Šta god da radite i koliko god dobro da ste to nešto uradili nad vašim uspehom nadvijaju se reči  jednog veoma upornog unutrašnjeg glasa – „Mislim da to može mnogo bolje!“

Njegove reči odzvanjaju kao eho u pećini. Bez obzira o kom zadatku ili poduhvatu je reč.

Ako se suočavate sa ovim ili sličnim iskustvima onda imamo člansku kartu istog kluba.

Da li to što radimo treba da bude savršeno? Da li uopšte možemo da definišemo šta je to savršeno? I da li postoji granica preko koje je ulaganje truda u stvari čisto sagorevanje energije i emocija?

Svaki perfekcionista, ako ne zna, onda bar naslućuje cenu odgovora na ova pitanja. Kalkulacija izgleda otprilike ovako:

Visoko postavljeni ciljevi = 100% energije + 100% angažovanosti – odmor – kompromisi

I dok mi diskutujemo sa našim unutrašnjim glasom o zadovoljavajućem nivou kvaliteta onoga što smo uradili, spoljašnji sagovornici ostaju frustrirani, a mi prilično iscprljeni.

To je cena koja stoji na proizvodu pod imenom Perfekcionizam.

Da li postoje neki popusti na ovaj proizvod, pitate se?

Da, i zamislite, čak i nisu isključivo sezonski!

Treba samo malo bolje pogledati sitna slova ispisana ispod cene.

Kažite NE malo češće

Da, da to je jako teško ako se pojavi nova prilika da zablistamo. Ipak preuzimanje gomile novih zadataka bez postavljanja zdrave granice nije dugoročno održivo stanje. Ako novi poduhvati nisu baš direktno povezani sa našom pravom pasijom možda i ne moramo da investiramo vreme i energiju u to.

Slobodno vreme nije izgubljeno vreme

Relaksacija i odmor nisu gubljenje vremena. Prepuštanje površnim aktivnostima, spavanje i pauze u radu su zdrav i neophodan način da se osveži motivacija i napune baterije. Stavite tačku pre: “Ali samo još ovo da završim.“

Imate rok? Bez panike!

Imate zadatak koji treba da završite u određenom roku?

Ne gubite iz vida da imate i sve što vam je potrebno da ga završite. Možda će nekada objektivno biti potrebno da odradite tu extra milju, ali iz iskustva znate da ste sposobni za to. Tu onda ne ostaje mesta za paniku i prekomerno i preuranjeno iscrpljivanje kako slučajno ne biste propustili rok koji realno nije ni blizu.

Naši standardi nisu univerzalni

Visoko postavljena lestvica uspeha je naš izbor. Nije i ne može biti očekivanje koje imamo od svih koji nas okružuju. Drugi ljudi imaju pravo na svoje standarde i to ne bi smelo da nas frustrira.

Kako god okrenete, kompromise pravite

Vreme i energija nisu neiscrpan resurs, a postoji veliki broj stvari koje možemo da uradimo u isto vreme. Izborom da uložimo u neke aktivnosti uvek činimo ustupke. Ako smo zauzeti usavršavajući jednu stvar, nikada nećemo doći do toga da se posvetimo nekoj drugoj, takođe važnoj.

Ok je grešiti

Jedan od razloga zbog kojih smo opsednuti našim radom je to što želimo da on bude bez greška. Međutim, nastojanje da postignemo 100% na kraju vodi baš tamo gde ne želimo da stignemo – u neefikasnost. Greške su kompromis koji moramo da prihvatimo, a prihvatanje nam pomaže da brže učimo i napredujemo.

Perfekcionizam je sam sebi svrha.

Stalno preispitivanje i traženje „dlake u jajetu“ čini da izgubimo iz vida šta stvarno želimo da radimo već nam je uvek u fokusu šta moramo da uradimo. A život ipak treba da ima mnogo više boja.

Poslednja izmena dana 17. aprila 2017. u 00:35


Tamara Đenadić

Rođena je 1980. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu. U bankarstvu…… Saznaj više »