Nekadašnjeg vlasnika kompanije Apple, Stiva Džobsa, većina bi okarakterisala kao jednog od onih harizmatičnih pojedinaca koji su vodeću poziciju u svetu biznisa ostvarili svojom upornošću i doslednošću. Otkad je pre tačno 40 godina predstavio prvi Apple računar simboličnog naziva Apple-1, našao se pod budnim očima svih koji su, od tada pa nadalje, pomno pratili svaki njegov (tehnološki) korak. Malo po malo, jedan čovek postao je sinonim za gotovo celu kompaniju, i po svemu sudeći, takvo mesto pod reflektorima savršeno mu je „leglo“.

A dok su Džobsa njegove vizije i ideje odvele do samog centra pažnje, temelji jedne od najuticajnijih kompanija današnjice postavljani su i iza scene. Potpuno usredsređen na izradu prve „Jabuke“ drvenog kućišta, svoj doprinos tome dao je Stiv Voznijak, Džobsov dugogodišnji prijatelj i saradnik. Budući da mu je neposredna uloga u kreiranju proizvoda prepoznatljivog brenda bila mnogo značajnija od slave koja je pripala Džobsu, Voznijaku je savršeno odgovaralo da u ovoj priči učestvuje kao „čovek iz senke“.

Za nekoga čiji ego teži sjaju preduzetničkih reflektora, ovo ponekad može biti zahtevnija uloga od one koju je odabrao Džobs. Ipak, prema sopstvenom priznanju, Voznijak nikada nije imao problem sa tim što je gotovo sva pažnja javnosti pripala njegovom saučesniku u biznisu. Štaviše, možda je upravo ovakva „podeli dužnosti“ i omogućila razvijanje jedne od najuticajnijih kompanija današnjice; jer, da su istoj količini priznanja stremili i Džobs i Voznijak, pitanje je zapravo koliko bi iko od njih dvojice u tome i uspeo.

Pod geslom da je uspeh moguće postići i daleko od sjaja reflektora, i uz gotovo potpunu ravnodušnost prema ogromnom interesovanju (pa i ogromnom profitu) koje su Apple-ovi proizvodi uvek iznova generisali, Voznijakov inicijalni motiv potekao je iz čiste pasioniranosti prema onome čime se bavio:

„Moj osnovni cilj nikada nije bio da zaradim gomilu novca, već da napravim dobar računar.“

Za razliku od svog imenjaka, Stiv Voznijak u početku nije imao čak ni jasno definisanu viziju uspeha. Učešće u garažnom projektu iz koga je kasnije nikla jedna od najuticajnijih kompanija 20. veka, prihvatio je jer mu je to omogućilo da radi nešto u čemu je istinski uživao.

I nema sumnje da upravo taj bazični impuls zapravo predstavlja i najčvršći temelj bilo kakvog poslovnog poduhvata. Veliki broj uspešnih preduzeća i kompanija je na samom početku, kao polaznu osnovu, imala samo ovu jednostavnu ideju. Činjenica da i nakon toliko godina u svom zanimanju pronalazi jedinstveni užitak, samo potvrđuje Voznijakov stav o tome koliko je važno u biznis uploviti iz pravih razloga.

Sem toga, u radu na idejama za koje je smatrao da su vredne ostvarivanja, ni potencijalna ograničenja nikada mu nisu predstavljala prepreku. Jer, kome su još potrebni savršeni uslovi za rad ukoliko svoj posao može marljivo obavljati i u jednoj običnoj garaži?

Polazeći od toga da se veliki broj preduzetnika vodi pogrešnim ambicijama, Vozniak daje prilično razuman savet:

„Pronađite nekoga ko je spreman da rad na svojim idejama započne u garaži – to je upravo ona osoba sa kojom bi trebalo da sarađujete.“

Razlog?

Takvoj osobi nisu potrebni podsticaji u vidu aplauza i hvalospeva, tapšanja po ramenu ili priznanja koja će svojim radom steći. Takva osoba biće spremna da uloži ogromnu količinu svog vremena u proučavanje i usavršavanje veština – i svoj posao će isto tako predano obavljati i kada na nju niko ne obraća pažnju.

I, što je najvažnije, takva osoba će zaista biti sposobna najpre da prepozna, a zatim i da reši problem ili izazov sa kojim se suoči. Nasuprot onima koji svoje firme osnivaju bez jasne predstave o realnim potrebama drugih ljudi, idealni (sa)radnici najpre se vode time da svojim idejama doprinesu kvalitetu kako tuđih, tako i sopstvenih života.

Zapravo, možda najpre sopstvenih, pa tek onda tuđih – jer, postoji velika verovatnoća da takav proizvod neće biti od koristi samo onome ko ga je napravio. Dakle, poprilično jasno i jednostavno:

„Osmislite rešenja koja će odgovoriti vašim ličnim potrebama i kreirajte proizvod koji ćete i sami želeti da upotrebite.“

Od te zamisli pošao je i Stiv Vozniak. Da se ona u njegovom slučaju pokazala kao pun pogodak, potvrđuje i to što je, pored Stiva Džobsa, on bio jedan od ključnih igrača u stvaranju kompanije čiji će proizvodi obeležiti svakodnevni život tolikih generacija.

Sem toga, rad na nečemu što može doprineti rešavanju nečijih ličnih potreba vodi idejama u koje će verovati najpre oni koji su ih i sami osmislili. A kada se takve ideje potom nađu i pod svetlima onih velikih, blještavih reflektora, polako ali sigurno će dopreti i do onih koji će ih vrlo rado i prihvatiti.

Foto: Ariel Quiroz

Poslednja izmena dana 28. septembra 2017. u 02:21


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »