Početkom osamdesetih godina prošlog veka, kompanija American Airlines je odlučila da unese planetarnu inovaciju u živote svetskih putnika. Po ceni od 250 hiljada dolara (današnjih 640 hiljada) mogli ste da kupite povlasticu koja vam omogućava doživotno letenje na svim linijama American Airlines-a. Očigledno nisu očekivali odziv koji se dogodio, te je nekoliko godina kasnije cena skočila na million dolara (današnjih 1,7 miliona). I pored toga, kompanija je priznala da je ovo bila jedna od njenih najskupljih grešaka u istoriji.

Takozvanu “AAirpass” osmislio je tadašnji direktor Robert Krendal, kao “nešto što bi kompanije mogle da obezbede svojim najdragocenijim zaposlenima”. Istini za volju, ova ideja je za cilj najpre imala brzu i laku zaradu, dok bi se isplaćivanje iste kasnije razleglo na godine i godine upotrebe ovih karata, što znači da bi troškovi bili prihvatljivi za kompaniju, ako ne i neosetni. Entuzijazam gospodina Krendala, međutim, nije bio prenesen na putnike, budući da je sa porastom cene prodato svega 66 AAirpas-ova.

I to kakvih.

Uslovi korišćenja povlastice su bili toliko opsežni da je ovih 66 ljudi praktično organizovalo svoje živote oko nje, dajući im sasvim novu dimenziju. Kako je Krendal kasnije rekao, “naši kupci su bili pametniji od nas.”

Osim doživotnih putovanja, vlasnik povlastice je na raspolaganju imao prvu klasu, prvenstvo ukrcavanja, mogućnost rezervisanja karte na dan leta i pristup ekskluzivnim lounge restoranima na aerodromima širom sveta, gde je mogao da besplatno jede i pije do mile volje. To znači da si bez ikakvog stresa, planiranja i dolara u džepu mogao s punim pravom da svakog vikenda odletiš u drugu državu, drugi grad, ručaš, prošetaš i vratiš se. Jedan od putnika po imenu Stiv Rotsten je pričao kako je “veoma zabavno probuditi se u Vašingtonu, oprati zube, otići do Ontarija na doručak, potrošiti pedesetak dolara na zabavu i šoping i vratiti se kući na večeru.” U drugom slučaju, jedan putnik je leteo do Londona svaki treći dan, da se vidi s devojkom na ručku .

Ali to nije sve. Znajući da posledica svakako neće biti, mnogi neodlučni putnici bi bukirali nekoliko različitih letova istog dana, na kojima bi se nekada pojavili, a nekad ne. To znači da su ostajala prazna mesta u avionima koje niko nije mogao da nadomesti. To isto tako znači da su za svaki od tih letova morale biti plaćene i aerodromske takse, koje je takođe pokrivao American Airlines, a ne vlasnik magične povlastice. Povrh svega, njeno posedovanje je značilo da možete da povedete sa sobom još nekog, ko će na račun toga što je vaš prijatelj platiti samo 60% ukupne cene karte. To je pružilo najviše prostora za malverzacije. Od toga da su pojedinci kupovali mesta čisto da bi se širili (pomenuti Stiven Rotsten je umeo da bukira mesto za “svog brata” Beg (torbu) Rotstena gde je držao svoj kofer); a pojedinci su prodavali mesta poznanicima, prijateljima ili nasumičnim ljudima na aerodromima.

Kada su nakon zabrinjavajućeg broja godina (tačnije 2007.) shvatili da su do tog trenutka u minusu oko million dolara za svakog vlasnika AAirpass-a, čelnici kompanije su zaista morali nešto da preduzmu. Pošto nije bilo moguće naknadno menjati tačke ugovora, dali su se u potragu za najkreativnijim i najbezobzirnijim iskorišćavanjem istih, u nadi da će poneku povlasticu oduzeti ili bar smanjiti rasipničko ponašanje putnika.

Rezultat ove akcije je bila tek nekolicina zaplenjenih povlastica ili ograničavanje njenog korišćenja, i to u slučajevima direktne ilegalne zarade na pomenutim “kartama za prijatelja”.

Čudna stvar je što sve vreme dok pišem koristim perfekat. Jer sve o čemu pišem se događa i danas – ljudi koji su se 1981. godine usrećili doživotnom avionskom kartom i danas mogu da odu iz Čikaga u London na ručak, kad god požele. Još čudnija stvar je ta što i pored svih gubitaka, American Airlines i dalje ima AAirpass u ponudi. Svakako, i mnogo manje zainteresovanih za nju (nikoga da budemo precizni), budući da cena iznosi 3 miliona, a broj destinacija je ograničen.

Foto: Richie Diesterheft



Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.