U savremenom svetu, donekle romantizirana predstava pojma biznis ideje počela je gotovo da se podrazumeva. Takav odnos prihvatili su pre svega svi koji će se ponosno isticati parolom: „Ja sam čovek od ideje!“, smatrajući da je njihova inventivnost i težnja ka kreativnom rešavanju problema sasvim dovoljna da ih izdvoji iz „gomile“.

Ovakav način razmišljanja, doduše, ponekad će imati smisla, jer u srži inovacija leže upravo ideje. Pa ipak, ljudi će i dalje, bivajući čvrsto uvereni u njihovu vrednost, odbijati da preispitaju upotrebljivost svojih kreativnih rešenja – čak i kada se ona u realnosti pokažu kao relativno manjkava. Na tome im, doduše, i nije za zameriti; jer iako neka ideja suštinski ne rešava problem, nije nimalo lako odustati od nečega u šta zaista verujete.

Stvar je u tome što je, bez obzira na originalnost, retko koja ideja održiva ukoliko izostaje njena praktična primena u stvarnim okolnostima. Štaviše, kada određeno rešenje suštinski ne odgovara na potrebe i zahteve potrošača, neminovno je da će u tom slučaju izostati i komunikacija između kompanija i njihovih klijenata.

Drugim rečima, kompanije koje kreiraju svoje proizvode isključivo na osnovu sopstvenih procena o njihovoj vrednosti, teško da će stvoriti održivi biznis model. Stoga će izvestan broj preduzetnika, u cilju usaglašavanja ideja sa potrebama tržišta, iskoristiti sve prednosti procesa koji se naziva efektivno procenjivanje. Suština ovog pristupa podrazumeva da unapred definisani biznis plan zapravo – ne postoji. Umesto detaljne analize tržišta, razvijanje biznis ideje zasniva se, takoreći, na principu njenog „isprobavanja“: preduzetnici će, naime, predstaviti potrošačima određeni proizvod ili uslugu, a zatim na osnovu njihovih povratnih informacija, dolaziti do različitih načina da svoju ponudu unaprede i prilagode zahtevima ciljne grupe. Na taj način finalno rešenje, praktično, nastaje „u hodu“, i to kroz konstantnu improvizaciju i kreativan pristup problemu.

No, da bi ovakav princip doneo i iole efektivne rezultate, neophodno je da ta kreativnost i težnja ka inovacijama idu ruku pod ruku najpre sa empatskim pristupom problemima i potrebama korisnika, jer one u suštini predstavljaju osnovni resurs prilikom kreiranja rešenja kojim će se potrošačima isporučiti odgovarajuća vrednost.

Samim tim, i navedena metoda zasniva se na uzajamnoj razmeni informacija između kompanija i njihovih klijenata. Pri tome, rezultat je i više nego zadovoljavajuć za obe strane – potrošači vremenom dobijaju unapređenu verziju rešenja svog problema, dok kompanije, otkrivajući šta je ono što je klijentima zaista potrebno, imaju mogućnost da kreiraju proizvod koji bi u najširem smislu odgovarao njihovim zahtevima.

Zbog čega uspeh zavisi od veštine pažljivog slušanja?

„Potrošači zapravo i nisu uvek svesni šta žele – sve dok im neko to ne pokaže.“

Rečenica koju je svojevremeno izgovorio Stiv Džobs – a čiji predzuetnički kredo se oslanja upravo na inventivnost – po svemu sudeći, poprilično je podgrejala onu romantiziranu predstavu o pojmu biznis ideje. Osnivač Applea je u tom smislu možda jedan od retkih koji je izbegao „robovanje“ potrebama tržišta i ciljne grupe. S druge strane, upravo je takav pristup donekle zaslužan za utisak da su proizvodi poput iPoda ili iPhonea nastali praktično „ni iz čega“, i potom servirani oduševljenim potrošačima koji do tog trenutka nisu ni znali da su im Appleovi proizvodi potrebni.

No, daleko od toga da je Džobsova namera bila da inventivan pristup stavi ispred realnih zahteva tržišta. Tome svedoči i uspeh čuvenog iPoda, iako je digitalni muzički plejer u tom trenutku već neko vreme postojao.

U čemu je ovde bio konkretan problem?

Prvo i prvo, komplikovano upravljanje plejlistama na većini tadašnjih plejera je, pored strpljenja i vremena, zahtevalo i posedovanje odgovarajućih znanja iz oblasti tehnologije. Tada na scenu stupa iPod, kojim je Apple upravljanje plejlistama pojednostavio do krajnjih granica – prema tome, pojava ovog gedžeta svakako je predstavljala rešenje realnog problema. Tako i ovaj primer pokazuje da je srž uspeha biznis ideje upravo u njenom prilagođavanju potrebama tržišta, pri čemu je istinsko razumevanje tih potreba od presudnog značaja.

S druge strane, za razvijanje održivog biznisa nisu uvek potrebne grandiozne ideje. Na primer, kompanija Airbnb je do globalnog uspeha došla po krajnje jedostavnom principu: ponudivši opciju pronalaska smeštaja uz minimalna finansijska ulaganja, omogućila je turistima da dožive jedinstveno iskustvo putovanja po najrazličitijim svetskim destinacijama.

Ideja je vrlo brzo prihvaćena i od strane turista, i od strane domaćina koji su putnicima otvorili vrata svojih domova. Međutim, bilo je i scenarija koje Airbnb isprva i nije predvideo. To je, s jedne strane, bilo učestalo uništavanje pokućstva od strane „savesnih“ putnika-namernika, a sa druge, očaj vlasnika izdatih nekretnina usled nemalih troškova sanacije načinjene štete. Znajući da njihov model poslovanja ne bi mogao da opstane bez domaćina voljnih da ustupe smeštaj turistima, kompanija im je, bez ikakvih obaveza sa njihove strane, ponudila mogućnost sklapanja polise osiguranja u vrednosti od milion dolara.

Sudeći po popularnosti koju i dalje uživa među ljubiteljima putovanja, Airbnb je ovom odlukom osigurao i održivost svoje biznis ideje. U suprotnom, pitanje je koliko bi klijenata i dalje pristajalo da ponudi smeštaj putnicima, znajući pritom da sav teret sanacije eventualne štete pada isključivo na njih. S te strane, situacija u kojoj je Airbnb shvatio izazove svojih klijenata – a zatim im na odgovarajući način i izašao u susret – prvenstveno daje lekciju o važnosti preuzimanja odgovornosti i prilagođavanja modela poslovanja onima od kojih praktično i zavisi uspeh svakog biznisa.

Sem toga, svaka kompanija će se, bez obzira na detaljno razrađeni biznis plan, pre ili kasnije suočiti sa nepredviđenim situacijama koje će morati rešavati u hodu. U tom smislu bi i prilagođavanje pristupa po principu efektivnog procenjivanja moglo predstavljati idealan način hvatanja koraka sa promenama na tržištu, ali i proaktivnog adresiranja potreba korisnika. Prihvatanje ovakvog saznanja, doduše, možda i nije u skladu sa onom idealizovanom predstavom čoveka koji svojim idejama menja svet – ali je svakako dobra polazna osnova da se, težnjom ka inventivnosti i kreativnom rešavanju izazova, u taj ne-romantičan svet unese makar i mala, pozitivna promena.

Poslednja izmena dana 31. maja 2017. u 08:49


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »