Verovali ili ne, ali Big Mac osim što je jedan od najpopularnijih Mc Donald’s proizvoda jeste i jedan od načina kako možete uporediti kupovnu moć različitih zemalja.

Ali da krenemo od početka.

Renomirani magazin Economist prvi put je upotrebio Big Mac indeks u septembru 1986. godine da bi na polu-humorističan način izmerio koliko su potcenjene ili precenjene valute različitih zemalja.

Teorijska podloga ovog koncepta je paritet kupovne moći (PPP). To je nehumoristična ekonomska kategorija koja služi da bi se uporedile vrednosti valuta različitih zemalja. Meri koliko je novca u različitim zemljama potrebno izdvojiti za tačno definisanu potrošačku korpu. Da bismo rekli da su dve valute u ravnoteži potrošačka korpa mora da košta u obe zemlje isto, uzimajuči u obzir devizni kurs.

Big Mac index meri vrednosti valuta tako što u potrošačku korpu spušta samo jedan jedini proizvod – Big Mac. Zašto baš on?

Mac Donald’s franšiza posluje u 119 zemalja sveta, a u svakoj od njih Big Mac predstavlja deo standardne ponude. U teoriji, lokalne franšize imaju mogućnost pregovaranja o cenama svih sirovina pa se zbog toga smatra da je opravdano posmatrati ga kao dobar način da se uporede vrednosti valuta.

Lista koju objavljuje Economist pokazuje koliko dolara, obračunato prema važećem srednjem kursu,  treba da izdvojite kako biste kupili jedan Big Mac u svakoj od država sa liste. Upoređivanjem iznosa u različitim zemljama dolazi se do zaključka da li je neka valuta precenjena ili podcenjena, a na osnovu toga dalje može da se zaključi kakav je generalni nivo cena u toj konkretnoj zemlji.

Evo i primera da ovo bolje ilustruje.

Ako je prosečna cena Big Maca u Americi 5 dolara, a u Srbiji 300 dinara srednji kurs dolara trebao bi da bude 60 dinara (300/5).

Ako je trenutni srednji kurs dolara 100 dinara onda bismo, koristeći Big Mac indeks, moglli da zaključimo da je dinar kao valuta potcenjen tj. da je potrebno da izdvojimo više dinara za jedan dolar nego što nam to govori ovaj indeks.

Economist ponekad kreira indekse koji su varijacija na ovu temu. U januaru  2004. godine osmislili su Tall Latte indeks tj. cenu šoljice Starbucks kafe kao merilo.

Ovaj trend inspirisao je i druge organizacije da pokušaju nešto slično.

2007. godine jedna australijska banka okušala se sopstvenom varijacijom na temu – iPod indeks. Pošto je iPod proizveden na jednom mestu, ideja je bila da njegova vrednost treba da bude ujednačena širom sveta. Međutim, ova verzija zanemaruje troškove isporuke koji mogu značajno varirati u zavisnosti od udaljenosti mesta isporuke od mesta proizvodnje.

Bloomberg L.P. sa svoje strane oprobao se sa Billy indeksom i pretvaranjem lokalnih cena IKEA Billy police za knjige u američke dolare što je trebalo da posluži opet za merenje kupovne moći.

Iako je vrlo ilustrativan, Big Mac indeks je daleko od savršenog. Cenu Big Maca određuje kompanija McDonalds pa to u startu narušava ideju da on može na adekvatan način da predstavi cene ulaznih sirovina. Takođe, on se razlikuje širom sveta po veličini, sastojcima i dostupnosti.

U mnogim zemljama internacionalni restorani brze hrane daleko su skuplja opcija od lokalnih restorana, a u nekim kao što je Indija tražnja za ovom vrstom hrane je daleko manja nego što je to slučaj recimo u Americi.  Otvorena su još neka pitanja: ko jede u ovim restoranima, lokalno stanovništvo ili doseljenici, koliki su lokalni porezi, kakvu konkurenciju Mc Donald’s ima na tržištu i da li zemlja ima uvozne carine kojima štiti domaće tržište. McDonalds ima i različite strategije nastupa na različitim tržištima pa visina marketinških budžeta umnogome može uticati na cenu.

Zbog svega ovoga prilično je upitno da li Big Mac može na pravi način da predstavlja ekonomiju jedne zemlje u celini.

Bez obzira na ozbiljne nedostatke iz godine u godinu ovaj indeks se objavljuje i prati. Njegova namena nije da zameni druga ozbiljnija merenja kupovne moći već da bude lagan, razumljiv i pristupačan način za njeno objašnjenje. U prilog činjenici da ipak nije toliko beznačajan govori i to što ga čak u mnogim školama i univerzitetima koriste kako bi učenike učili upravo o kupovnoj moći.  Zato nije loše da znamo da postoji i kako se kao zemlja prema njemu kotiramo.

Foto: Flickr/Emanuele

Poslednja izmena dana 19. oktobra 2017. u 13:48


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »