Naš svet je miljenik i žrtva Četvrte industrijske revolucije

Otkako je među analitičarima trendova u poslovanju sve više autora koji koriste modele čija izračunavanja rade složeni kompjuteri, svet u njihovoj vizuri sve više liči na filmove fantastike. Ipak, ima i onih koji se oslanjaju na dedukciju, strateško promišljanje i čistim naučnim projekcijama anticipiraju svet koji nas čeka već u narednoj dekadi. Jedan od njih je Kevin Keli, veoma uticajan američki autor i istraživač digitalne kulture. Kevin Keli (1952) je urednik magazina Wired i konsultant, a danas ga smatraju veoma uticajnim futurologom. Prošle godine objavio je knjigu Neizbežno (Inevitable) – Razumevanje 12 tehnoloških sila koje će oblikovati našu budućnost.

Pejdžer, televizor, telefon – uređaji za muzeje

Keli smatra da će u naredne dve decenije današnji život, a naročito današnji način poslovanja biti zaboravljena prošlost. Otprilike, kao kada gledate neki film iz devedesetih i vidite da lik u filmu koristi pejdžer. Pretpostavljam da dobar deo čitalaca ovog teksta ne zna šta je pejdžer, čime potvrđuje malu tezu ovog članka. Na izvestan način, recimo da prosečan pripadnik generacije Z (to su sadašnja deca predškolskog uzrasta) jedva da će 2040. godine znati šta je to telefon, televizor i sve ono što je dobar deo tehnologije Druge i Treće industrijske revolucije. Kelijeva ključna postavka stvari je da je internet tek na početku razvoja. Međutim, nije samo reč o internetu, već o puno novih paradigmi koje će biti promenjene. Umesto posedovanja, biće važno korišćenje, na mesto skupocenog prestiža dolazi jednostavna multifunkcionalnost, ljude populizma i masovnosti zameniće čovek izrazite individualnosti. Paradoksalno, loše strane tehnološkog doba budućnosti su nedostatak privatnosti, posebno kompromitovanjem objavljivanja svega što smatramo svojim intimnim svetom, a svet će biti zaokupljen opštim nadzorom ne samo javnog prostora, već i privatnog, sistemom za bezbednosno praćenje kretanja i komunikacije. Ovo već sada primenjuju javni ili tajni centri moći ali i korporacije.

Matriks novih zajednica

U knjizi Neizbežno, Kevin Keli iznosi 12 ključnih trendova, koji će zauvek promeniti naš svet. Jedna od najradikalnijih njegovih teza je da će sva ljudska bića i svi računari na planeti biti povezani u jedinstveni matriks i biti u neprekidnoj interakciji. Ovog leta su naučnici sa Harvarda uspeli da u DNK bakterije ešerihije koli ubace gif filma iz 1887. godine, a potom i da ga neoštećenog izvuku iz genoma bakterije putem operacije Cut/Paste. Nanotehnologija će omogućiti da se veoma lako u ljudski mozak ubacuju informacije putem mikro robota ili da se čip rastvori u vodi i unese u organizam.

Keli veruje i da će veštačka inteligencija biti sveprisutna i u stalno dostupnom klaudu, dok će tok informacija biti u strimingu informacija koje će biti ažurirane u deliću sekunde. Sve oko nas biće ekran, odnosno virtuelni monitor. Sve, od doma do ličnih finansija, možemo u budućnosti kontrolisati aplikacijama. Kada su u pitanju novi proizvodi, oni će nastajati remiksovanjem svega poznatog. Buduće stvari nastajaće na način da ćemo sadašnje stvari raščlaniti na proste delove, a onda ćemo kombinovati delove više stvari na beskonačno mnogo načina i time dobijati traženu funkcionalnost.

Deljenje umesto posedovanja

Novina u vrednosnom sistemu budućnosti jeste načelo deljenja umesto posedovanja. Teorije kapitala biće revolucionarno dovedene u pitanje. Dva su glavna razloga – jedno je viša svest koju će čovek dostići, uključujući i ekološku svest, a drugo su široko dostupna tehnološka dobra budućnosti. Oni će dovesti do toga da radi manjih troškova i potpune dostupnosti stvari više ne želimo da posedujemo, već ćemo ih koristiti iznajmljivanjem i deljenjem. Društvo neće biti globalizovano, već će postojati beskonačno mnogo zajednica koje će nuditi rešenja kroz deljenje, pretplatu, kokreaciju i zajedničko ulaganje. Ljudi će biti članovi na stotine zajednica. Indeks deljenja koji je sada 2, po Keliju, biće upetostručen. Deliće se sve, što će dovesti do multiplikovanja mnogih usluga. Poenta je, dakle, da ljudi više neće kupovati proizvode već usluge. Proizvode ćemo ionako moći da odštampamo na svom kućnom 3D štampaču (nedavno se pojavila nova vrsta trodimenzionalne štampe na bazi molekularnog programiranja). Pre nekoliko meseci direktor jednog nemačkog automobilskog koncerna najavio je doba u kojem današnja deca neće ni polagati vozački ispit jer će svetom prevoza za dve decenije upravljati autonomna vozila.

Poslednja izmena dana 10. decembra 2017. u 23:54


Aleksandar Đerić

Konsultant za kreativnu ekonomiju, kreativno mišljenje, strategijski i projektni menadžment i razvoj kreativnog mikro i malog biznisa. Radi u oblasti finansijske ekonomije i industriji razvoja ljudskih resursa. Tokom karijere duge 25 godina razvijao i upravljao u više od 400 projekata…… Saznaj više »