Ovo je priča o jednom od najznačajnijih fizičara svih vremena, čije ime, međutim, većina nas ne zna. Arnold Somerfeld je za života nominovan za Nobelovu nagradu rekordnih 84 puta. Nije osvojio nijednu od njih.

Rođen decembra 1868. godine u Istočnoj Prusiji, mladi Arnold je studirao i doktorirao matematiku i fiziku. Godinu nakon doktorata otišao je u vojnu službu i, za razliku od verovatno svih drugih akademika, nastavio da služi kao vojni dobrovoljac narednih osam godina svog života. Ova neobična odluka nije bila jedina koja ga je izdvajala od kolega sa klase datog vremena – ne tako uredni brkovi, upadljiv ožiljak, ljubav prema piću i ćudljiva narav koja je umela da se iskaže u ponekoj tuči s vremena na vreme – pre priliči nekakvom Hemingveju nego đaku generacije, zatim i naučniku u XIX veku.

Nakon dve godine asistiranja na fakultetu, Somerfeld i sam dobija dozvolu da preuzme profesorsku poziciju. Dve godine kasnije već je šef katedre na matematičkom smeru, a onda i jedan od rukovodioca nastave Univerziteta u Ahenu gde je prvi put izneo svoju teoriju hidrodinamike. I tako počinje krug u kome će ovaj čovek zablistati svojim umom, svojom inovativnošću i britkošću, ali iznad svega – neverovatnom veštinom podučavanja.

Otac svih nobelovaca

Svoje godine u Ahenu Somerfeld je između ostalog posvetio mentorstvu nekolicini studenata. Jedan od njih bio je Piter Debje, koji je 1936. osvojio Nobelovu nagradu za „doprinos izučavanju molekularne strukture“. Sledeći na listi je Verner Hejsenberg, koji je pod Arnoldovim mentorstvom studirao na Univerzitetu u Minhenu i zatim osvojio Nobela za „pronalazak kvantne mehanike“. U bliskim godinama, na istom mestu i pod istim mentorstvom, Nobela osvaja i Volfgang Pauli, za svoju „tezu o kvantnoj teoriji“. Kraja nema: sledi Hans Bete, kome je šezdesetih godina ista nagrada pripala za „teoriju stelarne nukleosinteze“.

Direktan doprinos Arnolda Somerfelda fizičkim naukama je izvanredan i istovremeno otežavajuća okolnost ukoliko pokušamo da „profilišemo“ njihovog autora. Burna mladost, dobrovoljno višegodišnje služenje vojsci, vanredna profesorska posvećenost, naučni rad i najplodniej mentorstvo svih vremena – kako sve ovo staje u jednu osobu? Na impresivnoj listi Somerfeldovih polja interesovanja i učenja koje polovina nas neće razumeti su mehanika, elektrodinamika, termodinamika, optika, statistička mehanika, hidrodinamika. Bio je prvo evropski naučnik koji je javno prihvatio Bohrov model atoma, kome je dodao specijalnu relativnost i eliptične staze. Uveo je nova pravila kvantizacije koja su podrazumevala tri kvantna broja, što je dalje dovelo do uvođenja značajne novine u fizici, bezdimenzijkse konstante fine strukture. Njegov udžbenik „Građa atoma i spektralne linije“ je temelj na kome se gradila kvantna mehanika. Takođe je bio član nekoliko Kraljevskih akademskih društava – američkog, sovjetskog i indijskog i osvajač ogromnog broja nagrada i medalja za svoj doprinos nauci. Međutim – Nobelova nagrada je izostala. Između 1917. godine, kada je Arnoldu  bilo 49, do 1951. kada je nastradao u saobraćajnoj nesreći, šetajući svoju unuku, maltene nije bilo dodele Nobelove nagrade na kojoj prezime Somerfeld nije spominjano tokom nominacija, ponekad i više puta.

Kombinacija klasičnog uma i avanturističkog duha

Njegov savremenik, fizičar Maks Born kome je kolega Somerfeld bio velika inspiracija, je to objasnio ovako :

Teorijska fizika je predmet koji privlači mlade, filozofski nastrojene umove koji razmatraju najviše principe nauke bez čvrstih osnova. Upravo je ovaj tip početnika bio onaj kojim je Arnold znao da rukovodi, vodeći ga korak po korak i snabdevajući ga veštinama koje će napraviti plodno tle da se od imaginativnog znanje pretvori u pravo. Imao je redak dar – izdvajanje vremena i posvećenosti za svoje učenike. Umeli su da sede zajedno do večernjih sati – kada je skuvan jednostavan obrok, kada su oprani sudovi, kada je gotova diskusija o vremenskim prilikama, razgovor se vrtoglavo okreće u smeru matematike i fizike i studentima se otvara prozor u najdublje naučničke misli njihovog mentora. Kombinacija klasičnog uma, kome su jansoća koncepta i matematička rigidnost esencijalne, i avanturističkog duha koji više priliči jednom pioniru, je koren njegovog naučnog uspeha; Način na koji je predstavljao svoje ideje i razmatrao ih sa kolegama i studentima je od njega napravio izvanrednog profesora.

Za kraj bismo mogli da se zapitamo: Šta nekog čini najznačajnijim? Na bilo kom polju? Lavina koju je izazvao Arnold Somerfeld dovodi nas do zaključka da je njegovo vreme na Zemlji iskorišćeno u punom potencijalu, ispunivši svoju svrhu – deleći sopstveni, srećom pronađeni, smisao sa drugima.

Poslednja izmena dana 21. januara 2018. u 01:38


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.