U današnjem poslovnom svetu, stres je sveprisutan. Nekada ga raspiruju spoljašnje okolnosti na koje ne možemo imati uticaja, a ponekad baš ono što radimo kada se osećamo iscrpljeno dodatno doprinosi problemu.

Stepen u kom neko oseća posledice stresa može da varira – od najblažeg osećaja mentalne i/ili fizičke iscrpljenosti, pa do sindroma sagorevanja ili psihosomatskih oboljenja kao posledica dugotrajne izloženosti stresu.

Kada dođe do faze u kojoj osoba oseća da je njeno svakodnevno funkcionisanje usled delovanja stresa narušeno, najpametnija opcija je potražiti stručnu pomoć. Međutim, kada nivo stresa još uvek nije preplavljujuć, mogu pomoći i neke stvari koje možemo činiti samostalno kako bismo umanjili štetan uticaj stresa. Evo nekoliko takvih stvari.

Posvetite vreme stvarima koje vas opuštaju. Pri čemu „stvari koje vas opuštaju” uopšte ne moraju da iziskuju opsežno planiranje ili novac. To mogu biti sitnice, kao što su gledanje omiljene serije, čitanje knjige omiljenog pisca, šetnja, slušanje muzike, izlazak sa prijateljima… Neka to bude nešto što vas istinski opušta i omogućava vam da se makar na neko vreme mentalno udaljite od izvora stresa.

Pronađite kreativne „izduvne ventile”. Ako nemate hobije koji vam omogućavaju da na kreativan način kanališete ono što osećate, pronađite ih. Da li je to pecanje? Šivenje? Uzgajanje biljaka? Šta god bilo, može predstavljati odličan balans za sve ono vreme koje koristite radeći. Osim toga, imaćete vreme u kom ćete svoju energiju moći da usmerite u stvari koje vam čine istinsko zadovoljstvo, što će vas osnažiti u borbi sa stresom.

Negujte rutinu. Iako rutina može zvučati kao nešto nepoželjno, ona je zapravo u periodima krize dragocena. Ako osećate da vas stres sve više savladava, posebnu pažnju obratite na svoje navike, kao što su vreme kada ležete i ustajete, da li redovno jedete i tome slično. Ove rutine su važne kako bi naše telo imao dovoljno snage da se nosi sa periodom povećane izloženosti stresu. Takođe, vrlo je korisno u rutinu ubaciti neke pozitivne navike, kao što su vežbanje, redovna šetnja ili odlazak na plivanje. One će se pozitivno odraziti kako na vaše telo, tako i na um.

Promenite svoje radno okruženje. Ako ste po ceo dan za istim stolom, unesite neku promenu u svoje neposredno fizičko okruženje. To može da bude sitnica – detalj se letovanja, recimo. Ako često radite od kuće, razmotrite opciju da povremeno izađete u kafić ili na drugi način pronađete alternativno radno okruženje. Kada smo pod stresom, često imamo osećaj da nas zatvoren prostor još više sputava i utiče na doživljaj zarobljenosti. Zato promenite taj prostor tako što ćete u njega uneti neku novinu.

Vodite računa o svom unutrašnjem govoru. Unutrašnji govor je sve ono kako se obraćamo samima sebi i može da ima veliki uticaj na našu otpornost, odnosno podložnost efektima stresa. Na primer, ako ste do sada razmišljali pre u terminima „Nema šanse da ovo uspe” umesto u „Na koji način mogu da učinim da ovo uspe”, sad može biti pravo vreme za promenu. Jezik je oruđe mišljenja i kao takav snažno utiče na naše misli, koje dalje utiču na naša osećanja i ponašanja.

Velike zadatke razbijte u niz manjih. Ako je pred vama cilj koji vam se čini kao nedostižan, a pritom je baš dolazak do tog cilja ono što vam izaziva stres, probajte da utičete na svoju percepciju tako što ćete definisati niz manjih ciljeva i zadataka koje bi trebalo izvršiti kako bi se došlo do velikog cilja. Na ovaj način biće vam lakše da započnete proces, jer nećete imati osećaj da je pred vama planina koju treba osvojiti, već brdašce na koje ćete se relativno lako popeti. I ne zaboravite da proslavite svaku malu pobedu, to jest svako ispunjenje manjeg cilja.

Radite manje. Ako nijedna od strategija koje uključuju vaš boravak u radnom okruženju ne funkcioniše, jednostavno probajte da radite manje. Bolje se organizujte, delegirajte, a kad okolnosti budu povoljne, uzmite period od par dana i provedite ih potpuno van posla. Pritom se to ne odnosi samo na fizičko odsustvo iz kancelarije, ali i dalje bavljenje svim onim što se dešava u firmi. Biti isključen, makar na kratko vreme, može delovati teško, ali se može pokazati i kao lekovito. Distanca vam može pružiti nove perspektive, odnosno nove načine gledanja starog problema, što može biti važan saveznik u borbi sa stresom.

Poslednja izmena dana 6. jula 2017. u 17:16


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »