Vrlo često japanska mala privreda služi kao glavni svedok onima koji traže da se malim preduzećima pokloni veća pažnja. Ove vrsta preduzeća je veoma integrisana u privredu Japana, zato što se mala i srednja preduzeća najčešće putem kooperacije ili poslovno-tehničke saradnje povezuju sa velikim preduzećima, mada egzistiraju i kao samostalna. U ovakvoj tržišnoj strukturi, velika preduzeća u konkurentskoj borbi ne uništavaju mala i srednja preduzeća, već ih štite i čuvaju. Japanska mala privreda je veoma agilna, veoma usmerena na stalna unapređenja i brza prilagođavanja novim prilikama i potrebama tržišta.

Ovim preduzećima velike kompanije poveravaju proizvodnju pojedinih sklopova i delova finalnih proizvoda. U mnogim delatnostima razvijen je ovakav način poslovanja, a naročito u elektronskoj i automobilskoj industriji, mašinogradnji, itd. Na primer, 85% kapaciteta Tojote nalazi se u malim i srednjim preduzećima; Kavasaki ima oko 3.000 kooperantskih preduzeća kao podugovarača, koji svoje porudžbine poveravaju porodičnim firmama sa do 5 zaposlenih; Micubiši ima 5.500 partnera malih i srednjih preduzeća. Osnovna strategija razvoja malih i srednjih preduzeća u Japanu zasnovana je na niskim troškovima proizvodnje, malim serijama, optimalnom dizajnu i visokoj elastičnosti u odnosu na tržišne oscilacije i promene u privrednom sistemu.

Pored velikih, u Japanu su kategorisana vrlo mala, mala i srednja preduzeća. Vrlo mala preduzeća su ona koja u materijalnoj proizvodnji zapošljavaju do 5 radnika, a u trgovini i uslugama do 2 radnika; mala preduzeća su ona koja u materijalnoj proizvodnji zapošljavaju od 5 do 20 radnika, a u trgovini i uslugama od 2 do 5 radnika; srednja preduzeća u materijalnoj proizvodnji zapošljavaju od 20 do 300 radnika, u trgovini na veliko od 5 do 100 radnika, a u trgovini na malo i uslugama od 5 do 50 radnika. Pod malom privredom u Japanu racionalno bi bilo podrazumevati vrlo mala i mala preduzeća. Te dve grupe i predstavljaju 80% ukupnog broja preduzeća van primarnog sektora. Vrlo mala i mala preduzeća u Japanu zapošljavaju oko 30% ukupno zaposlenih.

U Japanu je odavno shvaćeno da se prema malim i srednjim preduzećima (MSP) mora voditi posebna politika, pa je u tu svrhu već 1963. godine donet poseban zakon, koji ova preduzeća označava vitalnim elementima privrede, a unapređenje društveno-ekonomskog položaja zaposlenih u ovim preduzećima označava svojim osnovnim ciljem.

Zakon je dao osnovne smernice razvoja ovih preduzeća: Modernizacija opreme, Unapređenje tehnologije, Racionalno upravljanje, Unapređenje strukture preduzeća; Suzbijanje nelojalne konkurencije i Poboljšanje kooperantskih odnosa. Praktično, kroz Zakon se i sistemski zadaju okviri i pravci delovanja države u pomoći maloj privredi, koja je nosilac razvoja društva.

Malim preduzećima koja imaju programe razvoja novih proizvoda i stvaranja novih prodajnih mreža i kanala država obezbeđuje posebne fiskalne povlastice i finansijsku pomoć.
Isto tako, država ovim preduzećima pruža besplatne savete i pomoć u oblasti finansija, upravljanja, poreskog sistema, knjigovodstva i radnih odnosa. Država prepoznaje značaj razvojne komponente male privrede, pa realno, sistemski i sistematski (ne samo deklarativno) pruža podršku realizaciji naprednih programa.

Sa ciljem da ta preduzeća budu što više i bolje osetljiva na tržišne zahteve i trendove, i da bi bila u stanju da odgovaraju sve većoj diversifikaciji proizvodnje i robama orijentisanim ka tražnji, država preduzima čitav niz mera kojima bi se unapredili ljudski resursi, podigao tehnološki nivo, unapredio informacioni sistem i poboljšale prodajne mogućnosti vrlo malih i malih preduzeća.

Ponekad i velika preduzeća, sa kojima su vrlo mala i mala u kooperantskim odnosima, vode brigu o njihovom unapređenju rada i razvoja. Japanska velika industrijska preduzeća sama proizvode oko 20-30% delova svojih finalnih prozivoda, a ostatak nabavljaju od kooperanata prvog reda. U takvom sistemu, svi prepoznaju interes da maloj privredi pomognu da bude što naprednija i fleksibilnija, spremnija na visok kvalitet i brze promene. Budući da je ugovor o kooperaciji dugoročan, kooperant se može u potpunosti posvetiti kvalitetu svog dela zajedničkog proizvoda. Ovi odnosi podrazumevaju i aktivno pružanje informacija i razmenu znanja.

Vrlo mala i mala preduzeća u Japanu pokazuju veliku vitalnost, prilagodljivost i fleksibilnost- ona brzo modifikuju stare mašine, alate i drugo, a njihovi radnici i inženjeri sa proizvodnih traka često sami projektuju nove mašine, prilagođene njihovim potrebama. To ovim preduzećima omogućava brzu modernizaciju, a japanskoj privredi dinamičnost. Agilnost male privrede značajno pomaže svim velikim preduzećima, koja su globalno prepoznatljiva, jer na taj način i ona imaju mogućnost da mnogo brže prave iskorake u novim pravcima, da stvaraju i prate nove trendove.

Sposobnost vrlo malih i malih preduzeća da brzo započinju novu i napuštaju staru proizvodnju snažno doprinosi strukturnim prilagođavanjima japanske privrede, a veliki udeo tih preduzeća u ukupnoj zaposlenosti drži nezaposlenost u Japanu na niskom nivou. Upravo u tome interes vidi i državni aparat Japana, koji aktivno podstiče i pomaže agilnost male privrede, jer posredno od nje zavisi funkcionisanje i razvoj čitavog društva.

U Japanu se u velikim sistemima često može čuti: „Vi ovde vidite naš mozak, razvoj i planiranje, a mašine su po čitavoj zemlji“. To je tačan odgovor. Mašine su po čitavoj zemlji, i to sa preko 85% u malim i srednjim preduzećima.

Učešće vrlo malih, malih i srednjih preduzeća u ukupnom broju japanskih preduzeća dostiglo je 99,7% a broj zaposlenih 91,8%. Mnogo je razloga da se država i velika preduzeća zauzmu i aktivno uključe u razvoj male privrede i stvaranje što boljih uslova za njihovu sposobnost da se brzo i efikasno prilagođavaju tržištu.

Poslednja izmena dana 8. maja 2016. u 01:05


Aleksandar Drenovac

Aleksandar je vodeći konsultant i trener u E2 Element konsultantskoj kompaniji. Kompanijama koje stvarno žele napredak pomaže da uspostave i unaprede organizaciju, razviju i unaprede sisteme upravljanja (procesima, projektima, kvalitetom, rizicima, promenama, performansama, obukom i razvojem), optimizuju poslovanje, unaprede timove…… Saznaj više »