• Sve veći broj istraživanja govori o stresu kao jednom od glavnih uzročnika narušenog psihofizičkog zdravlja.
  • Procenjuje se da će depresija do 2050. godine zauzeti prvo mesto na listi najrasprostranjenijih bolesti, i u tome „preteći“ kardiovaskularna oboljenja.
  • Iako pojam „burnout“ sindroma odavno nije nov, tendencija „sagorevanja“ na radnom mestu postaje sve prisutnija u današnje vreme.

Nijedan od ovih podataka nije nov, i već odavno ne izaziva čuđenje.

Međutim, kada se zna da je mentalno zdravlje u direktnoj vezi sa produktivnošću na radnom mestu, navedene činjenice ne bi trebalo olako shvatati. To pogotovo važi za rukovodioce i nadređene, koji bi trebalo da budu svesni toga da psihološka dobrobit zaposlenih predstavlja i važan preduslov za uspešno funkcionisanje preduzeća.

Iako je ovo često i dalje tabu tema – kako među poslodavcima, tako i u radnom kolektivu – to ne znači da kompanije nemaju odgovornost za brigu o mentalnom zdravlju svojih zaposlenih. Kada se uzme u obzir da ljudi veći deo dana provode upravo na radnom mestu, nisu iznenađujući ni rezultati jednog ovogodišnjeg istraživanja koje je obuhvatilo 30 hiljada zaposlenih iz 19 zemalja. Zaposleni koji su lošijeg zdravlja (uključujuči tu i narušeno psihičko zdravlje), i sami su ocenili da su manje angažovani prilikom ispunjavanja radnih zadataka.

S jedne strane, prava zaposlenih garantuju privatnost po pitanju osetljivih tema – međutim, pitanje mentalnog zdravlja na radnom mestu nikako ne bi trebalo da predstavlja tabu. Ono što kompanije mogu učiniti povodom brige o svojim zaposlenima na prvom mestu podrazumeva podsticanje otvorene međusobne komunikacije i negovanje pozitivne atmosfere i zdravih međuljudskih odnosa u radnom okruženju. Sem toga, omogućavanje različitih vidova podrške takođe je od koristi, i može se postići na nekoliko načina:

Edukacija zaposlenih o problemima mentalnog zdravlja

S obzirom na njihovu rasprostranjenost, šanse da se neko od vaših zaposlenih suočava sa problemima vezanim za mentalno zdravlje nisu ni malo zanemarljive. Čest je slučaj i da se pojedini psihološki problemi ne prepoznaju kao takvi, a ukoliko su ih svesni, zaposleni možda ni sami nisu sigurni na koji način da ih prevaziđu. Takođe, još uvek postoji stav da se to drugih ne tiče, te da sami treba da se izbore sa eventualnim psihološkim poteškoćama. Ipak, bez obzira na to da li se suočavaju sa blažim oblicima akutnog stresa ili ozbiljnijih stanja poput hronične anksioznosti, od ključnog je značaja za zaposlene da pronađu načine i nauče kako da prevaziđu problem.

Jedno od rešenja leži u ohrabrivanju zaposlenih na razgovor i poticanje otvorene diskusije o mentalnom zdravlju na radnom mestu. Ukoliko za to postoji mogućnost, organizovanje edukativnih predavanja može biti od višestruke koristi. Na njima se zaposleni mogu informisati o tome kako da prepoznaju simptome koji prate neke od najčešćih psiholoških tegoba, ali i načinima na koje se sa njima mogu izboriti.

Pružanje uslova za unapređivanje mentalnog zdravlja

Istraživanje koje je protekle godine sprovela Američka psihološka asocijacija pokazalo je da je, od oko 3 hiljade radno angažovanih Amerikanaca, njih gotovo polovina osećala simptome depresije u periodu od prethodnih 30 dana. Da stvar bude gora, isti procenat ispitanika je izjavio i da pri tome nisu imali nikakvu (emotivnu) podršku.

Koliki izazov može predstavljati ispunjavanje svakodnevnih radnih obaveza kada se zaposleni istovremeno suočavaju i sa psihičkim problemima bilo koje vrste, najbolje znaju oni koji su se u takvoj situaciji već našli. Pri tome, i kada su svesni toga da im je mentalno zdravlje ugroženo, određen broj zaposlenih ne poseduje dovoljno informacija o sistemima zaštite mentalnog zdravlja koji su mu na raspolaganju. Upravo zato je važno obezbediti adekvatnu podršku koju može ponuditi služba za ljudske resurse i pružiti zaposlenima saznanja o tome na koji način se mogu izboriti sa različitim poteškoćama.

Reduciranje stresa u radnom okruženju

Radno vreme koje traje 8 ili više časova, prekovremeni rad, „tesni“ rokovi i narušeni odnosi u kolektivu – većina zaposlenih će ove stavke navesti kao glavne uzročnike stresa na radnom mestu. Svakako, ne treba zaboraviti da život postoji i van kancelarije, te nije redak slučaj da na smanjenu produktivnost i motivisanost zaposlenih utiču i okolnosti koje ne moraju biti direktno vezane za poslovni ambijent.

Stoga bi i već pomenuta činjenica o provođenju većeg dela dana u kancelariji trebalo da bude dodatni motiv poslodavcima i nadređenima da svojim zaposlenima obezbede prijatno radno okruženje. Iako postoji mišljenje da određena količina pritiska na radnom mestu može predstavljati podsticaj za ulagaunje više truda i ostvarivanje boljih rezultata, ovakva „teorija“ ima smisla jedino ukoliko zaposleni pri tome osećaju dovoljno motivacije i znaju da će poslodavci ceniti njihovo zalaganje. Nema sumnje da bi svaki poslodavac „pozdravio“ dodatne napore svog tima; međutim, mnogo su veće šanse da će rad pod pritiskom – pogotovo ukoliko je konstantan – vremenom ostaviti negativne posledice po mentalno zdravlje zaposlenih.

Budući da pretrpanost brojnim obavezama neretko dovodi i do već pomenutog „burnout“ sindroma, u važan deo brige o dobrobiti zaposlenih spada i uspostavljanje optimalne ravnoteže između vremena posvećenog radnim obavezama i povremenih predaha. Takođe, jasno definisanje različitih zaduženja i postavljanje razumnih rokova za njihov završetak predstavlja jedan od dokazanih načina za postizanja maksimalne produktivnosti, koji istovremeno daje i pozitivne rezultate u borbi protiv stresa na radnom mestu.

Poslednja izmena dana 27. januara 2017. u 22:56


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »