Saznajte kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji.
Pročitajte razloge zašto je važno da prestanemo da radimo šta nam drugi kažu, već da krenemo da radimo onako, kako i oni rade.

Pisac:

Erik S. Reinert (1949) je norveški ekonomista, rođen u Oslu, specijalizirao se u oblasti istorije ekonomije i razvojne ekonomije. Pohađao je Univerzitet St. Gallen u Švajcarskoj, Harvard (MBA) i Cornell Univerzitet gde je odbranio doktorat.

Od 2004, je profesor razvojnih strategija na Talinskom Tehnološkom Univerzitetu u Estoniji.

Govori i predaje na pet jezika.

U 2008, Reinart je dobio “Gunnar Myrdal” priznanje iz političke ekonomije, 2010, bio je pozvan kao jedini Norveški ekonomista u Kembridž, na otvaranje konferencije Instituta za Nova Ekonomska Razmišljanja.

Knjiga:

“Šta je to kod tog tržišta sto čini da ljudi sa istom produktivnošću budu nagrađeni toliko različito na različitim mestima?” ili drugim rečima, “Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji”.

Erik Reinert je u ovoj knjizi sa dozom ironije i sarkazma objasnio i odgovorio na ta pitanja. Teme na koje najpriznatiji ekonomisti današnjice kao da odbijaju da razgovaraju.

Autor se u svom stručnom delu osvrće na sam početak ekonomije, njenu istoriju i delovanje, pa i njen rezultat, na svet kakav ga vidimo danas. On se ne bavi samo analizom već otvoreno zamera i osuđuje bogate države koje zarad ličnih interesa nameću siromašnim državama teorije koje oni sami niti koriste niti su ikad koristili. Kako su globalna ekonomija i globalizacija uticale na Englesku, SAD, Španiju, Nemačku pa i Norvešku čiji je državljanin autor ove knjige. Saznaćete kakva strategija ekonomije je po Eriku Reinertu neophodna siromašnim državama da bi preživele ali i  postale bogate.

Možda mu je i najbolji primer njegova država Norveška, koja je nekada, odbijala da stupa i ulazi u carinske unije da bi zaštitila i razvijala svoju industriju.

Danas, Norveška spada u bogate države, ali pod pritiskom centralnih sila sada zagovara globalizaciju, carinske unije i deindustrijalizaciju drugih država u razvoju, iako je svesna na svom iskustvu da siromašne države moraju delati suprotno.

Pročitajte koji su argumenti za i protiv globalizacije. Koliko bogatim državama sa jakom privredom odgovara otvoreno svetsko tržiste, dok siromašne ta ista usluga, kao da još više čini siromašnima. Dok, naravno u teoriji i na papiru svi trebaju da imaju podjednake koristi od toga.

Knjiga ima 154 strane, podeljena u 6 delova sa dijagramima i tehničkim dodacima na kraju.

Najinteresantnija poglavlja:

  1. Kako su bogate zemlje postale bogate
    1. nastanak ekonomske politike Henrik VII od Engleske
    2. Španija kao strašan primer šta ne treba raditi
    3. Nemačka ide Engleskim stopama
  2. Globalizacija
    1. Zašto države koje proizvode samo sirovine ne postaju bogate?
  3. Globalizacija danas
    1. Kako siromašni postaju siromašniji
    2. Kolonije i siromaštvo

Utisak:

Knjiga sadrži dosta informacija koji mogu da pomognu ekonomskom stručnjaku, ali je pisana tako da i običan čitaoc može da unapredi svoje znanje iz globalne ekonomije. Svaki preduzetnik i biznismen može da izvuče korist iz ove knjige. Meni se lično svideli sledeći saveti:

Ako država izvozi sirovine a uvozi industrijsku robu to se smatra lošom trgovinom za tu državu. Ako država uvozi sirovine a izvozi industrijsku robu to se smatra dobrom trgovinom za tu istu državu.

Međutim ako država izvozi industrijsku robu i uvozi isto industrijsku robu to se smatra dobrom trgovinom za obe države koje učestvuju u razmeni, i samo u ovom slučaju slobodna trgovina i globalizacija ima smisla kada se obe države industrijalizuju.

Što se tiče privredne politike, mi bi svi trebalo da prestanemo da radimo kako SAD i Nemčka kažu, i da počnemo da radimo onako kako oni rade.

Citati:

“Istoričar Pol Bajroh izračunao je da je 1750. razlika između bogatih i siromašnih zemalja bila 2:1 – bogate države su bile duplo bogatije od siromašnih. Od tada je ta razlika samo rasla.”

“Tokom prvog perioda globalizacije – od 1840-ih do izbijanja Prvog svetskog rata – bogate zemlje su se sve više industrijalizovale, dok je Treći svet ostao tehnološki nerazvijen. Upravo je ovaj prvi proces globalizacije stvorio ozbiljne razlike između bogatih i siromašnih država, gde kolonijama nije davano da izgrade industriju.”

“Tokom više stotina godina, trgovinska politika Evrope bazirala se na tome da jedna država razvije što više industrije, i istovremeno – po mogućstvu – da ošteti industriju drugih država.”

“Gotov proizvod može da košta od 10 do 100 puta više nego sirovina od kojie je napravljen, između sirovina i gotovih proizvoda nalazi se proces industrijalizacije koji traži i stvara puno znanja, mehanizacije i pre svega radnih mesta.”

“Nova tehnologija i inovacije zahtevaju nova znanja i stavraju aktivnosti koje karakterišu visok nivo znanja i visoke plate.”

“Počeli smo da verujemo da možemo stvoriti kapitalizam šaljući kapital u siromašne zemlje gde nema ni preduzetništva, ni državne politike niti bilo kakvog industrijskog sistema. Rezultat toga je da pozajmljujemo pare siromašnim državama sa kamatama koje su daleko iznad prinosa koje mogu da postignu. Nije im dozvoljeno od strane Svetske banke i MMF da prate strategiju industrijalizacije koju su druge bogate države pratile. Zemljama u razvoju nameće se kapital koje ne mogu da investiraju dovoljno isplativo da bi mogle da ga vrate sa kamatom.”

“Tokom 1950-ih i 1960-ih godina – zemlje koje su se graničile sa komunizmom od Zapadne Nemačke do Japana i Koreje, kada su se one industrijalizovale – SAD su znale kako treba razviti siromašne drzave. Zasto to vise ne znaju?”

Poslednja izmena dana 30. aprila 2016. u 03:28


Nemanja Jovanović

Nemanja Jovanović je rođen 1985. godine u Beogradu, a od 2010. godine živi i radi u Minsku u Belorusiji. Počeo je da radi sa 16. godina, a danas se bavi poslovima posredništva u prodaji prema stranim klijentima u Belorusiji, Rusiji…… Saznaj više »