Jeste li pokušali nekada da se novopečenom roditelju požalite kako ste strašno umorni ovih dana?

Njihove reakcije na žalopojku ovog tipa verovatno će vas istog trenutka navesti da zbog toga ozbiljno zažalite. U najboljem slučaju, ponosne mame i tate uputiće vam prekorne poglede, a u najgorem, dočekaće vas unapred pripremljen i detaljno obrazložen spisak od najmanje 312 razloga zbog kojih nikako ne bi trebalo da se osećate umorno. Znate li vi šta uopšte znači danonoćno brinuti o tom minijaturnom, tek rođenom stvorenju?

I da li ste svesni čega se sve ti ushićeni roditelji odriču, samo da bi njihovo čedo u svakom trenutku bilo 100% podmireno?

Naravno da ne znate – sem ako i sami ne pripadate tom elitnom društvu od-skora-roditelja. Obaška što će vas – zbog vaše drskosti da se požalite na umor – zapratiti i nimalo ugodan osećaj griže savesti.

Sve u svemu, bar ste shvatili da je u ovakvim situacijama najbolje držati jezik za zubima.

Pa opet, ne morate se naći u roditeljskoj ulozi da biste razumeli pravo značenje reči iscrpljenost ili odricanje. Biće sasvim dovoljno ukoliko, recimo, odlučite da pokrenete sopstveni biznis.

Jer, to je jedan od retkih poduhvata koji bi mogao parirati roditeljskoj brizi o novorođenčetu. S tom razlikom što svoj mali, tek rođeni biznis nećete moći tek tako poveriti baki ili deki na čuvanje. Niti će on utonuti u blaženu dremku nakon što ga po peti ili šesti put danas nahranite.

Naprotiv; taj krhki entitet biće večito gladan. A kada shvatite u šta ste se upravo upustili, i onaj (roditeljski) spisak od najmanje 312 razloga polako će početi da dobija pravi smisao.

Naime, praktično od prvog dana njegovog rođenja, bićete prinuđeni da napustite zonu bezbrižnosti i udobnosti. To mesto će sada zauzeti neizvesnost i stres, jer će vaš biznis u začetku zahtevati beskompromisnu posvećenost.

I baš poput minijaturnog novorođenčeta, on vas neće pitati da li ste ugrabili dovoljno sna. A neće mu biti važno ni da li (i koliko) ta konstantna briga ostavlja posledice na vašu fizičku i mentalnu dobrobit.

No, dobro; te posledice ćete u svakom slučaju osetiti poprilično brzo. Tačnije, čim pokušate da se prisetite kada ste to poslednji put spavali više od 4-5 sati u cugu.

Ili, kada ste ono beše priuštili luksuz „gubljenja vremena“ na celovečernji filmski maraton ili listanje omiljene knjige. Pojam „slobodno vreme“ sada poprima posve drugačiji kontekst, pa ćete i one slobodne (?) sate, umesto da ih uludo protraćite, iskoristiti da odgovorite samo još na ovih desetak mejlova. Ili da napokon posložite onu gomilu faktura koja već nedeljama strpljivo čeka samo na vas.

Vidite, daleko od toga da baš nikada više nećete ugrabiti trunku predaha. Samo ćete morati da ga poprilično mudro isplanirate. Dakle, ukoliko još niste neprikosnoveni ekspert u oblasti tajm-menadžmenta, sada ćete – hteli to ili ne – i tu veštinu morati savladati.

A reorganizacija vaših prioriteta uključivaće i reorganizaciju vašeg društvenog života.

Tačnije, onoga što je od njega ostalo. Jer, sada će vam na prvom mestu biti poslovna mreža kontakata, i sasvim je izvesno da ćete se među ne-preduzetnicima s vremena na vreme osetiti kao deveta rupa na svirali.

