Pre nekoliko godina mogli ste na televiziji da vidite reportažu iz radarske sobe američkog nosača aviona koji se nalazio na Bliskom Istoku. U jednom trenutku, posada je na radaru primetila letelicu koja se velikom brzinom približavala nosaču aviona. Situacija je, odjednom, postala veoma napeta. Uočena letelica je, po pravilu službe, upozorena da promeni kurs leta, ali odgovora sa druge strane nije bilo. Upozorenje je ponovljeno još dva puta, odgovora i dalje nije bilo, a “tačka” na radaru bila je sve bliža i bliža. Tada je letelica identifikovana kao neprijatelj i svi na brodu bili su prestravljeni očekujući eventualni napad i projektil iz vazduha. U trenutku kada posada nosača aviona nije mogla da priušti dodatno čekanje, u samoodbrani, lansirane su dve rakete voda – vazduh. Posada se nadala da nije prekasno reagovala, odnosno, da će rakete pogoditi svoj cilj, pre nego neprijatelj lansira svoje oružje.

Uspeli su!

Neprijatelj je uništen pre nego što je uspeo da otpočne napad. Kao u holivudskom filmu, posada se grlila i glasno navijala. A onda je neko rekao da sačekaju samo malo, pošto je upravo pristigla informacija da avion možda uopšte nije bio neprijateljska letelica. Svi su zaćutali. Čekanje.

Kada je stigla potvrda informacije, shvatili su da to uopšte nije ni bio vojni avion. To je bio Erbas A300. Tačnije, let 655 kompanije Air Iran, na svojoj dnevnoj ruti ka Dubaiju. Ta ruta bila je direktno iznad nosača aviona. Upozorenja sa broda upućena su na vojnim frekvencijama, ali je pilot slušao samo civilne kanale komunikacije i zato nije bilo odgovora. Nije ih ni čuo. Poginulo je 290 civila

Nekoliko godina pre ovog incidenta, ruski lovac “dignut” je da presretne američki špijunski avion koji je snimao sovjetsku tajnu vojnu bazu, severno od Japana. Bila je noć i “mrkli” mrak. Špijunski avion je preletao, fotografisao i prikupljao informacije. Rusi su znali da se Amerikanci bave ovim “aktivnostima” i par godina ranije, oborili su jedan špijunski U2 upravo na takvoj misiji. Ruski pilot trebalo je samo da uradi isto – obori neprijateljski avion, a zatim će američki pilot iskočiti iz aviona i, najverovatnije, biti uhvaćen.

Jedino je važno da bude oboren dok se još uvek nalazi u sovjetskom vazdušnom prostoru. Pucao je, raketa je pogodila avion i oborila ga sa neba. Razlika je bila samo u tome što nije bilo nikakvog padobrana. Jer, to uopšte nije bio špijunski avion. To je bio Boing 747. Let KAL 007 kompanije Korean Airlines, na ruti od Njujorka ka Koreji. 269 civila je poginulo.

U oba slučaja, osoba koja je ispalila raketu, imala je samo jednu percepciju realnosti u glavi. Sve drugo bilo je nezamislivo.

Jednostavno, naš um je programiran da tako radi. Kada razmišljamo o nečemu, mi to ne predstavljamo sebi kao interpretaciju realnosti, već znamo da je to jedina moguća realnost. Iz te zamišljene realnosti donosimo odluke, i tu često pravimo greške.

To se događa širom sveta, iz dana u dan. Iznova i iznova.

Foto: Capt. Dana Potts – Official U.S. Navy photo 020924-N-1955P-001

Poslednja izmena dana 5. juna 2016. u 22:26


Miloš Maksimović

Miloš Maksimović rođen je 1979. godine u Beogradu. Od malih nogu naučio je da privlači pažnju i hipnotiše sagovornike. Amaterski se bavio glumom pre srednje škole – IX Beogradske Gimnazije „Mihajlo Petrović Alas“. Diplomu iz komunikologije još nije stekao, ali…… Saznaj više »