Najveću svetsku kompaniju za isporuke, UPS iliti United Parcel Service, osnovala su svojevremeno dva tinejdžera.

Godina je 1907. Klod Rajan i Džim Kejsi imaju po osamnaest godina. Telefon još uvek nije u širokoj upotrebi i ukoliko želite da komunicirate s nekim ko ne živi blizu vas, najčešće ćete se odlučiti za telegram a vašu poruku će prenositi poštar. Dva gore pomenuta prijatelja imaju osećaj da bi oavaj posao mogao da donese razuman džeparac. Trebalo im je prevozno sredstvo i to su osigurali jednim biciklom a za troškove rente podruma jednog hotela u Sijetlu, kao skladišta i kancelarije, prvog meseca su pozamili sto dolara od trećeg prijatelja. Pod imenom “American Messenger Company” Džim i Klod su pešaka i biciklom raznosili poruke po gradu.

Nekoliko meseci kasnije neko je “mesindžeru” s početka dvadesetog veka  uputio neobičan upit prenosa pošiljke umesto telegrama. Zašto da ne? Direktori firme su se složili da ih ništa ne košta da uz telegrame raznose i manje pakete. Tako su u narednom periodu raznosili i prenosili manje-više sve što je bilo moguće isporučiti pešaka ili na biciklu. Kako se posao razvijao neočekivanom brzinom a zahteva je bilo sve više, jedini logičan korak bio je proširivanje firme dodatnim kadrovima. To je izgledalo ovako: direktori Kejsi i Rajan su sedeli u podrumu-kancelariji i radili kao svojevrsni kol centar, dok je Kejsijev brat Džordž bio na čelu još nekolicine drugara koji su pedalali po gradu, raznoseći pakete i telegrame. UPS se tako razvijao i malo po malo, pojeo svoju konkurenciju. Ujedinivši se sa kompanijom Merchant’s Parcel Delivery, još mlada kompanija dvojice drugara preuzima i njeno ime. Ovo su, svakako, bile godine procesa, ispunjene zajedničkim odrastanjem dečaka, ali i njihovog neslućeno velikog biznisa. Bicikle su zamenili motorcikli, motorcikle automobili i konačno kamioni. U to vreme telefoni su već u skoro svakom stanu u SAD, prema čemu raznošenje telegrama biva gotovo potpuno zamenjeno saradnjom sa različitim prodavcima čiju su robu isporučivali kupcima. Već 1919. kompanija menja ime u današnje – United Parcel Service i počinje da radi i van granica Sijetla.

Još jedna lepa stvar u ovoj priči je ta da su dva druga ostala na istim pozicijama – privatno i poslovno – do kraja. Pedeset pet godina kasnije, kada je bilo vreme za penziju, nekadašnji podrum sa telefonom i biciklom imao je 22 hiljade zaposlenih i godišnju zaradu od oko 550 miliona dolara.

Kao što mnogi pokušavaju, od kako se čovečanstvo našlo na svom rubu, UPS je pre nekoliko godina ponovo vratio svoje raznosače na bicikle, kad god je to moguće. Pomenuta zarada danas iznosi oko 50 milijardi dolara, a poslovanje se obavlja u 200 različitih zemalja. Neverovatno je šta mogu da učine jedan bicikl, dva prijatelja i dobra ideja u dobro vreme.

Foto: YSSYguy

Poslednja izmena dana 28. avgusta 2016. u 19:29


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.