Još otkad smo prvi put čuli za ono čuveno pitanje da li je čaša polupuna ili poluprazna, pozicionirali smo se u jednu od dve grupe ljudi – optimiste i pesimiste. Oni malo fleksibilniji nazvali bi se realistima, ali to ne menja činjenicu da brojni današnji motivacioni gurui i ljudi koji dele savete o srećnom životu, uspehu i bogatstvu na pesimizam gledaju kao na kugu koju bi pod hitno trebalo istrebiti sa lica Zemlje.

Međutim, ako odbacimo većinu tih „misli pozitivno i divne stvari će uslediti” mantri, koje su u ovom primeru možda banalizovane, ali ne daleko od svoje suštine, onda dopuštamo sebi da istražimo i drugu stranu istog spektra – onu koja dozvoljava postojanje negativnih misli i emocija, kao i – pesimizma.

To svakako ne znači da na svet trebati isključivo kao na beo ili crn; baš suprotno, uvođenjem i pesimizma u jednačinu, možemo steći fleksibilnost koja će nam dozvoliti šire sagledavanje situacije, u svim njenim nijansama sive.

Šta, dakle, pesmizam može da donese vama i vašem timu? Da li, ako je neko iz tima sklon „mračenju”, kako se kolokvijalno naziva okupiranost negativnim aspektima situacije, je neophodno da intervenišete, iz bojazni da će se pesimizam preliti i na druge članove tima? Ne mora biti tako. Tačnije, postoje stvari koje ćete radije čuti od pesimiste. Takve stvari su:

  • Sagledavanje svih aspekata situacije. Ovo je najveći benefit koji donosi takozvana pesimistička perspektiva. Imate cilj koji deluje teško dostižan? Da li ćete slušati samo one koji vam kazuju da ćete uspeti, da su šanse na vašoj strani, da će sve nekako na kraju biti sjajno? Naravno, to što oni govore nije nerealno niti nemoguće, ali ako oslušnete i drugu stranu, koja kaže da će možda biti teže nego što izgleda, da će se možda vaš trud izjaloviti, da će put koji vidite kao pravolinijski zapravo biti pun uspona i padova i tome slično – onda stičete uvid i u one aspekte cele situacije koje bi isključivim fokusiranjem na pozitivno možda bile nedostupne za razmatranje.
  • Neće se uvek slagati sa vama. Izvesna doza neslaganja u jednom timu može da dovede do odličnih ishoda. Naravno, može da rezultuje i konfliktima, ali ni konflikti, kao ni pesimizam, nisu nešto od čega treba glavom bez obzira bežati. Pesimista će vam možda reći nešto što vam se neće dopasti, posebno ako ste već ušuškali u udobnu, ali nerealnu poziciju pozitivnog mišljenja, ali ako to pokrene lančanu reakciju u vašem misaonom toku – u smislu da zaista zastanete i razmotrite njegovu perspektivu – onda to neslaganje, pa i potencijalni konflikt, i te kako mogu da donesu konstruktivna rešenja.
  • Bićete spremniji na nepoželjne ishode. Ako u obzir uzmete i sve ono što može da krene kako nije željeno ili planirano, onda ćete se manje iznenaditi ako se ispostavi da je neki od tih negativnih ishoda zapravo realan. To ne znači da treba biti usmeren samo na negativne aspekte, već da i njih treba uzeti u obzir. Ako o njima ne mislite, a verovatnoća njihovog pojavljivanja tokom ma kog procesa dolaženja do cilja nije zanemarljiva, time sebi odričete potencijalno veoma važnu perspektivu, koja čak, ako je uzeta u obzir na vreme, može da promeni ishod situacije.
  • Daće vam dozu realističnosti. Uvidu da svet nije ni crn ni beo, nego da je većina stvari baš u zoni sive, može i te kako pomoći i ta mrska pesimistička perspektiva. Ona, naime, uopšte ne mora da bude mrska, već se može odnositi baš na one stvari koje nisu prijatne za o njima misliti, ali su neophodne.

Preterana usmerenost na isključivo pozitivno ili negativno, odnosno na optimizam ili pesimizam, može nam skučiti prostor za delanje. Takva usmerenost, zapravo, pojednostavljuje stvari koje nikako ne mogu biti pojednostavljene. Svaka situacija ima veći broj potencijalnih ishoda, ali kako da znamo ka kom ishodu mi upravljamo situacijom, ako ne razmostrimo sve njene aspekte? Upravo uzimanje u obzir svih odlika te situacije podrazumeva da smo spremni da sagledamo i dobre i loše strane. Dobre možemo da negujemo i pojačamo, a loše da menjamo ili, ukoliko su nepromenljive, prihvatimo. Toga ne bi bilo ako bismo samo insistirali na tome da će sve, ipak i nekako, biti u redu. Jer možda neće i uopšte ne mora da bude. Ako to znamo, onda smo više u skladu sa onim što nam donosi realnost, a ne sopstvena težnja da sve bude onako kako smo mi zamislili.

Poslednja izmena dana 8. avgusta 2017. u 00:53


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »