Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava podobnih za alternativne upotrebe, glasi jedna od definicija ekonomije koja je najfrekventnija. To je definicija L. Robbyns  iz Essay on the Nature and Significance of Economic Science, London, nastalog 1932. godine. Evo još nekih definicija: Ekonomija predstavlja proučavanje retkih resursa u cilju zadovoljenja neograničenih ljudskih potreba (Lipsey), ili Ekonomija proučava kako društva koriste retke resurse u proizvodnji vrednih roba i njihovu distribuciju između različitih grupa (P. Samuelson).

Šta se nalazi u osnovi ovih definicija? Cilj, odnosno izbor i oskudna sredstva. Ako želiš da radiš, proizvodiš nešto, to će biti ili nešto potpuno novo ili već nešto postojeće. Ako je novo, nepoznat je teren, ako je već poznato, onda to mora da bude bolje ili drugačije od drugih.

Zato je ekonomija nauka o retkosti. Gep, raskorak između želja i mogućnosti stvara uslove za upotrebu retkih resursa. Mogu da proizvodim ono što je predmet potražnje, ali mogu i da utičem na potražnju. Stiv Jobs je primer za ovo drugo.

Sve to u zavisnosti od ,,konfiguracije terena”, odnosno ciljne grupe, i u zavisnosti od toga šta je ono što je zapravo moj cilj.

Nemačka armija u Drugom svetskom ratu suočila se sa neadekvatnim sredstvima u posebnim okolnostima. Prvo blato, a zatim i temperature od -30 do negde čak i -45 stepeni celzijusa. Brzi tenk sa gusenicama širine trideset centimetara nije bio adekvatan uslovima koji su nastali na frontu pred Moskvom. Sovjetski tenkovi T-34 imali su gusenice širine 60 centimetara. Pod tenkove je nemačka vojska ložila vatru da bi ih održali u stanju funkcionalnosti. General blato i general zima bili su saveznici Crvene armije. Naravno, to ne umanjuje motivisanost i borbenost Staljinove vojske.

Nemački general Guderijan je u svom izveštaju zapisao da u njegovoj vojsci ima više od 400 promrzlih vojnika u decembru, a krajem februara taj broj se popeo na 100000 vojnika. General Hajnriki o stanju među nemačkim vojnicima zapisao je sledeće: ,,Nije bilo dovoljno hrane koja je sadržavala masnoće, ponekad danima nismo dobijali toplu hranu. Krajem novembra i vojnici i oficiri u nekim jedinicama bili su toliko iscrpljeni, da im je i najmanji povod bio dovoljan da zaplaču.”

Osvajanje malih mesta bio je prioritet obema vojskama. Mala mesta su značila mogućnost spasa od zime. Cilj više nije bio tako velik, na vidiku nije bila Moskva u krupnom planu. O tome piše general Blumentrit: ,,Obe strane su se grčevito borile da osvoje i drže takva mala sela gde bi se mogle skloniti od strašen zime. Ali obe strane su isto tako neprestano palile te male drvene kućice po selima kako bi neprijatelju uskratile ovo zadovoljstvo.”

Samo jedan bataljon nemačke vojske je uspeo da stigne do predgrađa Moskve. Ispostavilo se da su Rusi bili adekvatno opremljeni u ovakvim uslovima ratovanja. Imali su dobre krznene kape, postavljenu odeću, rukavice i filcane čizme koje su bile i po dva broja veće da bi u njih mogli da natrpaju slamu koja ih je dodatno grejala. Oružije je bilo podmazano adekvatnim podmazom otpornim na veliku hladnoću. Tada su usledili i prvi sovjetski protivnapadi.

,,Recite vašim jedinicama da cilj koji je pred njima znači i slavno okončanje teške borbe i da će tamo moći da uživaju u zasluženom odmoru”,1 naređivao je general Hepner.

Nije bio dovoljan samo cilj da motiviše vojsku koja je imala neadekvatna sredstva. Vojska koja je bila obuvena u čizme dva broja veće dobila je bitku, kasnije i rat.

Foto: Misha Sokolnikov


  1. Zima – prve velike teškoće nemačke vojske, Vilem fan Stijfenberg 

Poslednja izmena dana 18. maja 2016. u 20:24


Nenad Stanojević

Nenad je master profesor srpske književnosti i jezika sa višegodišnjim radnim iskustvom u privredi, u komercijalnom sektoru. Stalni je stručni saradnik Matice srpske i dugi niz godina autor tekstova iz oblasti književnosti, psihologije i filma na više internet portala. Sa…… Saznaj više »