Ona proizvodnja koja preživi ekspanziju 3D štampača, biće ili toliko dostupna da će biti veoma jeftina ili, pak, vrlo retka – pa će biti teško dobiti takav proizvod. Glavni trgovci u narednoj dekadi neće imati veze sa takvom proizvodnjom, a gotovo je sigurno da neće imati ni prodavnicu ni skladište, jer će trgovati vremenskim faktorima ponude i tražnje i informacijama o najkraćem putu od proizvođača do zaliha i od zaliha do kupca. Međutim, najverovatnije je da će preživeti proizvodni brendovi koji će proizvoditi tek kad dobiju narudžbinu, a takve narudžbine obrađivaće roboti koji će upravljati 3D štampanjem na raznim lokacijama. Takva proizvodnja ukinuće zalihe, jer će se proizvoditi prema narudžbini, bez troškova zaliha, lagerovanja i čuvanja.

Brendovi su kosmopolitski

Krajem naredne dekade svi brendovi biće multinacionalni, jer će njihovi proizvodi biti stvarani/štampani širom sveta. Ipak, čak 70 odsto proizvoda za nekih manje od deset godina biće nezavisni mali brendovi, a ne korporacijske robne marke. Ove godine zabeležena je i prva antibrending pojava, odnosno brend nazvan Brandless ili Nebrendovano. Iako zvuči kao hakerski poduhvat nekakvih hipstera koji su rešeni da stvore i promovišu proizvode radi samih njihovih svojstava i kvaliteta, ne radi brenda kojim se kite, ovo je tipičan investitorski projekat venčer fondova i iza njega stoje veliki igrači, pa čak i Google. Proizvod je namenjen milenijalsima, generaciji koja voli da veruje da će planeti doneti revolucionarne promene višom svešću, najpre ekološkom. Nebrendovano nudi hranu organskog porekla, hipsterske đakonije i proizvode za ličnu upotrebu. Trik je u tome i što se ovi proizvodi ističu da nemaju taksu na brend, iako su sami zaštićen brend, potom da koštaju samo 3 dolara, ali tajna je u isporuci koja ne može koštati manje od 9 dolara po proizvodu. I tako dolazimo do stanja da radi zaštite brenda, kompanije prodaju brendove koji se reklamiraju kao antibrendovi i to zbog navodnih etičkih uverenja. Ova manipulacija stvorena je zbog veoma značajne tržišne niše milenijalsa.

Milenijalsi stvaraju nove standarde prodaje

Milenijalsi su mladi ljudi koji danas imaju između 20 i 35 godina. U svetu ljudi ovog uzrasta ima oko milijardu, u Americi skoro sto miliona, a procenjuje se da će 2020. godine globalno ovo biti najveća uzrasna grupa, ne samo kao kupaca, već pre svega kao poslodavaca. Ako ne pripadate njima, spremite se da radite za milenijalse. Oni su kraljevi startapa i miksovanja svega i svačega. Milenijalsi nisu samo obična grupa, oni se vrednosno razlikuju od grupa pre njih – Y, X, Bebibumera. Ključno im je što ističu sopstvenu nezavisnost, samosvesnost, visoku svest i etička pravila za život i rad i što su preosetljivi na svaku kritiku. Od njih ćete čuti kako ne treba trošiti novac na zgrtanje bogatstva, već na sticanje iskustva. Zagovaraju korišćenje umesto posedovanja, putovanja umesto kupovine nekretnina, visoki individualizam na mesto svrstavanja u grupe i organizacije. Nisu lojalni poslu, niti kompanijama, rade za sebe i više vole da zarade manje radeći za neku firmu čije vrednosti cene, nego da zarade više od kompanije koja im je omražena. Naravno, milenijalsi obožavaju androide i druge uređaje, društvene mreže, aplikacije, internet surfovanje, razmenu mišljenja, selfije, virtuelne kampanje za ili protiv, ali u praksi nisu spremni da se pokrenu sve dok u javnom interesu i javnoj sferi ne prepoznaju svoje vrednosti ili bolje rečeno svoj interes.