A slično će se osetiti i oni koji se slučajno zadese u vašem preduzetničkom „getu“. Jeste li već uočili da vas ljudi pomalo čudno gledaju kada im ushićeno prepričavate koje ste sve sjajne menadžment taktike i digital marketing strategije izbunarili jer želite da napokon bustujete svoj sales funnel? I to ni manje ni više nego nedeljom u 3h iza ponoći?

Doduše, nije baš da ćete im zamerati na tim bledim i mlakim pogledima. Jer, ne-preduzetnici neće uvek shvatati šta znači imati posao bez radnog vremena.

Ili ugovorenu sumu koja redovno leže na bankovni račun.

Ili desetodnevni godišnji odmor svake prve polovine avgusta.

Jer, radno mesto „od 9-17h“ znači biti deo veće i dobro uhodane „mašinerije“ – a ona se neće raspasti baš istog trena kada oni priušte sebi kratkotrajno odsustvo.

A vama se, pak, može desiti da prođu meseci dok ne počnete da ostvarujete iole pristojne prihode. I dok vaša samostalna poslovna mašinerija napokon ne ubaci u prvu.

I teško da će vas išta pripremiti na sve što vas čeka kada sami pokrenete biznis. Pogotovo u prvih nekoliko godina, kada shvatite da je malo šta zapravo pod vašom (potpunom) kontrolom.

Hoćete li sastaviti dovoljno sredstava za tekuće finansijske obaveze? I ako danas odlučite da, recimo, uložite u osavremenjivanje proizvodnog procesa, kojim ćete to natprirodnim silama popuniti preostale rupe u budžetu?

Stvar je u tome što će vam se kad-tad ukazati i ovaj neobičan „paradoks kontrole“. Jer, uz utanačenih 8 sati koje biste na dnevnom nivou odradili za nekog drugog, imate i potpunu slobodu da onih preostalih 16 organizujete po sopstvenoj volji.

I ne radi se samo o slobodi upravljanja sopstvenim vremenom ili finansijama. Iskorak na nepoznatu teritoriju zvanu Preduzetništvo, u prvom redu znači i brisanje granica zone komfora. Uz saznanje da vaše odluke prate i određeni – ponekad nimalo naivni – rizici, često ćete imati utisak kao da hodate po vrlo skliskom terenu. A takva poslovna klima mogla bi potrajati i duže nego što ste isprva planirali.

Naposletku, dodajte tome još i onaj nimalo ugodan osećaj sumnje i nesigurnosti. Da li ćete uopšte doživeti da vaš mali, nejaki poduhvat napokon stane na svoje noge?

Ili ćete, poput desetina drugih, na kraju snuždeno posmatrati natpis „lokal na prodaju“?

A lepo su vam govorili stariji i iskusniji: „Okani se, sine, tih borbi sa vetrenjačama.

Da si upao u državnu firmu, mogao bi, k’o sav normalan svet, nedeljom pre podne komotno duže da odspavaš.

A vidiš, da umesto firme imaš, recimo, dete, mogao bi i da ga ispostaviš babi i dedi na čuvanje.“

Ali, vi ne možete čak ni to. Ostaje vam, dakle, da nastavite sa popunjavanjem onog spiska od još najmanje 306 razloga zašto se osećate tako iscrpljeno, i naravno – čega ste se sve u međuvremenu odrekli.

I sve to samo da biste – makar povremeno – doživeli onaj neponovljivi osećaj ponosa nakon što vaš mali, tek rođeni biznis, počne da se oslanja na sopstvene noge.

Ili onaj nalet ushićenja kada uberete prve plodove svog napornog rada, a onome što radite najzad udahnete i realnu vrednost.

I tek tada ćete, napokon, moći sebi da priuštite i toliko zaslužen odmor.

Sve dok se ne setite da vas čeka još najmanje 4-5 neodgovorenih mejlova.

No, dobro; sada ste ionako već strašno umorni, pa bi i ti mejlovi ovoga puta mogli sačekati bar do ujutru. Što se vas tiče – ovo će biti vaš najslađi san nakon dugo, dugo vremena.

Poslednja izmena dana 8. avgusta 2017. u 00:53


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »