Kada je pre pet godina Uber ugledao svetlost dana retko ko je mogao da pretpostavi da će postati to što je danas. Čak su i gurui poslovnog svetao dmahivali glavom u neverovanju.

Neki do njih su odbili da investiraju u ovaj poduhvat otpisujući ga kao prolazni trend. Danas nerado priznaju da im je to jedna od najvećih životnih grešaka (Gary Vaynerchuk, poznati preduzetnik, investitor, govornik i autor). Mala investicija u početnoj fazi razvoja ovog projekta danas bi vredela čitavo bogatstvo.

Priča o Uberu postala je zvezda vodilja mnogim velikim, ali i start-up kompanijama.

On-demand usluge ili usluge na zahtev.

Novi koncept koji funkcioniše po ovom principu nudi prednosti za sve uključene strane. Korisnici dobijaju ono što žele baš onda kada i gde požele, a onima koji čine ponudu daje mogućnost da profitiraju od toga što su na pravom mestu u pravo vreme.

Da li je ovo samo kratkoročni trend i da li će uskoro postati prevaziđen?

Stručnjaci kažu da je odgovor nedvosmislen – Ne!

Usluge na zahtev otvorile su vrata novom načinu zadovoljavanja potreba za proizvodima i uslugama, a brzina kojom su je potrošači prihvatili pokazuje da je za tim postojala vrlo jaka potreba.

On-demand ekonomija na efikasan način upošljava viškove  raspoloživog prostora, opreme, radne snage i drugih kapaciteta. Sve ovo putem web i mobilnih aplikacija koji povezuju ponudu i tražnju, a na zadovoljstvo kompanije, radnika, potrošača i zajednice u kojoj posluju.

To je revolucija u ponašanju potrošača širom sveta. Sve je dostupno odmah, jednostavno je za korišćenje, udobno je i brzo. Poslednje, ali ne i namanje bitno je da se, na ovaj način, usluge nude po nižim cenama.

Iako je ovo vrlo mlada industrija nedvosmislen je njen rast izražen realnim prihodima.

Čak su i jako veliki tržišni igrači shvatili da ovakav vid pružanja usluga može imati značajan uticaj na celu industriju. I to ne žele da prepuste slučaju. Oni veruju da je trend rasta nepovratan, a to je dobar znak i za mala i srednja preduzeća.

U poslednjih 12 meseci preko 2,2 milijarde dolara uloženo je u on-demand industriju. Pojedinačno ulaganje ipak ne mora da bude veliko. Ključno je prepoznati potrebe potrošača koje na ovaj način mogu da se zadovolje i povezati ih sa neiskorišćenim, ne nužno svojim kapacitetima.

Kao najuspešnije do sad su se pokazale različite auto usluge (Uber, Turo, BlaBla Car, LeCab) i usluge dostave (Insacart, Blue Apron, AmazonFresh, FoodPanda). Između ostalih, uspešne su i kompanije koje nude usluge brige o kućnim ljubimcima, pomoć u kući, rezervaciju smeštaja, kozmetičke usluge.

Jedan od svetlih primera je GrubHub, web i mobilna aplikacija za dostavu hrane, koja je ostvarila promet u iznosu od 1,6 milijarde dolara 2014. godine sa 3,8 miliona korisnika u 700 gradova.

Saradnja komplementarnih aktivnosti se takođe pokazala kao vrlo profitabilna. Instacard dostava namirnica i Washio dostava garderobe nakon hemijskog čišćenja su primer jedne takve uspešne simbioze.

On-demand usluge su ovde da ostanu. Predstavljaju trenutno najbrže rastuću industriju koja je donela najznačajniju promenu u konceptu potrošnje još od pokretanja E-commerce usluga. Kako je vreme postalo deficitarna roba, a želja je sve više, prostor za razvoj čini se neograničenim.

Poslednja izmena dana 10. januara 2017. u 23:15


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »