Brojna svedočanstva o izrazito kreativnim pojedincima koji su svojim naučnim ili umetničkim dostignućima ostavili neizbrisiv trag u istoriji – bilo da su utemeljena na proverenim informacijama, ili ponekad delimično ulepšana i romantizirana – stvorila su gotovo svojevrstan arhetip na osnovu koga smo skloni da ovakve tipove ličnosti izolujemo u 4 zida gde njihov kreativni potencijal može da buja bez ograničenja. I to po mogućstvu u sitnim noćnim satima, jer nekako baš tada neobične i zanimljive ideje imaju naviku da se javljaju u izobilju. Tako ovi talentovani izuzeci u očima „običnih smrtnika“ postaju neprikosnoveni geniji koji sasvim iznenada dolaze do svojih fantastičnih spoznaja, a zatim celom svetu viknu „Eureka!“…

A „običnim smrtnicima“ koji danima mozgaju ne bi li osmislili kakvo nesvakidašnje rešenje, preostaje samo da se dive takvoj domišljatosti – ponekad i sa latentnom dozom zavisti – neretko verujući u to da netipične ideje i rešenja tek tako padaju na pamet.

U određenom smislu, to i nije toliko daleko od istine. Iako postoje brojna istraživanja na tu temu, nauka i dalje nije u mogućnosti da stoprocentno objasni tačan mehanizam po kome kreativni pojedinci dolaze do svojih Eureka! momenata, ali i zbog čega se ponekad dešava da ideje „presuše“ baš u trenucima kada ih je potrebno pretvoriti u konkretan „proizvod“. Jedno je sigurno – sam kreativni proces rezultat je udružene akcije u kojoj učestvuje veliki broj složenih kognitivnih funkcija.

S druge strane, pojedine osobenosti zaslužne za „podgrevanje“ stereotipa koje smo skloni da prišijemo uz sam pojam kreativnosti, sa psihološke tačke gledišta, zaista se mogu pripisati osobama čija inovativnost, u manjoj ili većoj meri, odudara od proseka.

Osnovni sastojci kreativnosti

Odlika koja možda najviše karakteriše osobe sa izraženom kreativnošću jeste njihova sposobnost da „povežu tačkice“. U prenesenom značenju, to u izvesnom smislu nalikuje mentalnom procesu koji funkcioniše po principu brauzera sa desetak otvorenih tabova u isto vreme, budući da se te „tačkice“ koje je u nekom trenutku neophodno povezati u jednu konkretnu ideju ponekad zaista mogu uporediti sa svim tim silnim „random“ otvorenim tabovima.

Ipak, sklonost ka konstantnom promišljanju i analiziranju, takođe vrlo karakteristična za osobe sa izraženim kreativnim potencijalom, utiče na sposobnost uočavanja smisla u detaljima koji bi se većini učinili naizgled beznačajni ili nespojivi. Takav proces često podrazumeva poimanje određenih pojava van njihovih uobičajenih definicija, zbog čega kreativne pojedince odlikuje i sposobnost uočavanja mogućnosti tamo gde drugi vide prepreke.

U tom smislu, oni Eureka! momenti nisu ništa drugo do rezultat dugotrajnijeg procesa povezivanja različitih činjenica, a iznenadno dolaženje do kakvih fantastičnih rešenja i ideja zapravo se ne dešava baš uvek toliko iznenadno.

U sličnom kontekstu bi se mogla objasniti i instinktivna potreba kreativnih ljudi da pažljivo posmatraju pojave koje ih okružuju. S jedne strane, uočavanjem finesa koje drugima često promaknu, oni su u stanju da u široj slici uoče jedinstvene suptilne detalje. Sa druge, ovaj proces takođe funkcioniše u obrnutom pravcu, te se takvi detalji uklapaju i u širu sliku.

Prema tome, upravo sposobnost istovremenog sagledavanja i šireg konteksta, slična perspektivi posmatranja stvari iz „trećeg lica“, predstavlja još jednu prednost svojstvenu kreativnim pojedincima. Kada se tome doda i urođena znatiželja koja im se gotovo po pravilu pripisuje, dolazi se do zaključka da je kreativan proces motivisan najpre unutrašnjom potrebom za različitim saznanjima – što pripada možda i najznačajnijem faktoru koji utiče na izraženu kreativnost.

A jedna od osobenosti koja možda najviše navode na pomisao da kreativni ljudi najbolje funkcionišu u svoja 4 zida jeste ta da uživaju u samostalnom provođenju svog vremena. Razume se, to ni u kom slučaju ne znači da svi bez izuzetka predstavljaju osobenjake koji zaziru od „običnog“ sveta. Međutim, upravo ova potreba pruža mogućnost talentovanim kreativcima da se posvete traganju za pomalo neuobičajenim idejama, pri čemu je vreme u samoći provedeno na konstruktivan način. Takođe, smatra se da njihova tendencija da se nađu „u nekom svom svetu“ doprinosi prirodnom i spontanom toku kreativnog procesa, ali i većoj sposobnosti usredsređivanja na rad u datom trenutku.

Kada se sagledaju iz ove perspektive, neke od navedenih osobina i karakteristika mogu doprineti utisku da osobe koje ih poseduju u određenom smislu zaista pomalo odskaču od proseka. U tom smislu, različiti načini razvijanja kreativnosti u svakodnevnim okolnostima svakako su poželjni. Međutim, da bi to dalo željene rezultate, potrebno je izbeći i pojedine zablude, te u sveobuhvatnijem kontekstu sagledati načine na koje se kreativni potencijal može podstaći.

Iako određene osobine kreativnih ljudi – poput jedinstvenog načina posmatranja sveta ili izraženije potrebe za samostalnim provođenjem vremena – utiču na to da se oni u određenoj meri „izdvajaju iz gomile“, činjenica je da kreativnost nije strogo rezervisana samo za naučnike sa astronomskim IQ-om ili umetnike koji pomoću „božanske intervencije“ stvaraju dela inspirisana pomalo nesvakidašnjim idejama.

Ipak, upornost je najčešće neophodan začin

Svakako da se ne mogu zanemariti ni vanserijski talentovani pojedinci poput, recimo, Nikole Tesle, koji je do inovativnih rešenja neretko dolazio u snovima. Ipak, dobra vest je da, uz razuman pristup i određenu vrstu „treninga“ – ali i shvatanjem pojma kreativnosti izvan granica koje određeni stereotipi ponekad nameću – kreativni potencijal može da se razvija i kod „običnih smrtnika“.

Tako je već odavno dokazano da kontinuirano promišljanje i upornost prilikom rešavanja određene problematike pripada jednoj od glavnih karakteristika kreativnog procesa, ali i da inovativna rešenja često predstavljaju kombinaciju različitih ideja koje su „prespavale“ u podsvesnom umu.

Takođe, iako je tačno da veliki broj inovatora pripada introvertnim tipovima ličnosti, te da postoje oni koji zaista bolje funkcionišu „u svom svetu“, ne treba zanemariti ni činjenicu da je kreativnost često rezultat timskog rada u kome postoji podrška i zajednički napor na ostvarivanju inovativnih rešenja.

U tom smislu, podsticanje razmene različitih ideja može u pozitivnom smislu podstaći traženje rešenja van ustaljenih granica. S druge strane, suprotnu krajnost u ovakvim slučajevima predstavlja tzv. brainstorming – odnosno, tendencija međusobnog „bombardovanja“ nasumičnim idejama, za koju se ponekad veruje da predstavlja prečicu pri osmišljavanju inovativnih načina za rešavanje određene problematike.

Iako je i tada sasvim moguće doći do ponekog „a-ha“ momenta, nije dokazano da nasumično i haotično „razbacivanje“ različitih sugestija predstavlja provereni recept za poticanje kreativnosti, niti da se time postižu željeni rezultati u svakoj situaciji bez izuzetka.

A kada se govori o timskom radu kao svojevrsnoj „podlozi“ na kojoj uspešno cvetaju inovativne ideje, izvesno je da će u takvim okolnostima doći i do povremenih sukoba mišljenja. Ipak, takve situacije trebalo bi posmatrati kao mogućnost zajedničkog pomeranja kreativnih granica koja može rezultirati uspešnim rešenjem nekog izazova.

Za „razmišljanje van kutije“, potrebna je najpre – kutija

Postavljanje raznih vrsta ograničenja se, s druge strane, ponekad doživljava kao ljuti neprijatelj kreativnosti koji guši njeno ispoljavanje, te se smatra da neobične i smele ideje dolaze od ljudi koji poseduju nekakve neograničene izvore mašte. Realnost je pak, ponekad drugačija: u psihološkom smislu, upravo postavljanje granica može potaći kreativan način razmišljanja, pri čemu urođena potreba za njihovim prevazilaženjem, iskazana u poznatoj thinking outside the box floskuli, može doprineti ispoljavanju kreativnog potencijala.

U nešto drugačijem smislu, tome mogu biti slični i podsticaji u vidu materijalnih ili nematerijalnih dobiti, za koje se ponekad smatra da pospešuju kreativne ambicije. Iako mogu predstavljati legitiman motiv za pronalaženje rešenja po principu „skretanja sa utabanih staza“, pokazalo se da podsticaji u nekim slučajevima mogu navesti maštovite pojedince u pronalaženju neobičnih rešenja sa ciljem da, recimo, prevare sistem.

Postoji još jedna zabluda koja se vezuje za pojam kreativnosti, a to je da je ona svojstvenija osobama koje su stručnjaci u određenim oblastima. Naime, smatra se da nekonvencionalan pristup složenijim izazovima neretko zahteva i veći nivo ekspertize. Ipak, dešava se da pojedinci koji nisu stručnjaci u nekoj oblasti takođe mogu ukazati na jednostavna, ali pomalo nesvakidašnja rešenja, a koja je ponekad moguće prevideti. Razlog tome leži u pretpostavci da se u tom procesu upravo usvojena znanja i pravila svojstvena određenoj stručnoj oblasti mogu pokazati kao potencijalna ograničenja.

Na sličan način se može posmatrati i uverenje da je kreativnost zapisana u genima, kao i da osobe kod kojih je kreativnost izraženija pripadaju posebnoj „sorti“. Međutim, kreativnost često nema veze sa posebnim „božjim darom“, već sa samopouzdanjem i posvećenošću prilikom rešavanja problema.

S druge strane, samim dolaženjem do inovativnog rešenja, problem se ne rešava sam od sebe. Naprotiv; to je tek prvi korak nakon koga sledi pokušaj njegove primene u praksi. A za to su takođe potrebni vreme, komunikacijske veštine ali i dodatna upornost i rad na pronalaženju optimalnog načina da se od ideje dođe i do realizacije.

Ono što je, dakle, ključno za razumevanje suštine kreativnosti jeste najpre sagledavanje svih faktora koji utiču na njeno ispoljavanje. U tom smislu, na razvijanje i podsticanje kreativnog procesa prilikom rešavanja izazova, u najvećoj meri može uticati pristup koji će omogućiti njihovo ispoljavanje u različitim okolnostima i na različite načine.

Poslednja izmena dana 5. aprila 2017. u 12:06


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »