Prema raspoloživim podacima iz Srbije, svakog dana se kod nas pojavi 120.000 internet oglasa koji nešto nude na prodaju, a rast internet trgovine u odnosu na analognu je oko 300 odsto na godišnjem nivou. U e-trgovinama, za razliku od prodavnica u realnom svetu, glavni kupci su muškarci između 40 i 45 godina, mada je trend da je sve više mladih. Globalno, očekuje se da internet prodaja čini 90 odsto ukupne prodaje u narednih pet godina. Iako zvuči malo verovatno, globalni trend je da šoping molovi nestaju, ne i analogne prodavnice, ali će one doživeti revolucionarnu promenu, o kojoj ćemo reći koju reč u sledećem nastavku.

Aplikacije za kupovinu koje o vama znaju više nego vi sami

Budućnost prodaje nalazi se u aplikacijama koje će u 99 odsto slučajeva pogađati potrebe kupaca. Svet trgovine budućnosti biće veoma predvidiv i personalizovan. Sve lične želje i potrebe kompanije će o znati o nama i to će iskoristiti u kreiranju i prodaji proizvoda. One to već rade prateći vaše ponašanje na internetu i nudeći vam upravo one proizvode koje najčešće pretražujete. Na osnovu vaših ponašanja na društvenim mrežama, čak i jednostavni algoritmi u stanju su da kreiraju vaš potrošački profil. Ovo će biti moguće dovesti do savršenstva uprkos činjenici da je ponašanje potrošača danas i složeno i nepredvidivo, jer se čini da isuviše mnogo faktora utiče na odluke ljudi šta da kupe – od mišljenja prijatelja, pa do uticaja masovnih medija i pomodnih tendencija na društvenim mrežama. Nedavno mi je jedan kolega koji radi u prehrambenoj industriji rekao da se prošle godine odjednom pojavila tražnja za nekim začinom, koji do tada nije korišćen kod nas i da su ih trgovine masovno zvale sa narudžbinama. Razlog je bio što se u turskim sapunicama koje se kod nas prikazuju taj začin veoma često pojavljivao kao glavni i eto povoda našim domaćicama da to traže po radnjama. Naravno, njegova fabrika je odmah reagovala i taj začin izbacila na tržište, ali je bilo potrebno par meseci da se shvati o kakvoj vrsti tražnje se radi i šta je generiše. Devedesetih godina sam po pekarama u provinciji bio zapazio da je česta greška u pisanju bila korason umesto kroasan, jer je to vrlo verovatno bila najčešća reč u serijama za domaćice iz španskog govornog područja. Kako biva, izgleda da se može postaviti naučni rad na temu Uticaj televizijskih sapunica na srpsku prehrambenu industriju.  Iz ove parabole o začinu na osnovu turske serije može se naučiti kako bi brendovi trebalo da reaguju u budućnosti. Da proučavaju popularne serije čim se pojave ili još bolje – da kreiraju sami seriju u kojoj će se putem plasiranja proizvoda (product placement) pospešiti prodaja željenog proizvoda. Ovaj fenomen u marketingu se danas zove postdemografski konzumerizam.

Smiksan marketing miks do neprepoznatljivosti

Već smo naveli kako će proizvodi budućnosti biti miks raščlanjenih postojećih proizvoda. Ili potpuno personalizovanih proizvoda. Evo nekih ključnih projekcija koje se odnose na buduće trgovanje. Na prvom mestu, pojavom novih kriptovaluta, promeniće se pojam cene. Predviđanja kažu da će Bitkoin, Etereum i druge kriptovalute biti glavno sredstvo plaćanja i to već oko 2024. godine. U momentu kad pišem ovaj članak Bitkoin je dostigao vrednost od 18.500 dolara, ali je vrlo moguće da u momentu objavljivanja ovog teksta bude skuplji za hiljadu dolara. Iako mnogi ekonomisti, uključujući i uglednog Rubinija, smatraju da su kriptovalute prevara i da je u pitanju još jedan mehur, verujem da je potreba da se uloži u brzorastuću zaradu mnogo snažniji mehanizam, na čijim mišićima će sve kriptovalute biti bildovane. Drugi glavni uzrok neprestanog rasta ove vrsta valuta je što se trgovanje njima ne može kontrolisati, pa će to pospešiti sivu ekonomiju zasnovanu na jednostavnoj ljudskoj potrebi da plati manje nego što mora – odnosno da se ne plati porez. Iako kritičari potcenjuju trgovinu van redovnih novčanih tokova i navode da je tek nekoliko miliona ljudi uključeno u trgovanje kriptovalutama, zanemaruje se činjenica da je veoma vredna roba, kao što su luksuzni automobili, kupljena kriptovalutama. I da je u savremenoj ekonomiji sve podložno geometrijskoj progresiji. Nije nemoguće da za godinu dana milijardu ljudi kupuje kriptovalutama, a to je onda razlog za revolucionarno nestajanje poznatih valuta, hartija od vrednosti i centara moći zasnovanih na politikama centralnih banaka.

Drugi verovatan fenomen u vezi sa cenom biće faktor vreme. Cena naručenog proizvoda razlikovaće se od doba dana ili zavisno od internet servisa koji kupac bude koristio. S obzirom da će kastomizacija, odnosno prilagođavanje proizvoda specifičnom kupcu, biti visoko prisutna, to će roba namenjena apstraktnom prosečnom kupcu verovatno biti veoma jeftina ili će nestati. Biće promenjen i pojam distribucije – verovatno će sve što kupite biti dostavljeno na kućnu adresu dronom, autonomnim vozilom ili kamionom bez vozača. Ostatak ćete verovatno štampati na 3D štampaču, prethodno kupivši matricu za štampu ili mustru. Današnju ekonomiju Evrope i Amerike dobrim delom čine patenti, žigovi i registrovani industrijski dizajn, pa će veliki nosioci ovih prava sigurno naći načina da umesto  da prodaju gotov proizvod, prodaće znanje kako se to pravi i pride mustru po kojoj se nešto pravi.

Poslednja izmena dana 18. decembra 2017. u 18:59


Aleksandar Đerić

Konsultant za kreativnu ekonomiju, kreativno mišljenje, strategijski i projektni menadžment i razvoj kreativnog mikro i malog biznisa. Radi u oblasti finansijske ekonomije i industriji razvoja ljudskih resursa. Tokom karijere duge 25 godina razvijao i upravljao u više od 400 projekata…… Saznaj više »