Tokom Drugog svetskog rata London je gotovo svakodnevno bombardovan. Opasnost je bila realna, i ljudi su se trudili da čim se sirene oglase, pohitaju ka sigurnom mestu. Negde su to bila skloništa, a za mnoge, sigurno mesto je bio Londonski metro. I to je tako funkcionisalo nekoliko godina…

Metro se ispostavio kao zaista odlično i sigurno rešenje. Prosto, bio je preduboko i zaista je omogućavao maksimalnu zaštitu, a mogao je da primi ogroman broj ljudi. Skoro svaki dan, isto. Do jedne srede, 3. marta 1943. godine. Te srede, dok su uz zvuk sirene, stanovnici Bethal Green-a lagano silazili u Metro, britanska vojska odlučila je da u obližnjem parku testira nove protivavionske rakete.

Snažne vibracije i zaglušujući zvuk prestravili su ljude, koji su počeli u panici nekontrolisano da se guraju niz stepenice. Panika je bila jača od razuma, i stvari su se potpuno otrgle kontroli. Nekoliko minuta, lavina ljudi je nadirala, gurajući se, gazeći po svima pred sobom. To je trajalo do trenutka dok nije sve postalo toliko blokirano da se jednostavno više ništa nije pomeralo.

Naredna tri sata, ljudi su polako, jedan po jedan, izlazili iz gužve, i jedni druge izvlačili… Ali bilo je mnogo žrtava. Mnogo onih koji su se ugušili ili poginuli od pada i udaraca. Čak 173. ljudi, od toga trećina su bila deca. Još 60 je moralo biti hospitalizovano.

Mediji nisu objavili pravu istinu do 1946. godine. Rekli su da je stanicu pogodila bomba, da se panika ne bi dodatno širila. Danas znamo da je to bila najveća civilna tragedija u Drugom svetskom ratu.

A stvari se u napetim situacijama, sa velikim brojem umešanih, tako lako otmu kontroli.

Foto: Thomas Leuthard

Poslednja izmena dana 18. maja 2016. u 20:24


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »