Pre nekoliko meseci preminuo je Ozi Silna, jedan od dvojice braće Silna koji su junaci naše priče. Zapravo, junak je njihov advokat Donald Šupek, ali posle ćemo o tome. Šezdesetih i sedamdesetih godina profesionalna košarka nije bila ni nalik ovoj danas. Nije bilo toliko razvijenih medija, tehnologije, novca. Ipak, NBA liga je tada već postojala punih dvadesetak godina, a kako je to bila era Vilta Čemberlena i Bila Rasela, prostor u medijima je bio sve veći. Grupa biznismena 1967. godine dolazi na ideju da pokuša da napravi paralelnu ligu, i tako nastaje ABA (American Basketball Association), profesionalna liga sa jedanaest klubova u dve konferencije. Uz jak marketing i lokalnu podršku, plan je bio da klubovi i liga ojačaju, i na taj način postanu ili konkurentni NBA ligi, ili postanu na neki način deo nje. Liga je opstala devet godina, a broj učesnika, vlasnici, gradovi i imena klubova su se menjali. Poslednju sezonu, 1975/76, započelo je devet klubova a završilo sedam. Zapamtite ovaj podatak.

ABA je bila zanimljiva iz dosta razloga. Pravila igre su bila drugačija nego u NBA, na primer, dvanaest godina pre NBA, ABA je uvela šut za 3 poena. Takođe, zanimljivo pravilo je bilo vezano i za situacije kada igrač napravi 6. ličnu grešku. Naime, on je mogao ostati u igri, ali svaki naredni njegov faul, donosio je protivniku dva slobodna bacanja i loptu sa strane. Pravila o dovođenju igrača bila su daleko jednostavnija nego u NBA, što je omogućavalo timovima da često dovode i razmenjuju igrače. Kada već o njima pričamo, da pomenemo i to da je ABA bila prvi korak za neke od velikih NBA legendi, pre svega Džulijusa Irvinga, Rika Berija, Džordža Gervina, Mozesa Melouna, Artisa Gilmora, a igračku karijeru je u ABA proveo i trofejni trener Leri Braun, koji je i svoje prvo profesionalno trenersko iskustvo tamo stekao. Naravno, mnogo igrača je posle karijere u ABA napravilo karijeru u NBA. Jedno od pravila ABA lige je bilo i to da utakmica pre svega treba da bude praznik za publiku, i mnogo se radilo na atraktivnosti. To je značilo da odbrane nisu bile previše čvrste, a jedan od detalja koji se u ABA prvo pojavio, a zatim preplavio Ameriku je šarena (crveno-plavo-bela) lopta. Zanimljivo je da rukovodstvo lige nije zaštitilo ovaj proizvod, pa su ga brojni proizvođači lopti iskopirali, a da liga od toga nije imala nikakve koristi.

Iako su neki principi bili dobri, ABA nije imala budućnost. Čelnici NBA su uvideli da postoji kvalitet u nekoliko klubova, koji godinama beleže dobre rezultate i opstaju, a da postoji i deo klubova koji nemaju potencijala. Odlučili su da ponude najboljima, ukupno četiri kluba, da pristupe NBA ligi, a da se ostalima ponudi obeštećenje, i da se oni ugase. Klubovi koji su pozvani u NBA bili su: Denver Nagetsi, San Antonio Spursi, Indijana Pejsersi i Njujork Netsi. Primetićete da i danas igraju u najboljoj košarkaškoj ligi na svetu. Preostala tri kluba bila su u drugačijoj poziciji. To su bili Virdžinija Skvajersi, Kentaki Kolonelsi i Sent Luis Spiritsi. Za njih nikada niste čuli. Virdžinija je završila sezonu, ali odmah nakon toga objavila bankrot, stoga nisu dobili ponudu za obeštećenje. Ostala dva kluba dobili su ponudu na po 3.3 miliona dolara. Vlasnici Kentakija ponudu su prihvatili oberučke, ali naša dva junaka, braća Silna, nisu pristajali na to.

Razloga je bilo nekoliko, a jedan od njih, možda i najvažniji bila je lična sujeta. Naime, oni su par godina pre toga hteli da kupe Detroit Pistonse, ali im to nije pošlo za rukom. Kupili su Spiritse, i par godina kasnije, opet nisu dobili priliku da se takmiče u NBA. Njihov advokat i savetnik Donald Šupek savetovao ih je da pored novca, insistiraju na delu medijskih prava onih klubova koji su bili odabrani. Pošto je ceo posao bio blokiran, a četiri najjača kluba su žarko želela da uđu NBA, pristali su na ucenu, verujući da to neće biti problem. Dogovor je postinut – trenutna isplata 2.2 miliona dolara, plus sedmina (jer kao jednom od sedam klubova iz ABA, toliko im pripada) od budućih medijskih prava od ova četiri kluba. Zauvek. Da, dobro ste pročitali. Šupek je napravio ugovor koji ne zastareva, a uveo je i brojne druge klauzule koje su išle na ruku braći Silna u slučaju daljeg proširenja lige, koje se desilo krajem osamdesetih.

U startu, ovakav dogovor je delovao fer svima. Prvih nekoliko godina to je bilo nekoliko stotina hiljada dolara. Kako je NBA doživljavala ekspanziju, a mediji to pratili, već osamdesetih prihod je narastao na milion. Devedesetih je to bilo više od pet miliona po sezoni, a zatim je to raslo na 12, pa 15, pa 17 miliona po sezoni. Zaključno sa 2014. na ime tog ugovora, braća su inkasirala preko 300 miliona dolara.

U januaru 2014. braća Silna i NBA liga napravili su sporazum po kome su čelnici četiri kluba platili još 500 miliona dolara unapred, a za taj novac dobili su prava na Sent Luis Spiritse, odnosno, faktički raskid ugovora i prekid obaveza prema braći.

Ako uračunamo inflaciju i ostale faktore videćemo da je ugovor gospodina Šupeka, braći Silna doneo preko milijardu dolara. A prostim sabiranje bez uzimanja u obzir ovih faktora, cifra je samo 800 miliona. Doduše, nije sve otišlo braći. Donald je radio na procenat. Brilijantna odluka koja mu je zbog jednog, dobro napisanog, papira i dobro datog saveta donela 10% od svog ovog novca.

 

Poslednja izmena dana 24. jula 2016. u 21:38


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »