Gde ti je kravata, ćale? Pa zar, sinko, i u ovom paklu? I u paklu mora da vlada red! Nije ovo selendra, nego civilizacija. Nismo mi seoski pekari, nego sam se ja u Beograd školovao za pekara. A u civilizaciju postoji sistem, a u sistem si ti tato, ti bato i ja. E red ima da zavisi od naše familije, a ne od neki studenti. – Kum Spasoje, Valjivo leto ’68

Od kultnog filma Gorana Paskaljevića i Gordana Mihića prošlo je 33 godine. Od vremena koje opisuje, pola veka. Pa opet, suštinski se nije previše toga promenilo. To je magija ove zemlje. Serije i filmovi snimani pre 30 ili 40 godina, potpuno su aktuelni u današnjem vremenu. Dobro, estetika i ikonografija nekog prošlog vremena se promenila, ali to je samo površinska stvar.

Tehnološki smo u 2017, ekonomski ne baš sjajno, ali ni u potpuno beznadežnoj poziciji, a evo otvorena je i IKEA. Brz internet je dostupan skoro svakome, po uslovima koji su veoma povoljni. A na njemu, znanja ima toliko da uz dovoljno truda svako od nas zaista može da promeni svet. Makar svoj.

Ipak, pored toga što gledamo Game of Thrones, House of cards, mi gledamo i dalje i Bolji život, Tesnu kožu, Varljivo leto ’68. Gledamo ih jer se sa njima lako identifikujemo, jer sve likove bez previše truda pronalazimo u svom okruženju. Ne gledamo ih mi, zato što ih oni prikazuju. Oni ih prikazuju, zato što ih mi gledamo. Daljinski upravljač je u našim rukama, kanala ima na stotine, pa opet…

Pronalazimo Šojiće, Jatagance, Kurčubiće, i ostale negativce i polunegativce. Pronalazimo i Mitu Pantića, Dragišu Popadića, i njihove porodice, i danas ih nazivamo „žrtvama tranzicije“. Tada su bili „žrtve sistema“.

Imamo najnovije pametne telefone, gledamo svet kroz 4K televizore, ali u glavi smo i dalje u toj ’68, i verujemo da nam neko nešto duguje. Naravno, ni tada nismo, a ni danas ne čitamo ni uputstvo za povezivanje televizora.

Kum Spasoje je razumeo jedno, a to je da je sistem važan. Nije razumeo ljude, jer da jeste, ne bi ostavio verenicu Jagodinku sa kumićem Pericom. Jer mladi su i tada i danas imali drugačije prioritete u životu. Ipak, iako je izgubio gospođicu Simonović, verujem da je ta pekara funkcionisala. Verovatno ne idealno, jer ništa nije idealno, ali je fukcionisala. Jer je imala sistem. Temelj.

Sistem je kad svako radi svoj deo posla. Sistem postavlja onaj ko preuzme na sebe da upozna ceo posao i sve ljude i napravi organizaciju. Sistem je onoliko dobar, koliko je dobar onaj koji ga postavlja. Sistem toleriše iskakanja, ali kada ona postanu prečesta, sistem prestaje biti sistem i postaje haos. Ako nema kontrole, sistem će sigurno pre ili kasnije postati haos. Srećom, tu je Spasoje, a tu su i tata i bata kao bekap.

Svaki svako od nas je deo nekog malog sistema, a svaki mali sistem je deo većeg sistema.

Da bi promenio neki sistem, moraš prvo istinski da ga upoznaš. Kada ga upoznaš, postaješ svestan gde je moguće napraviti unapređenja. Tada otprilike znaš i koliko truda to zahteva, i na tebi je odluka da li je to vredno tog truda ili ne. To je veoma dug put, sa mnogo kozjih staza. To je put koji nema kraj, već samo tačku na kojoj odustaneš. To je, kao i svi ostali dobri putevi, put kojim se ređe ide.

Sistem je i ono kada ne bacaš smeće po ulici, iako si svestan da neće svi poštovati to. Sistem je i kada ulicu prelaziš na zebri, kada semafor za pešake pokaže zeleno. Sistem je i kada se u saobraćaju ponašaš u skladu sa propisima, ali i zdravim razumom.

Velike i brze promene, obično su na gore. Samo destrukcija i inercija koja je prati mogu biti toliko silovite i brze. Promene na bolje, zahtevaju vreme i trud. U početku je teže, kasnije lakše, ali nikada lako. Da je lako steći i održavati kondiciju, svako bi je imao.

Znaš šta je lepo kod sistema?

Kada ovladaš njime shvatiš da zapravo postoje mnoge stvari koje možeš da kontrolišeš. Shvatiš i da postoje one koje ne možeš, ali i to je ok. Shvatiš da je i život koji živiš, zapravo, jedan sistem, sastavljen od mnogo sistema. I da se i on uz mnogo truda može promeniti. Uz sisteme naučiš da postoji više načina da rešiš stvari – onaj očigledan, često neizvodljiv, i oni manje očigledni, teži, ali izvodljivi.

Te manje očigledne nalaziš na osnovu znanja koja imaš. Što više znaš, više opcija nalaziš. Kao da sediš u mraku i držiš lampu, koja što više znaš, sve jače sija. Gotovo da ne postoji znanje koje je suvišno. Kada imaš mnogo različitih znanja, i to je jedan sistem, napravljen od drugih sistema. Sistem koji ti omogućava da vidiš veze koje drugi ne vide, da spajaš stvari koje za neke druge ne postoje. Jedno uslovljava drugo, a ispunjenje uslova nije lako.

Pre mesec dana sam pisao tekst na temu zapošljavanja gde je osnovno pitanje bilo – Šta znaš da radiš?

Hajde da pojednostavim to pitanje – Šta znaš?

Šta zaista znaš? Do čega ti je bilo toliko stalo da si uložio dovoljno vremena, truda i pokušaja, da kažeš sebi, potpuno iskreno i spokojno – ja ovo znam.

Ako misliš da ti svet nešto duguje, postoje realne šanse da postaneš neka moderna, bolje obučena varijanta Dimitrija Pantića, mlađeg referenta pred penzijom.

Jedini ko u ovoj priče duguje si ti. Duguješ sebi da ne dozvoliš da budeš nebitan. Misliš da ti nisi taj čovek koji menja svet? Svako od nas menja svet. Neki na bolje, neki na gore. Neki mnogo, neki malo.

Početak je kada kreneš da menjaš svoj sistem. Svoj svet. Svoj život. Kada shvatiš da jedini način da dođeš do vrha je da kreneš da se penješ uz stepenice, i da koliko god bilo teško, to je jedino sigurno što imaš u životu. Znanje je jedina stvar koju ti niko ne može oduzeti.

Alternativa je da se osloniš na sreću, i da kao pomenuti Mita Pantić čekaš gol u Tuzli, koji verovatno nikada neće doći, dok ti za to vreme seku struju.

Znaš kada sistem koji praviš kreće da funkcioniše? Onog trenutka kada te je sramota od samog sebe, da ne daš svoj maksimum. Ako ti uspe da sebe ubediš, probaj sa drugima, možda imaš talenta za to. I zapamti:

Ako prolaziš kroz pakao, nastavi da ideš.



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »