Ako pripadate generaciji dvadeset ili trideset i kusur godišnjaka, velika je verovatnoća da ste u jednom momentu svog detinjstva ili odrastanja došli u kontakt sa stripovima iz edicije „Zlatna Serija“, čiji je jedan od glavnih junaka bio Zagor Tenej, Duh sa sekirom. Jedna od prvih epizoda u ovoj ediciji sa Zagorom kao glavnim junakom nosila je naziv „Tajna Jezera Iri“. Meni kao klincu ovo ime je zvučalo krajnje zanimljivo i misteriozno, i kad sam malo odrastao (i potsetio se i Zagorovih avantura) ponovo sam se susreo sa ovim čudnim imenom i toponimom. Tad sam čuo za tzv. Erie wars ili Ratove oko Irija. Tek to me zainteresovalo, jer u istoriji koju smo mi učili nije bilo pomena o nekom oružanom sukobu ovakvog imena. O čemu se zapravo radi?

Pod ovim nazivom se ne misli ni na kakav pravi rat, već na jednu epizodu iz istorije železnica u SAD, finansijski sukob koji je trajao od 1866. do neke 1872. godine u kom su se „baroni razbojnici“ (kako su pogrdno bili nazivani industrijalci tog doba), borili oko toga ko će biti vlasnik kompanije „Iri železnice“ (Erie Railways), koja je bila vlasnik i operater na liniji koja je povezivala Jezero Iri (i time praktično Čikago) i Njujork. S jedne strane je bio Kornelijus Vanderbilt, sa druge družina sastavljena od Danijela Drua, Džeja Gulda i Džejmsa Fiska. Vanderbilt, čuveni industrijalac, je već bio najveći igrač na tržištu železnica i u svom posedu je imao Njujoršku i Harlemšku železničku kompaniju, čijim je preuzimanjem već stao na žulj Danijelu Druu. Vanderbilt je želeo kontrolu i nad Iri kompanijom i linijom, koju je pod svojom kontrolom imao Dru. Stoga je on započeo akciju „neprijateljskog preuzimanja“, otkupa akcija kompanije Iri kako bi postao većinski vlasnik, a bez prethodnog dogovora i saglasnosti uprave kompanije. Vanderbilt je već posedovao izvestan procenat akcija koje je kupio tajno, međutim Dru se povezao sa Guldom i Fiskom, do tada nepoznatim dvojcem finansijera-direktora nižeg ranga u kompaniji Iri. Njih trojica su se udružili protiv Vanderbilta a potom odlučili da iskoriste rupu u zakonu i statutu kompanije tako što su počeli da svojevoljno doštampavaju akcije što je pojava poznata i kao „ispiranje akcija“. Što je više Vanderbilt kupovao akcije kompanije Iri, tako je imao sve manji procenat vlasništva. Na ovaj način je trojac izvukao preko 7 miliona dolara iz džepa jednog od najbogatijih Amerikanaca tog doba.

Ovakvo ponašanje i postupak bi danas bili automatski proglašeni ništavnim a počinioci bi sebi rezervisali boravak u nekoj kazneno-popravnoj ustanovi na duži rok, no u to vreme to nije bio slučaj u SAD, ali daleko od toga da je na ovo gledano blagonaklono i da je ovo bio kraj ove sage. Priča se preselila na sud, a trojac Dru-Guld-Fisk, sada već poznat i kao Kružok sa Irija se i fizički preselio u Olbani, u državi Njujork, gde su se zabarikadirali u jedan hotel i okružili se plaćenim tabadžijama koji su sprečavali da im se bilo ko približi. Sa druge strane, za bitku na sudu su angažovali preko 40 advokata, a ni Vanderbilt nije zaostajao u tom pogledu. Jedna bitka se vodila na sudu, a sasvim druga se vodila u nameri da se na svoju stranu privole zakonodavci države Njujork, koji bi legalizovali prevaru koju je ekipa oko Drua izvela. Obe strane su zasipale novcem predstavnike zakonodavnih tela, lobirajući za svoju stvar. Jedan senator je primio istovremeno 75 hiljada dolara od Vanderbilta, a od Gulda celih 100! Ključni čovek bio je Vilijem Tvid, čuveni Bos Tvid, političar nadaleko poznat u regionu Njujorka po svom uticaju kao i korumpiranosti. Uz njegovu pomoć (za koju je dobio akcije kompanije Iri kao i poziciju direktora u istoj) sudija koji je vodio slučaj počeo je da iskazuje naklonost ka ekipi Dru-Guld-Fisk, a akcije koje su izdane proglašene su zakonitim.

Kraj ove sage je ostao donekle nerazjašnjen, dosta toga se dešavalo iza kulisa, ali dva su ključna momenta – okretanje suda na stranu Vanderbilta i sastanak koji su zaraćene strane održale. Vanderbilt je na tom sastanku uspeo da se izmiri sa Druom, međutim mladi dvojac je uspeo da iz igre izbaci Drua i preuzme kontrolu nad železnicom i izvuče značajna sredstva iz same firme. Ali, kako to obično biva, i sami su postali žrtve prevare jednog Engleza, profesionalnog prevaranta sa čudnim imenom – Lord Gordon Gordon. Sa druge strane, Vanderbilt je uspeo da izvuče deo gubitaka, tako što je sud naložio kompaniji Iri da otkupi nazad većinu „ispranih“ deonica od Vanderbilta. Na kraju, Vanderbilt je ostao bez kontrole nad kompanijom Iri, ali je ostao najbogatiji čovek u SAD, a ova avantura ga je po nekim procenama koštala oko 2 miliona dolara.

Ova epizoda iz istorije preduzetništva u SAD pokazuje da ni jedna od kolevki preduzetništva i najuređenijih država nije imuna na „dečije bolesti“, da će se uvek naći neko ko će iskoristiti rupe u zakonu, da se dosta toga dešava i rešava iza scene, ali i da nad popom ima pop – ma koliko je neko vičan u prevari, da će uvek da se pojavi neko ko je još vičniji. Tako da je možda naravoučenije priče da se prevara ne isplati.

Foto: National Park Service

Poslednja izmena dana 25. novembra 2015. u 14:53


Nemanja Paleksić

Nemanja Paleksić rođen je 1981. godine u Gračanici, SR BiH, bivša SFRJ. Gimnaziju završava u Bijeljini, dok je diplomu pravnika stekao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Studirao je i filozofiju, dok trenutno završava postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka……. Saznaj više »