Da se razumemo – svi smo ljudi i svi grešimo. Onog trenutka kada prihvatimo činjenicu da smo grešili, da grešimo i da ćemo grešiti, možemo se osloboditi problema koji ljudi imaju, a to je problem nepraštanja.

Greške su ljudska stvar, ali je osećaj praštanja bogovski

Onda kada shvatimo da je praštanje u ljudskoj prirodi, možemo se razvijati i i kao čovek i kao preduzetnik. Naravno, prag praštanja je individualna stvar i zavisi od vrste problema koje treba da razumete i koje praštate sebi i ljudima koji rade za vas.

Da li ćete oprostiti nekome ko je upropastio multimilionski posao? Ako ste iskreni prema sebi i poslu koji radite pokušaćete da ustanovite u čemu je zaista bio problem. Čak i kada je krivica na osobi koja radi za vas jer je, recimo, propustila da uradi nešto, stoji ona činjenica da ste je vi izabrali zbog određenih kvaliteta. Nadam se ne zbog dobrog laskanja.

Prva stvar koju treba da razvijete je izgrađivanje svesti o tome da ćete grešiti i da većina grešaka potiče od vas i vaše preduzetničke procene, te prihvatanje toga. Naravno, izbegavajte bes.

Ljudi koji polete u bes, loše sleću. – Vil Rodžers

Da biste uspeli da na svaki problem reagujete hladne glave, duboko dišete, ukradete par sekundi kako bi apsorbovali problem/situaciju, potrebno je da vežbate. Počnite na vreme.

Ne možete pojesti sve sa stola

Ako probate da prihvatite svaki posao koji vam se ponudi, samo ćete nakratko uspešno funkcionisati. Ali, na duže staze, zatrpaćete se poslom koji nećete moći da isporučite. Da li zbog malih resursa ili vremena ili pak niske cene koju ste procenili.

Iako vam svaki posao izgleda primamljiv i kao da je baš on neophodan da vaša firma funkcioniše, nije svaki posao za vas.

Halapljivost ili nedostatak samokontrole, kada je u pitanju posao, predstavlja još jedan problem modernog preduzetnika. Nekada je koren u strahu (da neće biti više posla i da je bitno što više uraditi), a nekada u glupom osećaju da “mušterija ne sme da se odbije”.

Morate biti iznad toga. Čitav tim možete voziti u tri smene, isporučivati nemoguće stvari, kupovati neograničene količine hrane i pića – i to će raditi neko vreme. Ne zaboravite da ljudi imaju život i van posla (nadam se da ga i vi imate) i da traže kontrolu nad svojim vremenom koju nekontrolisanim radom narušavate.

Da li radite zbog toga što je neko to drugi uradio?

Svako ima svoju priču. Zašto biste je zasnivali na pukoj želji da uradite nešto samo zato što je neko drugi to uradio? Svakako, određene elemente poslovanja, procese, alate treba emulirati zato što verovatno predstavljaju dobru praksu i u skladu su sa zdravim razumom.

Ali, zasnivati svoj biznis na činjenici da je neko koga znate napravio posao i da morate i vi to da uradite, predstavlja korak koji želite da izbegnete.

Jednostavno, ne krećete se ka suštini zbog koje se započinje posao. Motivacija je pogrešna i takav posao je na putu da propadne. Zavist kao motivator stvara potrebu da dokazujete da ste bolji od druge osobe, dok znate da je ta osoba daleko ispred. Vuče vas potreba da nadmašite nekoga koga smatrate manje vrednim i sposobnim. Loša karma.

Kancelarijski bicikl

Vaši zaposleni zavise od vas, kao i vi od njih. Ravnoteža snaga obično ide prvim putem.

Da li je u redu da svojim zaposlenima pristupate na seksualan način i koristite svoju poziciju?

Razumemo da smo svi ljudi i da imamo porive i želje. Ali, stvarati veze sa svojim zaposlenima dok rade za vas je loša ideja.

Takve stvari primete se veoma brzo. Autoritet osobe sa kojom ste u vezi, njen status i pažnja prema njoj degradira se samo zato što je u vezi sa šefom/vlasnikom/direktorom. Osećaj da je stigao/la na tu poziciju putem seksa (iako možda nije) je loš za oboje.

Jednom kada zaposleni krene tim putem, ostali imaju osećaj da je sve dozvoljeno. Ako je u pitanju trenutak slabosti, budite sigurni da će najviše nastradati osoba sa kojom ste stvorili kratak trenutak nežnosti. Postaće kancelarijski bicikl.

Lažljivi prevarant

Svaka komunikacija sa zaposlenima i klijentima je zasnovana na nepisanom pravilu da svi radimo u zajedničkom interesu.

Laž je nedopustiva i predstavlja trenutak kada se klijenti i zaposleni gube. U nekim kulturama je pak previše iskrenosti mogućnost da se izgube klijenti i zaposleni.

Gde biste postavili granicu? Svakako da zavisi od kultura u kojima radite, ali i dalje: da li ste za iskrenost ili laž? Šta predstavlja dobru osnovu za posao? Da li klijenti žele da rade sa lažljivcima ili sa iskrenim kompanijama?

Preuveličane cene

Taj kapitalizam je zasnovan na tome da neko nekoga mora prevariti. Ne baš. Neko ima potrebu za određenim proizvodom ili uslugom i spreman je da plati. Uvek postoji razlika u ceni, boljoj nabavci, marži, dodatnoj vrednosti koju kompanija stvara i kroz koju se stvara profit.

Bitno je da obe strane budu zadovoljne.

Onda kada strana koja kupuje izađe iz transakcije sa osećajem da je ovca za šišanje i nikakvom opcijom za drugim izvorom robe ili usluge – znači da ste monopolista koji koristi svoju poziciju do krajnjih granica.

Poslednja izmena dana 19. februara 2017. u 14:47


Ivan Rečević

Menadžer i operativac marketing tehnologija (marketing technologist), vodi konsultantsku kuću Gaia Consulting od 2007.godine. Do kraja 2015-te vodio je sektor analitike i bio jedan od vlasnika digitalne marketing agencije Huge Media. Sa više od dve decenije iskustva u IT industriji,…… Saznaj više »