Sećate se ona dva lika iz škole? Jedan je bio ponavljač, stalno se provlačio, dolazio u školu samo da bi sakupljao ribe. Jedino ga je interesovala informatika. Drugi je bio bubalica, uvek sve petice, diplome sa milion takmičenja, talentovan za sport, umetnost i prirodne nauke.

Za prvog su svi pričali da neće biti ništa od njega. Jer, ko nije za školu, taj nije ni za šta. Naravno, nije bilo dileme da će bubalica upisati i završiti najmanje dva fakulteta. Ipak je pred njim bila svetla budućnost – neko tako odgovoran i talentovan zaslužuje da uspe.

Danas, onaj koji je digao ruke od škole i pre nego što je u nju pošao uspešno vodi svoj posao. Dobar je u onome što radi. Čak se može reći da ga smatraju stručnjakom u njegovoj oblasti. Ne, nema završen fakultet, ali ima ogromno iskustvo i znanje u oblasti kojom se bavi.

A bubalica? E, on radi za ponavljača.

Da, završio je fakultet. A ima i dva doktorata.

Večita i nikada završena debata o važnosti i ulozi talenta u odabiru profesije ili “životnog poziva” dobija jednu novu dimenziju u knjizi čuvene američke psihološkinje kineskog porekla, Andžele Dakvort. Nekonvencionalna razmišljanja o moći istrajnosti, o ciljevima i o uspehu upotpunjena su brojnim istraživanjima i primerima – a to je samo delić vrednosti koju ova knjiga ima da ponudi.

Pisac

Andžela Dakvort (1970) je američka psihološkinja i istraživač. Predaje psihologiju na Univerzitetu Pensilvanija. Osnivač je i direktorka Laboratorije karaktera. Dobitnica je prestižne stipendije Fondacije Mekartur, koja se dodeljuje zbog izuzetnih postignuća u odabranoj oblasti. Njena knjiga “Imate li petlju: moć strasti i istrajnosti” doživela je veliki uspeh širom sveta upravo zbog svežine razmišljanja o istrajnosti, talentu i uspehu kod dece i odraslih.

O knjizi

Priča sa početka ovog teksta ilustruje situaciju sa kojom se barem jednom u toku života susrećemo: postoje oni koji su izuzetno uspešni u nečemu i, po automatizmu, predviđa im se i uspeh u daljoj karijeri i životu. Iznenađujuće po nas (i naša očekivanja), upravo ti koji su bili odlikaši, vrhunski sportisti ili umetnici u mladosti, pa čak i u nekom periodu života vrlo lako odustanu od svog sna. Ili se barem tako čini iz našeg ugla.

I sama suočena sa stereotipima o talentu i geniju, Dakvortova se intenzivno posvetila proučavanju “faktora” koji definiše i određuje uspeh u karijeri i životu. Tako je došla do zaključka da je petlja ono što razlikuje uspešne od neuspešnih. To je centralna misao koju autorka na zanimljiv način provlači kroz manje-više celu knjigu, sa ciljem da ponudi jedinstven odgovor na viševekovno pitanje “Da li se isplati baviti se naukom, sportom, umetnošću ili bilo čime drugim ako nismo talentovani ili genijalni?”

Oni koji nisu navikli na poraz, na poteškoću, na izazov ne mogu da postignu dugotrajan uspeh. Jer, na putu do krajnjeg cilja – onog idealnog cilja, cilja po sebi, kako ga Dakvortova naziva – postojaće niz poteškoća koje će, u stvari, testirati našu istrajnost, posvećenost i strast tom cilju.

Ciljevi su veoma važni u životu i to nije ništa novo. Međutim, Dakvortova smatra da važnost ili rang cilja ima veoma veliku ulogu u tome da li ćemo istrajati u njegovom ispunjenju. Prema njenom mišljenju, ciljevi su poređani u hijerarhiji, po nivoima. Na najnižem nivou su obično ciljevi koji ne određuju tok našeg života, ali su neophodni kao spona ka ciljevima na višem nivou. Među njima postoje i oni ciljevi koji nas ometaju u ostvarenju višeg cilja – potrebno je da ih na vreme prepoznamo i otklonimo da nas ne bi vukli u pogrešnu stranu. Ciljevi na srednjem nivou su ciljevi koji okupiraju najveći deo naše pažnje. Iako su na hijerarhijski višem stupnju od malih ciljeva, i ovi ciljevi su, na neki način, nedovoljni na putu našeg ostvarenja. Većina ciljeva koje sebi postavimo pripadaju upravo ovoj grupi ciljeva; zato ne iznenađuje činjenica da većina ljudi odustaje kod ispunjenja ovih ciljeva. Njihova uloga u hijerarhiji je utoliko važnija ako razumemo taj krajnji cilj, cilj po sebi, kompas koji vodi naš život i oblikuje naš pogled na svet. Međutim, spoznati krajnji cilj nije ni jednostavan ni kratkotrajan proces. Zbog toga su česte promene karijere, nezadovoljstvo izabranom profesijom i neispunjenost na poslu. Kada otkrijemo šta je to čemu zaista težimo na privatnom i poslovnom planu, lakše ćemo odrediti i preostale ciljeve koji će služiti kao potpora za ispunjenje tog idealnog cilja.

Knjiga sadrži tri dela, sa dodacima “Za dalje čitanje” (preporučena literatura za one koji žele više da saznaju o problematici petlje sa naučne tačke gledišta), “Napomene” (objašnjenja pojedinih stavova izloženih u centralnim delovima knjige) i “O autorki”.

“Šta je petlja i zašto je važna” – u ovom delu autorka opisuje postojanje petlje kroz navođenje zanimljivih situacija iz najrazličitijih oblasti života. Cilj ovog dela knjige temelji se na centralnoj ideji da je petlja ono što razdvaja uspešne od neuspešnih, koja je vešto upletena u diskusije o ciljevima, istrajnosti, talentu i trudu. Interesantno je njeno zapažanje da osoba sa velikim talentom i malo uloženog truda neće postići značajnije rezultate od osobe sa malim talentom i mnogo uloženog truda. To još jednom potvrđuje da talenat, samo po sebi, nema vrednost ukoliko se ne neguje.

“Razvijanje petlje iznutra” – ovaj deo knjige predstavlja priručnik za prepoznavanje i negovanje petlje. Preispitujući neke od tradicionalnih psiholoških koncepata poput interesovanja, koje Dakvortova stavlja na sasvim drugačije mesto od onog koje ima u mejnstrim kulturi. Ukratko, ukoliko vaše interesovanje nije razvijeno, ne očekujte da ćete biti uspešni u tome. Interesovanje je podjednako važno kao i istrajnost – samo tako će vaša petlja postati snažnija i trajnija.

“Razvoj petlje ka unutra” – da li vaspitanje određuje ko će imati petlju i u kolikoj meri je ona uslovljena okolinom jedna je od tema koja se provlači kroz ovaj deo. Znatno kraći nego prethodna dva dela, ovde Dakvortova završava svoju intrigantnu i uzbudljivu studiju o petlji i ljudskom karakteru.

Vrednost knjige – ako postoji knjiga koja na provokativniji način zadire u samu srž ljudske svrhe, ljudskog postojanja i života – javite. Knjiga Andžele Dakvort je, prema mom mišljenju, trenutno jedina koja može da vas zainteresuje da ozbiljno preispitate svoje karijere, svoje strasti, svoje navike, stepen disciplinovanosti i posvećenosti. Pa čak i svoje preduzetničke i roditeljske veštine.

Pored toga, knjiga sadrži veoma važno viđenje ciljeva, istrajnosti, talenta i interesovanja; iako nije pisana kao “blueprint” ili vodič za uspeh, nije teško izvući sistem koji, uz pravilan razvoj i primenu, može uticati na to da ostatak života provedemo radeći ono što volimo i živeći za ono u šta verujemo i za šta smo stvoreni.

Šta ostaje posle čitanja

Posle čitanja ostaje mnogo novih pitanja, onih koja su dugo bila prećutkivana, onih koja su bila neiskristalisana. Da li je trebalo da ostanem dosledna i završim taj doktorat ili sam pravilno postupila kada sam ih napustila? Da li je pisanje moja strast ili samo cilj srednjeg nivoa, nešto što ću napustiti tokom vremena? Koji je moj krajnji cilj u životu – steći bogatstvo, putovati svetom, biti poznata i slavna? Šta je ono u čemu zaista uživam i što ću raditi bez obzira na sve što me na tom putu bude snašlo? Da li sam zaista spremna za sve prepreke koje me čekaju ili to samo tako deluje u priči?

To su samo neka od pitanja koja su se pojavila na mom listu papira. Pročitajte knjigu i saznajte koja će sleteti na vaš.

Šta poneti iz knjige

“Zašto su najuspešniji pojedinci toliko uporni u ostvarivanju ciljeva? Za većinu nije ni bilo neke realne šanse da će ikad ostvariti svoje ambicije. U sopstvenim očima nisu bili dovoljno dobri. Bili su upravo suprotno od zadovoljnog. A ipak, moglo bi se reći da su bili zadovoljni što su nezadovoljni.”

“Kombinacija strasti i istrajnosti činila je uspešne ljude naročitim. Jednom rečju: imali su petlju.”

“Zašto toliko naglašavamo talenat? I zašto mislimo samo na krajnje granice onoga što možemo da učinimo, kad zapravo većina nas ostaje na samom početku svog putovanja, veoma, veoma daleko od tih granica? I zašto pretpostavljamo da naš talenat, a ne uloženi trud, odlučuje dokle ćemo stići dugoročno gledano?”

“Odustajanje od ciljeva na donjem nivou nije samo oprostivo, nego je ponekad i neophodno.”

“Većina ljudi koji imaju petlju… provela je godine istražujući nekoliko različitih interesovanja… Ono jedno koje im je na kraju ispunilo svaki trenutak dana (a ponekad i noći) nije bilo prepoznatljivo na prvi pogled.”

“Ideja smisla je ideja da ono što radimo ima značaja i za druge ljude, ne samo za nas.”

“Nije svaki čovek sa petljom imao sreću da ima mudrog oca ili majku, ali svaki… je mogao da ukaže na neku osobu u svom životu koja ga je, u pravom trenutku i na pravi način, podstakla da cilja visoko i pružila mu neophodno poverenje i podršku.”

Poslednja izmena dana 10. januara 2018. u 00:21


Mina Božanić

Možda je poznajete i kao Madamme Mimi – voli da iskače iz jedne kože u drugu. Zaljubljenik u pisanje ali više u efekat koji ono izaziva u čitaocu. Kopirajtingom i kontentrajtingom ozbiljno se bavi dve godine. Na osnovnim, master i…… Saznaj više »