Da, dobro ste pročitali naslov. Možete dati sve od sebe, uložiti sav svoj novac, trud i vreme, sve raditi ispravno i – ipak izgubiti tržišnu utakmicu. Ne verujete da skoro preko noći gigant može postati “jučerašnja priča”? Navešću vam samo jedan primer koji će vas uveriti u to: Nokia.

Od 10 najprodavanijih modela mobilnih telefona ikada napravljenih i puštenih u masovnu prodaju, Nokia zauzima čak 8 mesta – sa telefonima koji su se pojavili 2003., 2004., 2005. godine; od prvih 20 Nokijinih je čak 13 modela. Šta se desilo, i kako su to od najprodavanijeg brenda telefona došli do dna lestvice?

“Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo ipak nekako izgubili”, izjavio je generalni direktor Nokie Stephen Elop. No, ovo nije potpuno tačno: Nokia jeste napravila najmanje jednu grešku – nije razumela razvoj potreba tržišta.

Nokia nije imala uticaj samo na tržište mobilnih telefona. Uticaj na ekonomiju Finske bio je bez presedana: u “najbolje vreme” činili su čak 4% finskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), i čitavih 21% izvoza Finske, a 70% prometa helsinške berze bile su deonice Nokie. U 2006. godini Nokia je zauzimala ogromnih 41% svetskog tržišta mobilnih telefona.

Zahvaljujući Nokiji, Finska se izvukla iz najteže ekonomske krize nakon II svetskog rata, i od države koja je bila najmanje specijalizovana na informacionom i komunikacionom polju postala je najspecijalizovanija. Država je pomagala ovog giganta finasiranjem četvrtine projekata tokom devedesetih godina XX veka, a Nokia je to vraćala kroz plaćanje ogromnog poreza.

Srećom, Finska je na vreme shvatila da brod tone i kada je Nokia počela da otpušta radnike država je investicije preusmerila u razvoj malih i srednjih preduzeća (ovo je tema za sebe, i sigurno će u nekom od narednih tekstova biti reči i o tome, prim.aut.).

Da li je Nokia zaista sve radila kako treba?

Laički, dozvoliću sebi pretpostavku da bi sve izgledalo potpuno drugačije da je Nokia, poput Samsunga ili LG-a, jednostavno prihvatila već postojeće softversko rešenje (Android) i svoj hardver (u čemu je zaista jedno vreme bila bez pravog konkurenta) prilagodila tome. Umesto toga, odlučili su se da forsiraju svoj operativni sistem, Symbian. Međutim, nisu ni Samsung ni LG bili ti koji su zadali prvi pravi udarac Nokiji, pomalo neočekivano bila je to kompanija Apple – skoro ni od kuda pojavio se iPhone, disruptivan uređaj čije su mogućnosti (i izgled) svi želeli da kopiraju. Osim Nokije. Top menadžment je bio pun samopouzdanja i uljuljkan ogromnim uspehom kompanije u prethodnom periodu do te mere da uopšte nisu uzimali za ozbiljno sve ono novo što je iPhone doneo.To je i razlog zbog kojeg su prestale inovacije u Nokiji, i odgovor na pitanje kako to da nisu videli šta im se sprema. Istina je da su zaposleni videli (srednji menadžment posebno), ali zbog straha od reakcije nadređenih ne samo da nisu smeli da komentarišu ništa negativno, već su i lagali o rezultatima. Upravljački vrh Nokije bio je na lošem glasu zbog vikanja na podređene, opisivani su kao “izuzetno temperamentni” ljudi kojima niste mogli reći stvari koje oni ne žele da čuju.

Istina je da je iPhone bio namenjen tada zaista uskom tržištu, i s jedne strane može se naći opravdanje zašto Nokia nije odmah primetila pretnju. Međutim, tada im se Samsung pridružio u niši jeftinih telefona, a Google izbacio svoj operativni sistem (OS). Samsung se odlučio da prihvati Android kao OS, i to je, pokazaće se, bila odluka koja im je pomogla da pobede Nokiju.

U čemu je razlika između ovih operativnih sistema? Da li je Symbian bio toliko loš? Da li su Android i iOS zaista toliko nadmoćniji u performansama? Možda, ali postoji još jedna veoma važna stavka. Broj korisnika. Nokia je kao nišu izabrala tzv. low cost (eng. jeftine, niskobudžetne) telefone, koji su imali samo osnovne funkcije. Pojednostavljeno: kupite telefon i to je to što se tiče plaćanja, eventualno mu zamenite masku u nekoj drugoj boji, i kupite novi punjač i slušalice. Međutim, tržište se otvaralo u drugom pravcu, u pravcu post-prodaje: kupite “pametni telefon”, i onda kupujete aplikacije za njega (ili ih preuzimate besplatno, a plaćate premium verzije ili opcije). Zašto je ovo važno? Što više toga vaš proizvod (u ovom slčaju telefon) nudi, to ćete veći deo tržišta pokriti. Programeri su stvarali aplikacije za Android i iOS, jer su tamo korisnici, korisnici su i dalje kupovali Android i iOS uređaje, jer su aplikacije bile tamo. Razvoj aplikacije košta, testiranje košta, marketing, plasiranje… i zbog toga su svi radije birali da to sve rade za tržište koje se širi, nego za tržište koje stagnira. Symbianu je za 10.000 aplikacija bilo potrebno čitavih 7 godina, dok je iOS do svoje stohiljadite (100.000) došao za manje od godinu dana. OVI prodavnica (OVI store), tržište aplikacija za Symbian, puštena je tek 2009. godine, godinu dana nakon što su se pojavile iOS, Android pa i Blackberry (za više informacija o nastanku, razvoju i Nokijinom napuštanju Symbian OS možete pročitati u ovom članku).

Danas se spekuliše da li je model N9 sa novim OS MeeGoo mogao biti uvod u novi uspeh Nokije. Istinu o tome ne možemo saznati, ali možda ćemo ipak videti Nokiju koja ima Android.

Dok sudija ne odsvira kraj, utakmica nije gotova

Čini se da Nokia još uvek nije spremna da se preda i prizna poraz. Od prošle godine kruže glasine da se za 2016. priprema novi mobilni telefon ovog proizvođača, koji će biti pušten u prodaju kada istekne ugovor sa Microsoftom, kojeg mnogi vide kao glavnog krivca za propast Nokije (zbog ograničenog prostora nisam se detaljnije posvetila poslovno-pravnim odnosima kompanija Nokia i Microsoft; radi pojednostavljivanja priče koristila sam nazive koji su poznati široj javnosti; za sve koji žele detaljnije da se upoznaju sa pričom oko preuzimanja Nokije od strane Microsofta preporučujem ovaj članakprim.aut.). Sredinom maja pojavila se vest da se Nokia vraća na tržište sa novim telefonima i tabletima čiji će operativni sistem biti Android, što je ispunjenje želja svih ljubitelja ovog brenda. Da li je kasno za povratak na tržište? S obzirom na to da je Nokia bila toliko voljeni brend, da su svi koji koriste mobilne telefone poslednjih 15 godina makar jednom posedovali neku Nokiju i da i dalje vlada veliko interesovanje za Nokia & Android kombinaciju, opravdano je verovati u veliki come back.

Šta možemo naučiti iz ove priče o Nokia telefonima?

Uspesi iz prethodnih perioda su odlični, ali ih ostavite tamo gde jesu – u prošlosti. Ne oslanjajte se na jučerašnji uspeh kada planirate posao za sutra. Istražujte, osluškujte tržište, pratite sve novo što se pojavljuje, ma koliko vam se na prvi pogled činilo da ne pogađa vašu ciljnu grupu ili da ne utiče na posao koji obavljate. Evolucija se ne događa samo u živom svetu, i neživi svet tehnologije i te kako evoluira, i o(p)staju samo najsnalažljiviji.

Foto: Pixabay.com

Poslednja izmena dana 25. septembra 2016. u 16:57


Sandra Simonović

Sandra Simonović je Web preduzetnica od 2011. godine – osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Predavač, govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi…… Saznaj više »