Jeste li ikada seli da razmislite o tome čega ste se zarad preduzetničkog uspeha odrekli?

Ako krenete sa nabrajanjem, lista bi bez sumnje bila poduga. Stvar je u tome što, koliko god znali da prvenstveno morate brinuti o sebi, još je lakše podrediti svoje potrebe grozničavom ritmu svakodnevnog (poslovnog) života. Od svih „luksuza“ koji gotovo odmah bivaju skrajnuti, svakako je i jedan koga je možda najlakše odreći se.

To je, naravno, dobar i kvalitetan san, a potpuno je jasno i zbog čega je to tako. Naime, dovoljno je baciti pogled na onu drugu podužu listu, na kojoj su sve vaše unapred i do detalja isplanirane obaveze. U tom smislu, zakidanje na trenucima čestitog odmora verovatno je i najjeftinija (uslovno rečeno) varijanta kupovine još tih nekoliko sati u danu da biste priveli sve svoje obaveze kraju.

O posledicama ćete, kao i uvek, razmišljati drugi put. Međutim, činjenica je i da taj „drugi put“ često prekasno stiže na red, i to samo zato što smo skloni precenjivanju svojih mogućnosti, ili nas svakodnevne okolnosti navedu da ispretumbamo prioritete. Naravno, svako će posledice zapostavljanja kvalitetnog odmora iskusiti na svoj način, što je najpre uslovljeno životnim navikama koje smo vremenom usvojili.

Problem se javlja kada shvatimo da sve što (ne) činimo svom telu kad-tad dolazi na naplatu. A cena će obuhvatiti kompletni „aranžman“ – u fizičkom, mentalnom, pa i emotivnom smislu. Da li će pre stradati sposobnost koncentracije, ili će nedostatak odmora izazvati razdražljivost i nervozu – tek, zapitajte se sledeće:

Kako biste se osećali ukoliko nehotice načinite ozbiljnu grešku, i to ne usled nedostatka stručnosti ili sposobnosti da blagovremeno uočite posledice svojih poteza – već zato što je ta greška rezultat nečega na šta ste, po svoj prilici, na vreme mogli da utičete?

I koliko će vas u tom slučaju fraza „ljudski je grešiti“ zaista utešiti?

Takođe, činjenica je i da smo u nekom trenutku sve one korisne i dobre stvari počeli da radimo na pogrešan način – počev od planiranja svakodnevnih obaveza, pa sve do brige o psihofizičkoj dobrobiti. Način na koji smo „iskvarili“ jednu od naših ključnih potreba – potrebu za odmorom i snom – upravo je idealan je primer za to.

Koliko ćemo puta, recimo, zaspati uz uključen TV prijemnik, ili se probuditi sa bolovima u leđima jer kupovina kvalitetnog dušeka jednostavno nije na listi prioriteta? Osim što o takvim stvarima uglavnom retko razmišljamo, i promena određenih navika – koliko god one za nas bile korisne – često se ispostavi težim nego što se to isprva čini.

Uostalom, mnogi će se prvenstveno „vaditi“ na onaj grozničavi ritam svakodnevnog (poslovnog) života. Međutim, kada je reč o korisnim navikama vezanim za spavanje, prvo pravilo glasi: kvalitet je važniji od kvantiteta. A evo i kako taj kvalitet možemo najlakše pospešiti.

1. Mesto na kome spavate neka bude isključivo namenjeno odmoru.

Da bismo u potpunosti iskoristili sate odmora, potrebno je da naviknemo naše telo da prostor u kome spavamo „povezuje“ isključivo sa tom aktivnošću. To ćemo najlakše postići eliminisanjem svega što nam ometa san: prvenstveno elektronskih uređaja i potencijalnih izvora buke. Naime, svaka vrsta svetlosti ili zvuka – poput zujanja TV aparata, ili svetla sa displeja mobilnih uređaja – utiče na naš mozak tako što ga stimuliše na rad baš onda kada bi ga trebalo „isključiti“.

Ukoliko već ne možete da u potpunosti izbegnete elektronske aparate, potrudite se da izvore zvuka i svetlosti svedete na najmanju moguću meru. Isključite televizor, utišajte notifikacije na telefonu, a prostoriju dodatno zamračite postavljanjem tamnijih zavesa. Uzmite u obzir i da prosečna osoba provede gotovo trećinu života spavajući, a sa tim u vezi, pokazalo se da kvalitet sna direktno utiče na naše dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva. Neka vam prioritet stoga bude i nabavka kvalitetnog dušeka i jastuka, budući da je to i najisplativiji vid ulaganja u kvalitetan odmor.

2. Osmislite svoju rutinu uoči počinka…

Najvažnije što možemo učiniti uoči odlaska na spavanje, jeste da pripremimo svoje telo i um za odmor. To znači da najmanje pola sata pred počinak zaboravimo na sve obaveze i brige koje nas prate tokom dana. Da li ćemo to postići meditacijom ili čitanjem omiljene knjige svakako zavisi od ličnih preferenci, ali poenta je da sebi dopustimo svojevrsni mentalni predah, odnosno „očistimo“ svoj um od nagomilanih stresova.

U tom smislu, najbolje bi bilo da sebi priuštimo trenutke potpune tišine. A kako je pored uma jednako važno da opustimo i telo, dobro bi bilo da najmanje 2 sata pred spavanje izbegavamo obilne i nekvalitetne obroke, kao i kofeinske i alkoholne napitke.

3 … i pridržavajte se rutine i nakon buđenja.

Osim rutine koju ćemo usvojiti pred spavanje, ništa manje važna nije ni ona jutarnja. Jedna od najkorisnijih stvari koju možemo učiniti jeste da se naviknemo da svako jutro ustajemo u približno isto vreme – što, isto tako, važi i za sam odlazak na spavanje.

Da li ćemo po buđenju uživati ispijajući prvu šoljicu kafe u potpunoj tišini, ili ćemo odvojiti pola sata za jutrarnju gimnastiku – potpuno je nevažno, sve dok nam to pomaže da se u potpunosti pripremimo za novi dan. Svakako ne bi trebalo zaboraviti ni kvalitetan i izbalansiran obrok, koji će nam obezbediti energiju neophodnu za suočavanje sa svakodnevicom.

Razume se, sve navedeno – počev od količine odmora, pa do navika koje ćemo usvojiti – zavisiće kako od naših pojedinačnih potreba, tako i od organizacije svakodnevnih obaveza. U tom smislu, svako će za sebe pronaći rešenje koje mu najviše odgovara, a potom pokušati i da ga se dosledno pridržava. U svakom slučaju, rezultati u vidu poboljšanog raspoloženja ili koncentracije – a naposletku i optimalnog psihofizičkog balansa – bez sumnje će dokazati da je reč o navikama kojih se vredi pridržavati.

Poslednja izmena dana 10. januara 2018. u 00:21


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »