da smo kroz školovanje suočeni sa knjigama. Kažem suočeni, jer se očekuje da njihov sadržaj zapamtimo, izdeklamujemo i na osnovu toga pobedimo ili izgubimo, što dalje utiče na razvoj naših života u vidu roditeljske kritike i broja bodova za upis na fakultet/srednju školu. Godinama kasnije, često će se desiti da pomislimo kako su pojedini udžbenici bili divna stvar i žalićemo što se sa njima nismo susreli kasnije u životu, kada smo već postali strpljiviji i pametniji. Ja pamtim prezabavnu i bogato ilustrovanu knjigu iz istorije umetnosti i nezaboravni udžbenik iz biologije sa stručno dizajniranom koricom sa koje nam se smeši porodičan čovek, Nikolas Kejdž. Uvek im se možemo vratiti, premda su drugi udžbenici, sa daleko manje ilustracija u međuvremenu postali zanimljiviji.

I koliko god bilo važno učiti, poznavati istoriju, fiziku ili život Nikolasa Kejdža, fikcija je ta koja zaista, kako su brojna istraživanja dokazala, širi granice našeg kreativnog uma.

Bajka o menadžmentu i princezama

Kada kažemo čitanje, podrazumevamo da ono počinje mnogo pre nego što počnemo da raspoznajemo i sričemo slova sa papira – slušanjem bajki pred spavanje, priča u vrtiću, dedinih „doživljaja“ iz detinjstva. Osim što nam pomaže da razlučimo dobro od lošeg, da razvijemo svest o važnosti svojih izbora, kritičko mišljenje, sve to indirektno, kroz omiljenog junaka, što nas čuva u sigurnoj zoni. Dalje, naš rečnik se širi i rasteže, a priče nas susreću sa rečima i rečenicama koje ne bismo čuli u svakodnevnim konverzacijama. A onda dolazi ono na šta ciljamo – beskrajna mogućnost mašte, ulazak u svet koji je toliko drugačiji od našeg, što nas primorava da razmrdamo vijuge i pomoću njih stvorimo alternativnu stvarnost i alternativna rešenja za to kako nešto što nikada nismo videli izgleda, kako se ponašaju ljudi u situacijama u kojima se mi nikada ne bismo našli i – pitamo se kako se u njima mogu snaći. Nauka dokazuje – rađamo se sa oko 100 milijardi moždanih ćelija, što je 10 puša više u odnosu na, recimo, broj zvezda na Mlečnom putu. Što se mozak više stimuliše u prvih nekoliko godina života, to će snažnije biti povezani njegovi neuroni. Dalje u životu, to znači snažniju sposobnost učenja i raznolikog razmišljanja.

Ali evo nas, više nismo deca. Ne možemo da računamo na roditelje da nam čitaju (niti da ih krivimo što nam ne čitaju). U želji za brzim znanjem, egzaktnim informacijama a onda i instant zabavom, događa se to da je fikcija zapostavljena, iz jednostavnog razloga što većina u njoj ne vidi direktnu korist ili svrhu. Iz udžbenika ćeš naučiti ponešto o svom poslu/profesiji, iz how to priručnika raznorazne trikove koji će ti olakšati život, popularna psihologija će te primiriti, možda ćeš i steći utisak da si sada mudar. No, fikcija sadrži nešto što ove knjige nemaju: gomilu laži, uslovno rečeno. Svet koji ne posroji, izmišljene ljude i njihove odnose koje moramo da stvorimo sami, u svojim glavama.  Nije svaka fikcija kvalietna, ali ona koja jeste ostaviće poneku misao nedorečenu, ili će je spakovati u alegoriju koju ćete morati da razložite i rastumačite sami.

I eto – prenesite sve ovo na šablon svog dana i svog radnog mesta. Ako uzmemo u obzir da većina nas ne želi da bude šraf u jednoj megakonstrukciji, već ličnost sa svim svojim dimenzijama, potrebna nam je veština izmišljanja, mogućnost alternative, iznad svega – svest o tome da ne ništa mora (i ne treba) da se radi „onako kako smo oduvek radili“. Radoznalost je najbolji prijatelj kreativnosti i svako pitanje koje postavimo postojećem rešenju može da izgradi nove mogućnosti a zatim i noz novih pitanja (pa opet – nešto kao perpetuum mobile). Na kraju krajeva, to smo već naučili od najboljih.

Poslednja izmena dana 18. decembra 2017. u 19:16


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.