Postoji priča o devojčici koja se, u želji da pomogne jednoj ptici da preživi, pomolila boginji Eostri. Da bi uslišila detetovu molitvu, Eostra je pticu pretvorila u zeca i obećala da će se on svake godine vraćati i donostiti joj jaja u bojama duge.

Eostra u germanskoj mitologiji predstavlja boginju proleća, plodnosti i zore, njena sveta životinja je zec, a simbol plodnosti koji se za nju vezuje je i jaje.

Bez obzira na verodostojnost ovog mita, veruje se da je, pre oko 60 hiljada godina, upravo na osnovu njega nastala (i održala se) navika farbanja jaja za Uskrs. Slične prakse mogu se naći kod starih Egipćana, Persijanaca i Grka, a zatim i ranih Hrišćana u Mesopotamiji, koji su farbali jaja u crvenu boju kao simbol Hristovog raspeća.

Do 17. veka, zec koji nosi šarena jaja odavno se ustalio u uskršnjoj tradiciji nemačkog naroda. Jedan od običaja objašnjava i koja je veza između uskršnjeg zeca i korpe u kojoj se jaja drže. Naime, veče uoči Uskrsa, deca bi pronalazila mirno mesto u kući i od odeće pravila gnezdašca u kojima će uskršnji zec sneti jaje. On je odabran umesto kokoši najviše zbog sposobnosti brzog razmnožavanja, kao i činjenice da, kao i jaje, takođe predstavlja simboliku proleća i plodnosti.

Vek kasnije, ova tradicija preneta je na severnoamerički kontinent, nakon što su se Nemci naselili u njegovom istočnom delu (pripadnici ovog naroda danas su poznati, između ostalog, i kao Amiši ili Menoniti).

Istorija slatkih, jestivih zečeva

Tokom 19. veka, kako u Americi, tako i u Nemačkoj, pripadnici germanskog naroda počeli su da prave uskršnje zečeve i u jestivoj varijanti. Sastojci za ovu poslasticu uključivali su testo i šećer, a ponekad se u stomak zeca stavljalo i tvrdo kuvano jaje.

Nije poznato ko je tačno prvi napravio čokoladnu verziju uskršnjeg zeca, i da li je ona nastala u Nemačkoj ili u Severnoj Americi. Kalupi pomoću kojih su se ovi uskršnji simboli od čokolade izrađivali danas se mogu naći u Minhenu, a datiraju iz 1890. godine. Otprilike u to vreme u Pensilvaniji, čovek po imenu Robert L. Štroeker napravio je čokoladnog zeca visokog oko metar i po i postavio ga u svojoj radnji tokom proslave uskršnjih praznika.

Tokom 20-ih godina prošlog veka, proizvodnja čokoladnih uskršnjih zečeva postaje sve masovnija. Ipak, za vreme Velike depresije, ekonomska kriza i potreba za štednjom u svim segmentima proizvodnje uticala je i na način na koji su se pravili. Veruje se da je tada nastala i „šuplja“ varijanta čokoladnog zeca, kakvu poznajemo i danas.

Negde u tom periodu, a potom i za vreme Drugog svetskog rata, uskršnji zečevi od čokolade nestaju sa polica prodavnica, a na njih se vraćaju sredinom 40-ih godina kada je Ričard Palmer predstavio svog čokoladnog zeca po imenu Baby Binks. Budući da su ovi slatkiši sada već postali popularni, njihova proizvodnja zahtevala je sve više novčanih sredstava i veću kolilčinu čokolade.

Zbog toga su proizvođači ostali pri izradi šupljih čokoladnih zečeva, budući da su bili jeftiniji za pravljenje. Sem toga, od iste količine sastojaka moglo se napraviti više primeraka i u različitim veličinama.

Još jedan krajnje praktičan razlog za ovu odluku dao je i Mark Šlot, zamenik direktora najveće kompanije koja se bavi njihovom proizvodnjom – smatrao je da su lakši za griženje, što umanjuje šanse da se zubi (pogotovo dečji) tokom jedenja polome.

Ipak, šuplji uskršnji slatkiši imaju i svoju lošu stranu jer, budući da su lomljiviji, vrlo se lako mogu oštetiti tokom pakovanja i transporta.

Vansezonski prihodi od „sezonskog“ proizvoda

Period uskršnjih praznika predstavlja vreme kada čak i neki standardniji slatkiši poput Mars i Snikers čokoladica ili M&M bombonica ustupaju mesto čokoladnim zečevima i ostalim jestivim uskršnjim simbolima koji prazničnu atmosferu obogaćuju ukusom čokolade.

Uprkos tome što spadaju u, takoreći, „sezonske“ slatkiše (retko ćete videti nekoga da ih jede tokom, na primer, jesenjih meseci), samo za vreme prošlogodišnjeg prazničnog perioda zarada od prodaje ovih poslastica dostigla je 3,7 milijardi dolara.

A što se tiče tvorca verovatno prvog čokoladnog zeca u ljudskoj veličini – Roberta L. Štroekera,  njegov asortiman uskršnjih slatkiša i danas se može kupiti ili naručiti iz kompanije Harbor Sweets, čije sedište je u Sejlemu, gradu u saveznoj američkoj državi Masačusets. U odnosu na period 40-ih godina prošlog veka, proizvodnja ovih čokoladnih zečeva napredovala je u skladu sa potrebama klijenata koji cene tradiciju, ali i kvalitet. Tako se danas ove uskršnje poslastice pakuju u providni celofan koji se vezuje satenskom trakom, a prave se, između ostalog, od hrskavog bademovog putera, prženog badema, pekan oraha ili karamele – i naravno, mlečne čokolade.

Foto: ReflectedSerendipity

Poslednja izmena dana 17. aprila 2017. u 00:34


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »