Aprila 1975. godine, Gari Dahl sedeo je u baru sa svojim prijateljima. Priča se povela u pravcu kućnih ljubimaca. Dahlovi prijatelji žalili su se na svoje kućne ljubimce, a on je došao na ideju kako bi izgledao savršen ljubimac. Bio bi to – kamen. Njega ne morate da hranite, šetate, kupate niti šišate. On se neće razboleti, neće umreti, neće se oglušivati o vaša naređenja. Iako su mu se prijatelji smejali, Dahl je ovoj ideji pristupio veoma ozbiljno.

Ubrzo je napravio uputstvo za upotrebu ovog neobičnog (i nepomičnog) kućnog ljubimca, „rođenog“ na Rosarito plaži u Meksiku. Duhovito sročen priručnik savetovao je vlasnike kamena kućnog ljubimca kako da ga nauče da sedne ili legne, što i nije bila neka posebna mudrost. Prevrtanje ili bacanje na uljeza bilo je malo teže, ali uz pomoć vlasnika kamena ljubimca, potpuno izvodljivo. Uz njega je dolazila i kutija sa probušenim rupama za vazduh i slamom, kako bi mu bilo udobnije u kutiji. Cena? Prava sitnica, 3.95 dolara.

Ko bi kupio ovakvo nešto? Pa, s obzirom da je Dahl u prvih šest meseci prodaje kamena ljubimca zaradio 15 miliona dolara, očigledno je da se ljudima svidela njegova ideja, kao i njena realizacija. To što je marketinški ekspert svakako mu je pomoglo u misiji prodaje kamenja kao kućnih ljubimaca. Naravno, stalno su mu pretili tužbama i optuživali ga da je ono što radi nemoralno, ali se on na to nije baš mnogo osvrtao. Pomama za kamenom ljubimcem prestala je nakon Božića 1975. godine, a 2009. se vratio u prodaju. Međutim, nikada više nije povratio staru popularnost.

Još jedan primer za proizvod za koji biste teško poverovali da bi ga iko kupio je i parfem za pse. Za one koje mrzi da redovno kupaju svog psa, a ne sviđa im se kako on miriše, tu je „Mungo & Maud’s Petite Amande“ parfem za pse. Najneverovatnija činjenica u vezi sa ovim proizvodom je ta da je on tokom godina zaradio milione dolara. Ljudi, dakle, kupuju parfeme za pse, bez obzira na to što čovekov najbolji (mirišljavi ili ne) prijatelj ima daleko izoštrenije čulo mirisa od ljudi, pa mu on može ozbiljno smetati i maskirati njegovo urođeno čulo mirisa. Za takve vlasnike pasa možda bi kamen kućni ljubimac ipak bio bolja opcija. A i njega bi mogli da parfemišu.

Leta 2007. godine, u Severnoj Americi nastala je pomama za flaširanom vodom. Nije to bila nikakva specijalna voda: nije imala neko posebno izvorište, nije se isticala svojim svojstvima, mineralima i svime onim što ističu oni koji prodaju flaširanu izvorsku vodu. Ova voda bila je obična voda sa česme, kakvoj većina ljudi u istoj toj Severnoj Americi ima neometan pristup. Najvažnija stvar kod prodaje ovakve vode bio je brend. Naziv „Nestle Pure Life“ je jedan od načina da se ona reklamira. A zarada? Basnoslovna. 2007. godine u Americi prodato je više od 8.8 milijardi galona vode sa česme u plastičnoj flaši. To znači da je zarada onih koji su je prodavali iznosila više od 11.1 milijarde dolara, što ju je činilo skupljom od benzina. Iako nije više popularna kao 2007. godine, flaširana „česmuša“ još uvek je u prodaji.

Primera ovakvih proizvoda ima mnogo, a svi oni šalju istu poruku – ljudi će kupiti bilo šta, samo ako je lepo upakovano i ima zvučno ime.

Foto: marc falardeau

Poslednja izmena dana 13. decembra 2015. u 20:25


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »