Ako pomenemo Rimljane i Gale, većina vas imaće u glavi sliku simpatičnog brkajlije Asteriksa, njegovog druga Obeliksa i, neizbežnog, Garoviksa. Ono što smo, iz pera legendarnih Gošinija i Uderca, videli u crtanim filmovima i stripovima preselilo se i na “velike ekrane” – hrabri Gali nisu se predali Cezaru, već su uspešno pružali otpor iz svog malog, utvrđenog, sela.

Istina je, pak, nešto drugačija.

Naime, 52. godine pre nove ere Rimljani, pod vođstvom Julija Cezara, trebalo je da se sukobe sa Galima. Obe vojske brojale su oko 60.000 ratnika. Bilo je očekivano da Rimljani pobede, jer su bili bolje opremljeni i nešto vičniji ratovanju. Ipak, Gali nisu želeli da se bore na otvorenom polju, već su ostali utvrđeni u gradu Aleziji i čekali napad.

Umesto da napadne, veliki rimski vojskovođa prvo je dobro promislio šta bi njegov neprijatelj Vercingetoriks uradio? Uočio je sopstvenu slabost pre druge strane. Bilo bi logično sačekati da rimski vojnici izgladne na hladnoći, i u toploj sigurnosti utvrđenja planirati povoljan trenutak za napad. Taj trenutak bi svakako došao, pa je Cezar uradio potpuno suprotnu stvar. U roku od tri nedelje, Rimljani su oko Alezije podigli utvrđenje dugo 16 kilometara sa sve bodljama, zidovima i šančevima.

Sada je i rimska vojska bila zaštićena od napada galskih ratnika, za slučaj da im padne na pamet da oni “prvi počnu”. I počeli su. I mnogo ih je stradalo, ali su neki uspeli i da pobegnu iza linija rimskog utvrđenja, što je značilo da će opkoljenim Galima uskoro doći i pojačanje. Pred Cezarom su bila dva izbora. Da se suoči sa nadolazećim galskim pojačanjem na otvorenom, ili da beži. Kako mu se nije svidelo ni jedno ni drugo, uradio je nezamislivo. Naložio je da se napravi još jedan odbrambeni zid, ovaj put dugačak 20 kilometara, ali sa druge strane već postojećih rimskih utvrda. Izgradnja je trajala tri nedelje, taman koliko je trebalo i galskom pojačanju od 100.000 vojnika da dođe na “lice mesta”.

Galski vođa je očekivao da će se suočiti sa Rimljanima na otvorenom, prilazeći im sa leđa, ali kako je Julije Cezar potpuno preuzeo inicijativu, galska vojska bila je apsolutno zbunjena. Morali su da napadnu. A kada su napali utvrđenje za koje uopšte nisu ni očekivali da postoji, Cezar im je već poslao 6.000 vojnika, sada iza njihovih leđa. Videvši ih, Gali su pomislili da to dolazi još jedna vojska Rimljana, te da su brojčano nemoćni. Uspaničili su se, a to je bio uvod u masakr. U mahnitom begu, Gali su bili lak plen za precizne rimske potere. Cezar će kasnije napisati u svojim “Komentarima” da je za činjenicu da su neki Gali ipak preživeli ovaj napad, bila zaslužna samo iscrpljenost njegovih vojnika.

Kada se podvuče crta, Gali su izgubili 150.000 ratnika, a Rimljani 13.000. Oni “prvoutvrđeni” Gali iz Alezije videli su da je bitka izvan njihovih zidina izgubljena i da od pomoći nema ništa, pa se Vercingetoriks, ipak, predao.

Potom je Julije Cezar nastavio pohod i pokorio celu Galiju, koja je postala rimska provincija, a on je postao imperator celog Rimskog Carstva.

Pouka priče je da bi trebalo da razmišljate kao ona “druga strana”. Budite sopstveni najoštriji kritičar. Nemojte pretpostavljati da će vaš plan da uspe, već budite spremni i imajte i “plan B”. U najboljem slučaju, neće vam trebati. U najgorem slučaju – bićete spremni. Sjajna ideja bi trebalo da natera konkurenciju na reakciju. Budite spremni kada se to desi. Jer, kada se desi, šta god da urade – biće na “vašem terenu”.

Foto: Yuval Y

Poslednja izmena dana 9. januara 2016. u 16:23


Miloš Maksimović

Miloš Maksimović rođen je 1979. godine u Beogradu. Od malih nogu naučio je da privlači pažnju i hipnotiše sagovornike. Amaterski se bavio glumom pre srednje škole – IX Beogradske Gimnazije „Mihajlo Petrović Alas“. Diplomu iz komunikologije još nije stekao, ali…… Saznaj više »