Sada već davne 1384. godine Džon Viklif preveo je Bibliju na engleski jezik. Nadbiskup od Kanterberija nagovorio je Henrija IV da je u pitanju jeretička čin. Ne zločin koji se kažnjava zatvorom, niti vešanjem, već ni manje ni više nego zločin zbog kog vas javno i lagano spaljuju na lomači.

Šta je to čega se Crkva ovoliko plašila? Stvar je u tome da je Biblija u to vreme bila na latinskom jeziku, te obični ljudi nisu mogli da čitaju latinski. To znači da su morali da idu u crkvu i slušaju sveštenika kako im čita Bibliju. I onda im je on objašnjavao šta ono što je pročitao znači. Dakle, ne samo da je čitao, već je i interpretirao pročitano. To dalje znači da, bez sveštenika, ljudi nisu imali pristup Bogu. I dok god Biblija postoji samo na latinskom, sveštenici su jedini koji imaju ekskluzivno pravo njenog čitanja i tumačenja. Crkva je, dakle, što se toga tiče, bila bezbedna od mogućnosti da običan svet ima direktan uvid u tajne, svete spise.

Tridesetak godina nakon nemile sudbine Džona Viklifa, tačnije 1415. godine, njegov leš je iskopan i suđeno mu je zbog jeresi. Proglašen je krivim i njegovo telo (to jest ono što je od njega, nakon tri decenije, ostalo) spaljeno je na lomači.

Da li je ovo sprečilo ljude da izražavaju radoznalost ka tome šta piše u Bibliji? Naravno da ne. Vilijam Tindejl je 1526. godine uspeo u onome što je kod Viklifa bila namera – preveo je Bibliju. U to vreme tek što je nastala štamparska mašina u Nemačkoj, pa se Tindejl zaputio tamo kako bi omogućio masovno štampanje prevedene Biblije. Crkva ga je, međutim, pronašla. I tako je Tindejl 1536. javno spaljen na lomači.

Crkva je očigledno bila prilično očajna u nameri da Biblija ostane na jeziku koji niko ne može razumeti. I to je funkcionisalo, sve dok Henri VIII nije odlučio da raskrsti (pun intended!) sa Rimom i proglasi se za božjeg namesnika nove Engleske religije. Onda je on odlučio da će mu za Englesku religiju biti potrebna Biblija na engleskom jeziku. Verzija koja je i danas aktuelna na engleskom govornom području nastala je 1611. i skoro u potpunosti je identična kao i Tindejlova. Zbog koje je on javno spaljen na lomači.

Danas u svetu postoji preko milijardu kopija Biblije, na mnogim jezicima. Crkva, ipak, nije uspela da sačuva njenu ekskluzivnost. I desilo se baš ono onoga čega su se i plašili – a to je sve manja dominacija crkve nad životima običnih ljudi.

Crkva se, dakle, dugo ponašala kao tim loših marketara. Nastojali su da stvari oko kojih su ljudi bili radoznali drže podalje od njihovih očiju. Oni su, na taj način, funkcionisali kao tajno društvo. Treba li danas o ovome pisati u prošlom licu pitanje je koje ide izvan tematike ovog teksta.

Kada neko neće ili ne želi da stvari objasni na jednostavan i pitak način, to je zato što ne ume ili zato što to ne želi. Jer bi to onda raskrinkalo mit koji se upotrebom mističnog jezika gradi oko te stvari. Jer, kako ta stvar može biti posebna, ako se može objasniti običnim, svakodnevnim jezikom? Ovaj princip koriste marketari (prevashodno kopirajteri) koji se oslanjaju na komplikovane, previše stručne reči kako bi delovali pametnije. Kako bi ono što pišu dalo notu stručnosti, ponekad i mističnosti. I upravo iza ambiciozne upotrebe jezika skrivaju svoje neumeće da jednostavnim jezikom objasne kompleksne stvari.

Jednostavnost ne isključuje brilijantnost. Naprotiv! Ako imate sumnje u ovo, setite se reči Alberta Ajnštajna: „Ako ne umeš da objasniš jedanaestogodišnjaku, onda ni ti to baš ne razumeš do kraja.”

Foto: Oren Jack Turner, Princeton, N.J. – The Library of Congress

Poslednja izmena dana 31. maja 2017. u 08:52


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »