Zamislite sledeću situaciju: nalazite se usred pustinje. Nije važno kako ste tu dospeli, ali sve što osećate je sunce koje vas nemilosrdno prži i žeđ kakvu nikada do sada niste osećali. Situacija deluje prilično beznadežno.

A onda, iznenada, u daljini ugledate zaklon. Liči na oazu, ali ne znate da li je, usled iscrpljenosti, umora i žeđi, u pitanju fatamorgana. Odlučujete da iskušate sreću. Kakav izbor imate?

Približavate se i shvatate da je oaza stvarna. Na malom predelu ispod palminog lišća nalazi se izvor čiste i hladne vode. Vetar pirka i rashlađuje vas, dok pijete svežu vodu i tražite mesto gde ćete sesti i odmoriti se. Osećate se srećno i spokojno.

Pitanje koje se nameće je sledeće: šta mislite, da li biste bili duplo srećniji, kada bi vaša mala oaza bilo duplo veća? Ako vas je ova mala, od svega par palmi i jednog izvora vode, ovako usrećila, ne bi li dvostruko veća oaza značila dvostruko veću sreću i spokoj?

Odgovor je – ne, ne bi. Jer, stvari ne funkcionišu na taj način. Zato što svaka sledeća jedinica nečega što nas je učinilo zadovoljnim ima sve manji i manji efekat na to zadovoljstvo. Što više imamo, svaki sledeći dodatak zapravo ima manju, a ne veću vrednost.

To je kao sa pijenjem vrhunskog vina. Ta prva čaša ima neprikosnoven ukus. Sav hedonizam sveta za vas je u toj jednoj čaši koju pijete polako, uživate u ukusu, ne želite ništa da vam promakne. Treća čaša istog vina već nije nešto o čemu ćete previše razmišljati, niti u njoj onako uživati. Sigurno ne kao prvi put. Dok dođete do pete, to je samo još jedna čaša vina.

Ovo pravilo odnosi se na sve – hranu, automobile, cipele, seks, putovanja… U ljudskoj je prirodi da teži da ima više. I ponekad je, zaista, dobro imati više. Ali, svako sledeće „više” nikad nije dobro kao prvi put.

Stvar je u tome da, kada dobijete to nešto – oazu taman kad ste pomislili da ćete umreti od žeđi – to predstavlja stoprocentnu dobit. To je ona najvažnija razlika – između nemati ništa i imati sve. Ali, greška nastaje kada mislimo da ćemo multipliciranjem tog „svega”, umnožiti i svoje zadovoljstvo.

Prva čaša vina je stoprocentna dobit, ali druga je dvostruko manje – 50 odsto. Daljim uvećavanjem količine vina dobit se sve više smanjuje: treća čaša vina je 33 odsto dobiti, četvrta 25 i tako dalje. U jednom trenutku, ona postaje bezvredna. A i dalje je u pitanju isto ono vrhunsko vino u kom smo tako uživali.

Ovaj fenomen se, bez izuzetka, odnosi i na ono čime se bavimo. Kada prvi put nešto postignemo, uspeli smo. Ali, što se više mučimo oko toga, što mu više energije i vremena posvećujemo, dobijamo manje za svoj trud.

Kada, na početku, imamo doživljaj da je naš trud nagrađen, onda je prirodno da težimo da ka tome usmerimo najviše svog truda, zar ne? Da sav kreativni potencijal „potrošimo” na taj inicijalni proces – tu prvu oazu koju smo otkrili, prvu čašu vina koju smo probali.

U realnosti, mi to ne činimo. Umesto toga, zaglavimo se u pokušajima da to nešto što nas je usrećilo, nešto što je sveže i originalno, dodatno usavršimo. Verujući da je to prava stvar, preispitujemo svaki detalj. Razmatramo ga, istražujemo, brusimo, popravljamo, glancamo… Koncentrišemo se na svaki aspekt, osim na inicijalnu ideju. Onu koja je i pokrenula uzbuđenje. I u to ulažemo daleko više truda nego u samo ideju, očekujući dobit koja će biti proporcionalno količini uloženog truda. Ali, ona ne dolazi. I shvatimo da smo umorni od jurenja nečega što se čini neuhvatljivim. Jurimo za svežinom i originalnošću inicijalne ideje. Ali je nikad više ne uhvatimo.

Ono što ne uviđamo je da nastojanjem da nešto učinimo boljim, često ga zapravo samo pogoršavamo. I mislimo da će resursi koje uložimo u poboljšavanje vratiti taj stari sjaj početnoj ideji. Ali neće.

Zato bi možda svoje vreme i energiju trebalo da usmerimo u smišljanje novih ideja, a ne u panične pokušaje da staru doživimo kao prvi put. Jer se to neće desiti.

Poslednja izmena dana 16. avgusta 2016. u 01:33


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »