Javni blokčein

U prethodnom članku smo se bavili isključivo bitkoinovim blokčeinom. Blokčeinova je puno, jer skoro svaka kriptovaluta ima svoj blokčein, mada su neke od bitnih karakteristika svima njima zajedničke i praktično preuzete od bitkoinovog blokčeina. Većina kriptovaluta (među njima i bitkoin) ima javni blokčein, koji ima sledeće karakteristike:

  1. Svako mu može pristupiti, to jest videti sve transakcije koje se na blokčeinu dešavaju. Postoji puno servisa koji omogućuju pregled blokčeinova (poznati kao Block Explorer-i), a najpoznatiji je blockchain.info na kojem se može pratiti bitkoinov blokčein.
  2. Svako može da vrši transakcije. Dovoljno je da preuzme mobilni ili desktop novčanik (Wallet) ili koristi neki od onlajn novčanika i može slobodno da vrši transakcije.
  3. Svako može da učestvuje u kreiranju blokova i samim tim u deobi nagrade koja se za dodavanje blokova dobija. Drugim rečima, svako može da bude „rudar“.
  4. Svako može da ima udela u odlučivanju o izmenama i dopunama protokola koji upravlja kriptovalutom. Kod nekih kriptovaluta odluke donose rudari, ali postoje i kriptovalute kod kojih udeo u upravljanju imaju i drugi učesnici.
  5. Protokol koji upravlja sistemom je u formi otvorenog koda. Svako može taj kod pregledati, ali svako može i predložiti izmene i dopune tog koda. Ukoliko većina prihvati predložene promene, te promene postaju sastavni deo protokola. Takođe je vrlo čest slučaj da se uzme kod jedne kriptovalute, malo se izmeni i lansira kao nova kriptovaluta. Taj proces se naziva „forkovanje“.

Prednosti:

  • Blokčein je otporan na potencijalne napade. Zbog činjenice da svako može da bude čvorište u peer-to-peer mreži, broj tih čvorišta je veoma veliki i samim tim je teže da broj „nepoštenih igrača“ bude preko 50%. Trenutno je kod bitkoina broj tih čvorišta oko 12.000. Ako bi neko hteo da poremeti normalan protok informacija kroz bitkoin mrežu, morao bi da ima preko 12.000 savršeno sinhronizovanih čvorišta. Čak i tada, šteta koju bi mogli da načine je vrlo mala ako nemaju podršku preko 50% „rudara“, što je izuzetno skupo.
  • Baza podataka je nepromenljiva. Ovo ponovo proizilazi iz toga što je celokupna baza transakcija replicirana na hiljadama računara širom sveta. Takođe, blokčein održava mreža rudara sa veoma velikom zbirnom procesorskom snagom. Istorija se može promeniti dobrovoljno – tako što se većina učesnika složi da se promena izvrši. Ovo je u praksi malo verovatno, jer bi većina morala da se složi oko nečega što ugrožava integritet mreže i samim tim obara cenu kriptovalute vezane za taj blokčein. Ipak, ovakvih slučajeva je bilo, a svakako je najpoznatiji onaj u kojem je nakon DAO haka izmenjena istorija Itirijuma (ETH). Deo mreže se nije složio sa ovom promenom i kao posledica toga nastao je Itirijum Klasik (ETC). Istorija se može promeniti i nasilno, pri čemu je potrebno da napadač kontroliše više od 50% procesorske snage celog sistema tokom dužeg vremenskog perioda. Ovo bi bio izuzetno skup poduhvat i ne postoji način da se tolika investicija finansijski isplati napadaču.

Mane:

  • Kapacitet blokčeina je vrlo ograničen, kako po broju transakcija koji može da se obradi u jedinici vremena tako i po količini podataka koja u blokčeinu može da se skladišti. Da bi što više ljudi moglo da učestvuje u održavanju mreže, zahtevi moraju biti relativno skromni, kako u količini prostora na hard disku koji blokčein zauzima, tako i u brzini internet konekcije. Bitkoin mreža trenutno može da obradi svega nekoliko transakcija u sekundi. Poređenja radi, Visa može da obradi desetine hiljada transakcija u sekundi.
  • Način upravljanja je neefikasan. Da bi se izvršila bilo kakva, čak i najsitnija, promena u sistemu, potrebno je da se većina oko te promene složi. To bi otprilike bilo kao kada bi se za svaku pojedinačnu odluku u državi organizovao referendum. Jasno je da ovakav princip otežava upravljanje i smanjuje fleksibilnost sistema. Čak ni za dobre predloge nije lako obezbediti većinu, a često nije baš lako odrediti koji je predlog dobar, a koji nije. Odličan primer za ovaj problem je ono što se u bitkoin mreži dešavalo pune 2 godine. Naime, još od 2015-te su postojali različiti predlozi za unapređenje protokola kako bi se povećao kapacitet bitkoin mreže, ali nikako mreža nije mogla da se usaglasi oko jednog od tih predloga. Nakon 2 godine neuspešnih pregovora, na leto 2017-te se bitkoin “pocepao” na dve frakcije: bitkoin i bitkoin keš. To su sada dve potpuno odvojene valute koje imaju zajedničku istoriju do trenutka kada su im se putevi razišli.

Privatni Blokčein

Tokom prvih nekoliko godina svog postojanja, bitkoin i blokčein tehnologija uopšte, su privlačili vrlo malo pažnje i retko ko im je davao ozbiljnu šansu. Pre 5 godina je situacija polako počela da se menja i sve više institucija i kompanija je počelo da pokazuje interesovanje za blokčein tehnologiju. Svakako ih je privukao njen vrlo inovativan način slanja i skladištenja podataka, kao i način na koji rešava problem poverenja u sistemu koji ima više učesnika. Međutim, ono što im se nije svidelo je transparentnost i to što je sistem svima dostupan. Ta svojstva im uglavnom ne odgovaraju za većinu potencijalnih poslovnih primena. Zato se pojavila ideja o privatnom blokčeinu koji bi zadržao većinu prednosti javnog blokčeina, ali i otklonio ono što takve organizacije vide kao nedostatke. Evo po čemu se privatni blokčeinovi razlikuju od javnih:

  1. Blokčein nije svima vidljiv. Blokčein je vidljiv samo onima koji imaju dozvolu. Dozvolu najčešće izdaje kreator ili vlasnik blokčeina, s tim da postoji mogućnost da se izdaju različite kategorije dozvola kod kojih je i količina vidljivih podataka različita.
  2. Ne može svako da vrši transakcije. I transakcije su omogućene samo onima sa dozvolom. Dozvolu mogu dozvolu može da izdaje vlasnik blokčeina, ali i neka od organizacija koje učestvuje u sistemu, pri čemu se krajnji korisnici preko tih organizacija vezuju za blokčein.
  3. Ne može svako da kreira blokove, već samo oni koji su za to „ovlašćeni“ od strane vlasnika blokčeina. Za razliku od većine javnih blokčeinova, ovde kreiranje blokova najčešće ne podrazumeva angažovanje snažnog i skupog hardvera koji rudari.
  4. Ne učestvuje svako u odlukama. O svim izmenama u protokolu odlučuju samo oni koji su za to delegirani od strane vlasnika blokčeina.
  5. Kod nije javno dostupan. Ponekad nije dostupan čak ni svim učesnicima u sistemu. Ne može bilo ko da predloži izmenu koda, već postoji tim koji se bavi razvojem protokola.
  6. Privatni blokčein ne mora da ima kriptovalutu. Kod javnih blokčeinova, kriptovaluta služi da motiviše rudare da pomognu u održavanju sistema. Ovde sistem najčešće održavaju organizacije koje su deo sistema i kojima je sama mogućnost korišćenja sistema „nagrada“ za njihov doprinos u njegovom održavanju.

Vrednost blokčeina raste sa njegovim brojem korisnika, kako kod javnih, tako i kod privatnih blokčeinova. Zbog toga su veoma česti primeri grupa kompanija koje zajednički rade na razvoja nekog blokčein projekta koji bi kasnije zajedno koristili. Projekti koji okupljaju najveći broj kompanija su: Hyperledger, Enterprise Ethereum Alliance i R3.

Prednosti:

  • Kapacitet ovakvog blokčeina može biti izuzetno veliki. Pošto su kod privatnih blokčeinova učesnici sistema uglavnom kompanije, njima nije preterani problem da obezbede veliki skladišteni prostor gde bi se blokčein čuvao, kao i dovoljno brzu internet konekciju koja bi mogla da podrži veliki broj transakcija. Samim tim, ovakav blokčein može biti značajno veći i brži od javnog.
  • Upravljanje je efikasnije. Za razliku od javnih blokčeinova gde hiljade ljudi učestvuje u donošenju odluke, kod privatnih blokčeinova su najčešće u pitanju desetine kompanija, a ponekad i svega nekoliko. Zbog ovoga je znatno lakše postići konsenzus oko svake odluke pa se i izmena protokola može lakše i brže implementirati. Ipak, to što je broj učesnika manji, ne znači da će se uvek lako složiti oko svega. Primera radi, nekoliko kompanija je napustilo R3 konzorcijum jer se nisu slagale sa pravcem razvoja blokčeina koji je većina nametnula.

Mane:

  • Previše moći u rukama malog broja kompanija. I kod privatnih blokčeinova se uglavnom odluke donose konsenzusom. Međutim, ovde je potreban značajno manji broj učesnika da bi se obezbedila većina koja može da preuzme kontrolu nad sistemom. Često je broj onih koji kontrolišu sistem još manji nego što na prvi pogled deluje. Naime, pošto se sistemu pristupa sa dozvolom, neko mora tu dozvolu da izdaje. Broj onih koji izdaju dozvolu je često osetno manji od ukupnog broja korisnika. Oni koji izdaju dozvolu zapravo kontrolišu sistem jer mogu ukinuti dozvolu onima koji su neposlušni, a umesto njih ubaciti poslušne i tako obezbediti većinu. Postoje još neki načini na koje većina može manipulisati sistemom, a da se to i ne primeti, ali to ćemo ostaviti za neki drugi put.
  • Nova vrsta napada na sistem. Javni blokčeinovi su transparentni i nema svrhe hakovati ih da bi se došlo do poverljivih podataka, jer ti poverljivi podaci kod njih ne postoje. Međutim, privatni blokčeinovi su privatni pre svega zbog toga da bi podaci koji se u blokčeinu nalaze bili dostupni samo učesnicima u sistemu. Ti podaci za njih imaju veliku vrednost, samim tim postaju vrlo zanimljiva meta hakerima koji bi dolaženjem do tih podataka mogli da ugroze učesnike u sistemu ili da ih ucenjuju.

Primena blokčeina

Za kraj, kratko bih se osvrnuo na svojstva blokčeina koja smo do sada analizirali i na to za šta bi ta svojstva mogla biti korisna. Pomenuću samo neka, inače ih ima mnogo više.

  1. Kriptovalute – Prva primena blokčein tehnologije su kriptovalute, to jest bitkoin. Mogućnost da se u decentralizovanoj mreži uspostavi poverenje dozvoljava da se transakcije vrše na brz, jeftin i bezbedan način, bez ikakvih ograničenja.
  2. Čuvanje podataka – Kada nam je neki fajl veoma bitan, mi uradimo bekap. Blokčein može da ima hiljade ažurnih kopija kompletne baze podataka u svakom trenutku. Ipak, videli smo da javni blokčeinovi imaju ograničen kapacitet što se tiče količine podataka koju mogu da skladište, dok privatni možda nisu dovoljno pouzdani za to.
  3. Integritet podataka – Kao što smo naučili, podatke u blokčeinu je skoro nemoguće izmeniti. Kad god nam je bitno da budemo sigurni da će neki podatak biti sačuvan baš onakakav kakav jeste i da niko neće moći, blokčein bi mogao biti rešenje.
  4. Kontrola potrošnje – Sve transakcije koje su se ikada desile su vidljive na blokčeinu, pa nam to može omogućiti da pratimo da li su se određena sredstva potrošila baš na način na koji je bilo planirano.
  5. Određivanje vremena – Uz svaku transakciju zapisanu u blokčeinu, zapisano je i vreme kad se ona dogodila, tako da se uvek može precizno utvrditi tok događaja.

 

Poslednja izmena dana 5. marta 2018. u 01:12


Aleksandar Matanović

Kriptovalutama se bavi posladnjih šest godina. Kao i mnogi drugi, počeo je kao rudar, ali brzo shvata potencijal ove tehnologije i 2012-te osniva onlajn servis za otkup i prodaju bitkoina – ecd.rs. Servis danas u svom sastavu ima i 3…… Saznaj više »