Prodavnica je mesto susreta, a probaću i kupiću kod kuće

Neke od prodavnica budućnosti napravljene su da budu ekskluzivne, ali za svakoga. Još jedan od apsurda sveta postkapitalizma. Takva mesta prodaje su skrojena prema svetu viđenom očima milenijalsa. Milenijals kaže – hoću da mi se pokloni pažnja, da kupim samo ono što mi treba, da imam vremena da razmislim i da imam pravo da vratim sve za šta se predomislim. Ovakve prodavnice već sada se otvaraju u Americi i u tzv razvijenom svetu i nisu namenjene samo kupcima sa dubokim džepom. Nove prodavnice transformišu se u mesta doživljaja, nisu više prostori tradicionalne kupovine u koje se ulazi da bi se nešto na brzinu pogledalo i probalo. Milenijalsi su štedljivi i ne žele da bacaju novac na trice. Oni puno obilaze radnje, ali slabo kupuju, a često se puno pripremaju za kupovinu tako što istražuju na internetu sve aspekte proizvoda ili usluge za koju su zainteresovani i proveravaju korisnička iskustva. Zato su analogne prodavnice budućnosti nastale kao anticipiranje budućih potrošačkih potreba milenijalsa.

U ovakvim milenaristički oblikovanim prodavnicama očekujte da ćete pre svega dobiti uslugu više i događaj koji se zasniva na jedinstvenom doživljaju. Model je nastao i nakon analize prodavaca da puno ljudi posećuje prodavnice, ali je veliki procenat onih koji odlaze a da ne kupe ništa, jer im se ne dopada činjenica da u trgovini nemaju vremena samo za sebe, ili da moraju da čekaju u redu za kasu ili da nisu centar pažnje – jer milenijalsi ne trpe da su drugorazredni. Zato je bilo koja vrsta čekanja u dekadi nakon 2020. godine neoprostiva i takve prodavnice, na prvom mestu one sa masovnom kupovinom, su osuđene na propast. Budući da su ljudi rođeni uoči kraja milenijuma veoma društveni, autori novog modela prodavnica planiraju da će milenijalsi dolaziti u društvu, da im je tamo gde dođu stalo da vide lepe, mlade i harizmatične, na prvom mestu zanimljive ljude. Zato će klasični prodavci koji nemaju ove atribute ubrzo izumreti. Već za nekoliko godina, ako ste milenijals i budete kupovali garderobu, mogli biste očekivati da ćete kročiti u neobično dizajniran prostor prodavnice, koji miriše neodoljivo i ima sofisticirano projektovanu audiovizuelnu atmosferu kojom odiše. Tu ćete naići na zgodnog i harizmatičnog prodavca čiji je posao da vas animira i učini da nastavite da uživate u prostoru sa jedinstvenim doživljajem. Dobićete da popijete piće, čak i manikira koji će vam ponuditi tretman, da biste bili potpuno opušteni i otvoreni za kupovinu. Nakon takvog ugađanja gotovo je nemoguće da ne dođe do prodaje. Harizmatičan animator će vam predstaviti robu za koju će proceniti da bi vam odgovarala i po merama i po ukusu. Sasvim je sigurno da će te podatke dobiti od aplikacije koja će vas skenirati čim uđete, ili na osnovu istorijata vašeg potrošačkog profila koji je algoritam kreirao na bazi vašeg korišćenja interneta. Svakako takav trgovac ni pomisliti da vam ponudi nešto što je na akciji, ili što se „puno traži“ ili ono što na bilo koji način nije i ne bi moglo da bude predmet vašeg interesovanja.

Nakon predstavljanja ekskluzivnih primeraka garderobe, kupac pravi odabir nekoliko i to mu se potom dostavlja na kućnu adresu, gde će on probati, zadržati one koje kupuje, a po ostale ponovo dolazi neko iz prodavnice i vraća ih. Kupac, naravno, kupovinu obavlja elektronski, verovatno sa odloženim rokom plaćanja. Na ovaj način bi se, prema procenama futurologa kupovine, uglavnom obavljala prodaja već za nekoliko godina. Ostala dominantna prodaja bi bila elektronska, odnosno putem e-prodavnica.

Treća dekada XXI veka biće uveliko pod uticajem Četvrte koju odlikuju automatizacija, digitalizacija i robotizacija. Promene kod kupaca potiču delom od ovih tehnoloških inoviranja, ali više od promene kupovnih navika. A glavna kupovna navika je da želim sve, želim odmah i želim to u svakom trenutku i na svakom mestu. U apokaliptičnom filmu Interstelar ima jedna antologijska rečenica: Bilo nas je sedam milijardi, svi smo hteli sve i svaki dan je bio kao Božić.

Poslednja izmena dana 18. decembra 2017. u 19:06


Aleksandar Đerić

Konsultant za kreativnu ekonomiju, kreativno mišljenje, strategijski i projektni menadžment i razvoj kreativnog mikro i malog biznisa. Radi u oblasti finansijske ekonomije i industriji razvoja ljudskih resursa. Tokom karijere duge 25 godina razvijao i upravljao u više od 400 projekata…… Saznaj više »