Ako ste se nekada dok ste sedeli u kolima, zaglavljeni u saobraćaju osetili krivim jer vaš auto emituje štetna isparenja u vazduh, ovaj tekst će Vas sigurno pomalo ohrabriti. Dok ste vozili pored idiličnog predela i posmatrali pejzaže na kojima pasu krave, griža savesti zbog zagađenja živote sredine je rasla. Ipak, jeste li se ikada zapitali ko planeti Zemlji nanosi više štete? Niste, jer ste mislili da se odgovor podrazumeva. Istraživanja, naprotiv, pokazuju da je za efekat staklene bašte, više od automobila, kriva krupna stoka, među kojom prednjače krave.

Krave kao i većina živih bića imaju potrebu da ponekad nehotice u vazduh ispuste gas iz organizma. Ono što među ljudima nije baš po bontonu raditi u društvu, krave veoma često tokom ispaše urade. Stvar ne bi bila toliko komplikovana da se u “vetrovima“, kako nekad reče Vasa Pelagić, ne nalazi jedna opasna supstanca. Reč je o metanu. Kada je globalno zagrevanje u pitanju, metan je čak dvadeset i tri puta štetniji od ugljendioksida. Faktografski podaci kažu da samo jedna krava u toku godine proizvede toliko metana da može da parira šteti koju nanese čak 4 tone ugljendioksida. Prosečan automobil, s druge strane, u toku godine u atmosferu pošalje oko 2,7 tone ugljendioksida. Još više je zabrinjavajuć podatak da čitava stočna industrija utiče na 18 procenata od ukupnog zagađenja atmosfere. To je, verovali ili ne, više nego što automobili, brodovi, avioni, vozovi i sva ostala prevozna sredstva učine zajedno. Šaljiv, ali nimalo naivan savet čoveku je da jede manje mesa. To bi imalo mnogo više smisla, ali je u biti teško izvodljivo, jer ljudi i te kako vole ishranu na bazi mesa. Problem takozvane kognitivne disonance utiče na stav ljudi.  “Krave su prirodne i one oduvek postoje, automobili su veštačka tvorevina“ rekao bi prosečan čovek koji se barem jednom dnevno hrani mesom. Konflikt nastaje između činjenica i uvreženog verovanja. Racionalno razmišljanje kosi se sa našim emotivnim stavovima. Značajan je  i podatak da se poslednjih decenija proizvodnja mesa duplirala, a da je industrija mesa veoma unosan posao. Sa 229 miliona tona mesa godišnje, ovaj broj je skočio na preko 400 miliona. Za ishranu stoke krče se šume i prave livadska prostranstva. Sečenje drveća na svetskom nivou donosi još 2,8 milijarde tona ugljendioksida. Morate priznati da je reč o zaista zabrinjavajućem podatku. Sva ova fakta idu u prilog savetu da treba redukovati kuhinju na bazi mesa. Nama je ipak i dalje lakše da jedan dan odemo na posao biciklom i tako produbimo iluziju da smo doprineli prirodi. Politički poeni dobijaju se zbog ekološke svesti, ali do sada niko nije preuzeo odgovornost za ključne probleme. Kampanje koje propagiraju vožnju bicikle su mnogo češće od suštinskih kampanja koje bi favorizovale vegetarijansku ishranu. Jer, istina, svima nam je drago meso.

Istraživanjem je utvrđeno da se menjanjem ishrane može smanjiti čak 8 posto metana u vazduhu. Efekat staklene bašte time bi se smanjio i globalno zagrevanje odgodilo. Promena ishrane na globalnom planu imala bi jednako dejstvo kao kada bi se odjednom sa ulica sklonilo 19 miliona automobila. Kada bi svako od nas bar za nijansu promenio način hranjenja, imali bismo utisak da su milioni vozila nestali sa puta. Albert Ajnštajn je početkom dvadesetih godina proteklog veka rekao: “Ništa neće povećati šanse za opstanak života na Zemlji koliko evolucija vegetarijanske ishrane“.  Čini se da je prosećnom čoveku ipak lakše da veruje u teoriju da će bicikle spasiti svet. A možda je samo potrebno izdići se iznad svoje kognitivne disonance pa posle ovog teksta ne odjuriti negde na burger?

Foto: Carsten Frenzl

Poslednja izmena dana 26. septembra 2015. u 20:15


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »