Psihološka istina glasi: koliko god samosvesni bili, ljudi oko nas su naša ogledala (možda i tim pre). Shodno tome, naše ponašanje, čak i stav, podsvesno se menja u odnosu na okruženje i očekivanja koje drugi ima od nas. Ako ste, na primer, doživeli da budete i asistent asistenta, i direktor sektora (svaka čast!) u istom okruženju, bezmalo znate o čemu se radi.

S obzirom na sezonu, bavićemo se ovim fenomenom ni manje ni više nego na primeru Deda Mraza. Ne, ne radi se o Koka-koli i priči o komercijalizaciji Svetog Nikole koja nam je ionako svima dosadila. Radi se o običnom čoveku koji je starenjem, jednostavno, postao centralni lik božićnih praznika.

Džonatan Mit rodio se 1955. godine u Baltimoru. Studirao je na Njujorškom univerzitetu  i otpočeo karijeru kao televizijski producent, što ga je na posletku odvelo mahom do rada na dečjim emisijama ispred Nickleodon-a i Discovery Kids-a. S obzirom da mu je karijera manje-više konstantno išla uzlaznom putanjom, Mit bi verovatno nastavio da se bavi produkcijom sve do penzionerskih godina – da „sudbina“ nije odučila da ga pretvori u nešto drugo. Kako je od pojave prve ozbiljnije brade na svom licu pustio facijalnim dlakama da vode svoju politiku, vrlo duga brada ga je zatekla i kada je u ranim pedesetim godinama svog života počeo ubrzano da sedi. Ispravka – da beli. Neuobičajena snežno bela, kovrdžava brada i kosa odjednom je postala atrakcija, a Džonatan selebriti svoje vrste. Nije bilo dana a da se nepoznato dete ne oduševi njegovom pojavom: „Mama, vidi, Deda Mraz!“

Kad ti život da limun… šta onda?

Došao je decembar i Džonatanova žena je pomislila kako bi moglo da bude veoma zabavno da nabavi svom mužu prigodan kostim. Poklon je stigao a Deda Mrazov dvojnik u trenutku postao Deda Mraz lično. Jednog jutra, kako to već ide pod tušem, Mit u je sevnulo sledeće: „Koliko često ljudi imaju neku priliku tik pred nosom – a nekako uspeju da je ne vide?“

Obukao je svoje novo crveno odelo, otišao u tržni cantar i tamo proveo, kako je sam rekao, „jedan od najdivnijih dana svog života“. Željan ove svojevrsne „kiše srećnih hormona“, uzrokovane dečjom radošću i zagrljajima, Mit odlučuje da napravi zaokret u svojoj karijeri i postane ful-tajm Deda Mraz. Ovo je bila jedinstena prilika za njega (a i sve nas) da sazna da na ovom svetu postoji nešto što se zove International University of Santa Claus gde, je li, polaže ispite sve do diplome, stičući titulu Master of Santa Claus. Jeste. Predmeti su se uglavnom ticali istorije Deda Mraza i pratećih likova u različitim kulturama, tradicije, održavanja brade i imidža generalno, vožnje sanki sa i bez povorke irvasa. Zvuči kao Hogvorts, samo što zapravo – postoji. Tu je i praktičnija nastava u dodiru sa psihologijom dece i roditelja, ples, spravljanje drvenih igračaka, ali i ona  orijenisana na biznis – pravo, zaključivanje ugovora i slično. Koliko god delovalo bizarno ili čak besmisleno, zamislite da ste čarobni deda koji ispunjava sve želje i da vam u krilo seda maleno dete koje vas lepo zamoli da mu za ovaj Božić vratite izgubljenog ljubimca ili, još gore, nekoga ko je preminuo. Isto tako, postoje deca koja odećaju bezgranično poverenje prema dedi te mu poveravaju razne tajne na koje je ponekad nužno reagovati. Upravo se ovde taloži materijal za nastavu Univerziteta za Deda Mrazeve koja od svakog polaznika pravi dečjeg psihologa – početnika.

Nakon diplomiranja, svaki novopečeni profesionalni Deda Mraz nalazi se na istom raskršću kao i svi zbunjeni apsolventi – „šta ću sad sa životom?“ Uzmimo u obzir i da je  Deda Mraz o kome govorimo već bio zagazio u pedesete. Na ruku mu je išlo i to što je njegova kilaža tačno podražavala očekivanu (ne može bez stomaka i obraščića), na šta je Mit skrenuo pažnju da je adekvatnije zvati „organski Deda Mraz“ nego „debeli“.

Nije prošlo mnogo, Mit ne samo da je ozbiljno zarađivao, već je njegov posao postao dvadesetčetvoročasovni, svih sedam dana u nedelji. „Kada ljudi, a posebno deca, tako reaguju na tebe, kada tokom dana primiš toliko ljubavi i zahteva za najiskrenije želje, počinješ da se ponašaš i razmišljaš kao Deda Mraz i u slobodno vreme. To postaje tvoja misija i tvoja velika odgovornost. Jedna psovka, mrštenje ili povišen glas bez velikog razloga može da uništi nečiju detinju bajku i sliku o dobrom deki zauvek. Na to sam počeo sam sebe da podsećam kada se neko ugura ispred mene u redu na kasi, ili u saobraćaju i u toliko drugih, svakodnevnih situacija. I tako sam, zahvaljujući svojoj bradi, otkrio magiju ljubaznosti.“

Ispostavilo se da se bivši producent u novu ulogu uživeo dovoljno da su onjega počele da se otimaju najveće svetske kompanije. Kada je na red došla ona s početka teksta, Koka-kola, Met je glumivši u njenoj reklamnoj kampanji završio na svetskoj turneji pri čemu je obišao 120 zemalja i zaradio ogromne novce. Još uvek zarađuje. Kada su ga pitali kako je pobedio konkurenciju, odgovorio je: „Mislim da imam odgovarajuće obraze“.

Poslednja izmena dana 18. decembra 2017. u 19:14


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.