Bez obzira da li se privatnim poslom bavite godinama ili ste tek na putu da postanete preduzetnik, kreiranje izlazne strategije je proces u koji vredi uložiti vreme i trud.

Danas vam možda sve ide od ruke i horizon je čist, ali svako od nas iz iskustva zna da se već sutra mogu navući tmurni, kišni oblaci.

Možda ne morate svakodnevno i svuda sa sobom da nosite kišobran ako je leto, ali ćete ga sigurno imati kod kuće spremnog za upotrebu kad krene jesen. Izlazna strategija je upravo kao i taj kišobran. Ne morate je imate ispred sebe u svakodnevnom poslovanju, ali je nešto što vam može presudno pomoći u očuvanju finansijske budućnosti.

Priprema ove strategije omogućava vam da se na vreme osigurate od mnogih neočekivanih događaja koji mogu značajno ugroziti vašu poslovnu stabilnost. Bez obzira na vrstu ulaganja koje planirate, efikasna strategija izlaska treba da bude sastavni deo vaše procene nivoa rizika koji želite i možete da preuzmete.

Šta sve treba da sadrži?

Prvi element čine koraci koje ćete preduzeti u slučaju neke nepredviđene situacije. Pored njih, ovim dokumentom treba da definišete i koji su to kriterijumi koji treba da budu ispunjeni ili prekoračeni da bi se strategija pokrenula.

Da li to znači da je namenjena samo nepredviđenim negativnim okolnostima? Krajnje je očigledno da treba predvideti korake izlaska iz nekvalitetne investicije ili postupak zatvaranja preduzeća koje ne generiše profit. U ovom slučaju, cilj izlazne strategije je da se ograniče nastali i potencijalni gubici.

Manje je očigledno, ali ona takođe može da se formuliše i za slučajeve kada poslovni poduhvat ispuni svoj profitni cilj.

Šta ako vam se obratio neko ko je zainteresovan za kupovinu vašeg posla? Da li biste bili spremni za pregovore bez plana? Izlazna strategija treba da pokrije i ovakve situacije.

Drugi razlozi koje može da uključi su: značajna promena tržišnih uslova, određeni pravni razlozi ili jednostavno želja vlasnika da se povuče iz trenutnog biznisa i uživa u zasluženoj penziji.

Kada je pravo vreme za početak planiranja? Pravi odgovor bi bio da nikad nije prerano razviti plan koji može da vam uštedi vreme, novac i spasi vas od nerviranja.

Dobro pripremanje pomoći će vam da odgovorite na važna pitanja koja se mogu javiti prilikom izlaska iz poslovanja. Među najbitnijima je pitanje optimalne opcije: likvidiranje poslovanja, prodaja, zadržavanje udela ili prenos na člana porodice.

Naravno, svaka od ovih opcija u određenim okolnostima ima svoje prednosti u odnosu na druge. Ukoliko vaš biznis generiše gubitak teško je da će adekvatno rešenje biti prenos na člana porodice. Ukoliko ipak želite da se penzionišete ovo je možda i najbolji izlaz. Takođe je veoma važno na vreme sagledati brojne troškove vezane za različite načine izlaska.

Pre nego što izaberete strategiju, za svaku od opcija trebalo bi analizirati moguće kratkoročne i dugoročne efekte. Kako se svaki vlasnik preduzeća nalazi u situaciji koja je jedinstvena za njega potrebno je prilagoditi je svojim specifičnostima.

Kreiranje uspešnog plana može da bude dug i zahtevan proces. Ipak, bez obzira da li vodite malo preduzeće ili veliku korporaciju, preporučljivo je da imate neku vrstu strategije, tako da vaš izlaz prođe što je bezbolnije moguće.

U idealnom slučaju, izlazna strategija treba da bude deo poslovnog plana, pre nego što se započne sa poslovanjem, jer izbor izlaznog plana može da utiče i na izbor samog biznisa.

Zato, što ranije krenete da planirate pre ćete biti spremni da se uhvatite u koštac sa prilikama koje nastaju. Na ovaj način obezbeđujete da izlazak iz određenog posla prođe bez tektonskih poremećaja u vašem kako poslovnom tako i privatnom životu.

Poslednja izmena dana 18. marta 2018. u 09:24


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »