Black Friday ili, u prevodu, Crni petak, po mišljenju mnogih najveći kupoholičarski dan u godini, svake godine privuče oko 135 miliona ljudi. On obeležava početak sezone Božićne kupovine. Za njega ste sigurno čuli, ali da li znate kako je nastao ovaj čuveni dan? I da li je on stvarno dan kada najviše trgovaca zadovoljno trlja ruke?

Iako sve do ’60-ih godina prošlog veka Black Friday nije imao ovaj naziv, koji je usvojen tek pre nešto više od dve decenije, trgovci su pokušavali da motivišu ljude da kupuju petkom, to jest prvim danom nakon Dana zahvalnosti još od kraja 19. i početkom 20. veka. U to vreme, bilo je vrlo rasprostranjeno da mnoge robne kuće, kao što su Macy’s i Eaton’s, sponzorišu parade koje su se održavale odmah nakon Dana zahvalnosti. Te parade predstavljale su najveći deo oglašavačkih kampanja uoči Božića, a rezultirale bi time da mnoštvo ljudi, nakon parade, ode da kupuje u pomenutim prodavnicama, odnosno robnim kućama.

Vremenom je ova praksa postala odomaćena, nepisano pravilo kog su se pridržavale sve veće robne kuće, koje su odlagale svoje božićne oglašavačke kampanje do nakon Dana zahvalnosti, a posebno do trenutka kada se pomenute parade završe.

Pomeranje praznika zbog kupovine

Do ’30-ih godina dvadesetog veka, petak nakon Dana zahvalnosti postao je zvaničan početak Božićne sezone kupovine među ogromnom većinom trgovačkih brendova. No, ova tradicija dovela je do toga da su trgovci postali nezadovoljni dužinom Božićne sezone kupovine u novembru, kada bi poslednji četvrtak u tom mesecu bio peti četvrtak po redu. U to vreme, Dan zahvalnosti uvek se održavao poslednjeg četvrtka u novembru. Nezadovoljstvo trgovaca dovelo je do toga da su mnogobrojni lobisti urgirali da predsednik S.A.D. Ruzvelt 1939. godine promeni zvaničan početak Dana zahvalnosti, odnosno da on bude pretposlednji četvrtak u novembru, kako bi se što je moguće više produžila Božićna sezona kupovine i, samim tim, poboljšala prodaja a, posledično, i ekonomija.

Mnogima se, međutim, nije dopalo pomeranje Dana zahvalnosti. Tačnije, čak 22 savezne države odbile su da prihvate Ruzveltov novi Dan zahvalnosti i držale su se prethodne verzije. Teksas je, na primer, to iskoristio kako bi imao dva praznika, pa su slavili i stari i novi Dan zahvalnosti. Stvar je rešena kada je 1941. godine Kongres umešao svoje prste, donevši zakon o tome kada će se održavati Dan zahvalnosti. Odabrani dan bio je četvrti četvrtak u Novembru, što je odobrio i Ruzvelt, a rezultiralo je time da je Dan zahvalnosti nekad „padao“ na preposlednji, a nekada na poslednji četvrtak novembra meseca.

Zašto je Crni petak crn?

Termin „Black Friday“ ili „Crni petak“ nije bio u upotrebi sve do sredine šezdesetih godina XX veka. Čak i kada se pojavio, nije bio popularan još dve decenije. Postoji nekoliko verzija nastanka njegovog porekla, a najverovatnija je ona koja kaže da su mu takav naziv nadenuli policajci, vozači autobusa i taksisti, koji su strepeli od zagušenja u saobraćaju i ogromnog broja ljudi na ulicama nakon Dana zahvalnosti.

Naziv „Crni petak“ odomaćio se među svima onima na koje su uticale saobraćajne i gužve na ulicama, a „crna“ je bila i subota nakon Crnog petka. 1961. godine jedan gradski predstavnik iz Filadelfije, smatrajući da se pridev „crni“ ne uklapa u pozitivnu poslovnu konotaciju, predlaže usvajanje naziva „Veliki petak“ („Big Friday“) i „Velika subota“ („Big Friday“). Međutim, ti nazivi nikada nisu zaživeli.

Tokom osamdesetih, i dalje nezadovoljni konotacijom „crnog“ petka, trgovci su došli na ideju da mu podare novo poreklo naziva. Naime, većina njih poslovala je sa gubicima većinom godine, a Crni petak je tako nazvan zato što je to bilo doba kada većina trovaca konačno može da ima realan uvid u svoj profit, kada se iz crne zone prelazilo u crvenu. Međutim, to nije bilo tačno. Iako je nekim trgovcima godišnji profit zavisio od toga koliko zarade uoči Božića, za većinu je svaki kvartal predstavljao doba za sebe. Iako su mnogi smatrali da je to pravo poreklo naziva Crnog petka, to ipak nije slučaj.

Postoje i teorije o tome da je ime ovog dana zapravo nastalo prilikom kraha berze krajem 1929. godine, što je izazvalo Veliku depresiju. Taj dan je, međutim, bio četvrtak, a ne petak. Pravi događaj na berzi koji bi se mogao nazvati crnim petkom desio se 1869. godine u septembru i bio je povezan sa cenom zlata, što nema nikakve veze sa kupovinom petkom nakon Dana zahvalnosti.

Još jedna zanimljivost, kada je reč o Crnom u, jeste činjenica da on u stvari nije najveći dan za kupovinu u godini. Štaviše, nije ni u prvih pet! Mada, bilo je slučajeva da se nađe na ovoj top listi. Najveći dan za kupovinu u godini po pravilu je subota pre Božića, osim onda kada Božić „pada“ na vikend. Tada, najveći broj ljudi hrli u robne kuće i tržne centre poslednji četvrtak ili petak pre Božića.

O tome da ovom danu ponekad istinski pripada epitet „crni“ govori i podatak da je 2008. godine privremeni radnik Walmarta na Long Ajlendu Jdimytai Damour doslovno pregažen na smrt, od strane ljudi koji su došli da kupuju u Green Acres Shopping Center. Nestrpljivi da se prodavnice otvore, ljudi su gurali vrata u pokušaju da ih otvore. Sa druge strane vrata, zaposleni u ovoj prodavnici pružali su im otpor, ali ubrzo je masa od preko 2000 ljudi poput stampeda nagrnula u prodavnicu, pregazivši Damoura. Čak su i bolničari koji su pokušali da dođu do njega i pomognu mu takođe bili pregaženi. Ljudi su kupovali, ne obraćajući pažnju na čoveka koji je umirao na ulazu prodavnice. Osim njegovom smrću, bilans ovog Crnog petka iznosio je pet hospitalizovanih kupaca i mnoštvo povređenih.

U današnje vreme, Crni petak, osim u Sjedinjenim Američkim Državama, postoji i u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Meksiku, Brazilu, Indiji, Panami, Kostariki, Rumuniji, Danskoj, Švedskoj, Južnoj Africi, Francuskoj, Norveškoj i Mađarskoj.

Postoji i kontrastruja ovom danu koju je osmislio pokret koji se bori protiv konzumerizma. To je, kao antikonzumeristička verzija Crnog petka, Buy Nothing Day.

Foto: János Balázs



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »