Svi smo čuli za ono „pravilo” da prijatelje i novac ne treba mešati. Neki su se uverili u njegovu istinitost, a drugi su ga opovrgli. No, kada je reč o novcu, on još uvek jeste nešto o čemu se ne govori lako i otvoreno – barem ne onoliko koliko bi trebalo. Sigurno da je i vama nekada (i svojevremeno) bilo neprijatno da pitate za, recimo, povećanje plate ili da prodavcu otvoreno kažete da je proizvod koji vam nudi za vas preskup.

Da li se onda isto pravilo odnosi i na biznis? Da li je pametnije ne mešati prijatelje i porodicu u posao? Odgovor je – naravno da ne.

Svi znamo za kompanije koje su svoje postojanje počele u nečijoj garaži, a taj neko je pored sebe imao barem jednog prijatelja ili kolegu sa fakulteta. Isto tako, znamo i za brojne uspešne porodične biznise. Kad ste na letovanju u Grčkoj, pa vas uslužuje majka, roštilj peče otac, a sve što je u međuvremenu potrebno skloniti ili doneti na vaš sto obavljaju deca? Eto primera uspešnog porodičnog biznisa.

Da sve nije uvek cveće i proleće zna svako ko u iskustvu ima rad sa ljudima, bez obzira da li su ti ljudi za njega potpuni stranci ili njegovi najbliži prijatelji ili članovi porodice. Zato je, pre otiskivanja u pustolovinu zvanu „Uključivanje prijatelja ili člana porodice u biznis” pametno sebi, ali i drugoj strani, postaviti sledeća pitanja.

  • Da li smo u ovoj priči iz istih razloga? Sigurno je da ponekad imate želju da pomognete u nevolji osobi koja vam je bliska, bilo da je prijatelj ili član porodice. Recimo, ostala je bez posla, pa bi joj se moglo naći mesta u vašoj firmi. Čini se kao dobra ideja? Zapravo, nije. Ako uključujete nekoga u svoj biznis, neka to bude iz razloga koji će imati veze sa vašim biznisom, a ne sa relacijom koju imate sa tom osobom. To vas ne čini lošim prijateljem, odnosno članom porodice/rođakom; ako nekome želite da pomognete, postoje i drugi načini, zar ne?
  • Šta ova osoba donosi biznisu? I šta je to? Koji set veština ili znanja ona unosi? Da li su vam ta znanja i veštine potrebni? Ili joj samo činite uslugu? I ovde je logika ista kao i kod prvog pitanja: nemojte, iz plemenite želje da pomognete, i sebi i toj osobi činiti medveđu uslugu. Ako ona, pak, može da donese nešto što će podstaći vaše poslovanje, onda ste ovo pitanje rešili. Ali, ima ih još, i sva su važna.
  • Da li bi trebalo da budemo jednaki? Ovo pitanje obično se postavlja u situacijama kada ste tek na ideji osnivanja biznisa, u koji želite da uključite prijatelja ili člana porodice, ali niste sigurni kako bi stvari bile postavljene – ko bi kome bio „nadređeni” ili bi zapravo najpametnije bilo u čitavu stvar ući ravnopravno, partnerski. Kako biste lakše doneli odluku, razmislite o dobrim i lošim stranama obe varijante pre nego što toj osobi bilo šta ponudite. Zapamtite da se ono što neko donosi u biznis nikada ne meri u apsolutnim vrednostima, već je sve u stalnoj vezi sa onim čime ćete se baviti. Ako ste vi, na primer, izvrstan programer, vama možda u trenutku osnivanja biznisa ne treba drugi programer, već vam možda treba osoba koja vešto komunicira i ume da proda ono što vi napravite.
  • Šta će biti ako se ne slažemo? Odnos koji se kreira između šefa i zaposlenog je od starta definisan kao takav. Međutim, ako u posao ulazite sa nekim koga od ranije ne samo da poznajete, već imate izgrađen odnos, ovo pitanje može biti pravi izazov. Sa prijateljima i porodicom obično lakše „planemo” nego u situacijama koje od nas zahtevaju određen kodeks ponašanja. Zato neka i ovo bude tema o kojoj ćete razgovarati sa tom osobom, ali ne u opštim terminima, već u konkretnim. Na primer, kada se ne slažemo, pozvaćemo treću osobu da iznese svoj stav i argumente, i onda ćemo demokratski odlučiti.
  • Šta će biti čija uloga? Ovo pitanje podjednako je važno bilo da je reč o „standardnim” zaposlenima ili onima koji potiču iz redova vaših prijatelja ili porodice. Dakle, neophodno je precizno definisati šta je to što će ta osoba raditi – koja su njena zaduženja, odgovornosti, zadaci… Što bolje isplanirate ovaj korak, to je šansa da će nesporazuma kasnije biti manja.
  • Kako ćemo napraviti granicu između privatnog i poslovnog? I ovo je još jedan izazov sa kojim se suočavaju i oni ljudi koji nemaju situaciju u kojoj rade sa nekim koga poznaju, odnosno bliski su privatno. To ne znači da ćete u firmi morati da se pravite da se ne poznajete, niti da u privatnom okruženju nećete pričati o poslu. Postignite dogovor oko tema – kad se bavite kojom i u kom okruženju. To vam neće doneti savršeno funkcionalan sistem odvajanja poslovnog od privatnog, ali će vam pružiti smernice za to, uz istovremeno obezbeđivanje fleksibilnosti i prilagođavanja okolnostima.
  • Šta ćemo ako ovo ne bude funkcionisalo? Šta će biti u ovom slučaju je stvar koju je neophodno definisati na vreme. I, generalno, otvorena komunikacija je ono što morate negovati ukoliko želite da ovakav aranžman uspe. Izlazna strategija je važna, zato što će, u slučaju da stvar zaista ne funkcioniše, omogućiti da se spasi što se može spasiti. A ulozi su u ovoj situaciji veliki, pa stoga ne vreme mislite o njenim važnim aspektima.

Iz ličnog iskustva, saradnja sa bliskim prijateljima može biti odlična stvar, zato što time zapravo dajete još jednu dimenziju svom odnosu. Isto tako, ako ste i kao prijatelji imali otvoren i zdrav odnos, onda nema razloga da ga poslovna dimenzija ugrozi.

Sa druge strane, sa svojom prijateljicom imam dogovor: ako se desi da dođemo u situaciju da biramo između posla i prijateljstva, posao otpada. I to mnogo pre nego što do takvog izbora uopšte dođe, pošto kad dođe – obično je prekasno. Zato ne dozvolimo da dođe: mi se pitamo, jer nije reč o nekakvom mističnom, neizvesnom sudbinskom obrtu, već o odnosu koji grade dva ljuds

Poslednja izmena dana 19. juna 2017. u 00:34


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »