Jedan od najznačajnih događaja u ljudskoj istoriji desio se 17. decembra 1903. godine. Tog dana, braća Vilbur i Orvil Rajt prvi put su uzleteli svojom letelicom. Verovatno mislite da je ceo događaj dobio neverovatnu pažnju javnosti i medija? Zapravo, ne – nije uopšte.

Da bismo postavili stvari u pravi kontekst, evo nekoliko važnih informacija. U to vreme, bila su potrebna četiri dana da se vozom stigne od Njujorka do Los Anđelesa. Do tridesetih godina XX veka, to je postizano za 17 sati, avionom. Do pedesetih, šest sati.

Kada se u nauci ili tehnologiji desi neko veliko otkriće, ono možda ne dobije zasluženu pažnju javnosti, jer ljudi prosto ne razumeju u potpunosti o čemu se radi. Međutim, ovde je reč o letenju, i to prvi put u istoriji. Dva čoveka su takoreći kutiju pretvorili u pticu i njom uzleteli.

Ipak, prošli su dani, meseci, pa čak i godine dok ovaj važan događaj nije privukao pažnju javnosti. Prvi put se 1906. godine veoma kratko, u Njujork Tajmsu, pomenuo ovaj poduhvat, tri godine nakon prvog leta. Dve godine ranije (1904), u ovim novinama osvanulo je mišljenje uticajnog čoveka iz industrije balona koji se kreću na topao vazduh. Pitali su ga da li misli da će nekad biti moguće da ljudi lete. Njegov odgovor je bio: „U veoma, veoma, veoma, veoma dalekoj budućnosti, možda će postojati leteće mašine, ali ne sad, ne sad.” Ovo se sve dešava nakon prvog leta braće Rajt.

Godine su prošle dok javnost nije saznala za ovo revolucionarno otkriće. Ljudi su i dalje bili ubeđeni da je letenje nemoguće, a oni koji su videli braću Rajt kako lete Dejtonom (Ohajo) 1905. godine, mislili su da je u pitanju trik, optička varka, nešto što bi mogao uraditi malo spretniji iluzionista. Sve do maja 1908. godine, gotovo četiri i po godine od prvog leta braće Rajt, novinari su otkrili o čemu je reč i svet se konačno probudio i postao svestan da je letenje postalo moguće.

Priča braće Rajt ukazuje na jednu interesantnu činjenicu, a to je da često postoji veliki jaz između menjanja sveta i ubeđivanja ljudi da ste promenili svet.

„Vaše rešenje je beskorisno”

Džef Bezos, osnivač Amazona, kaže da inventivnost zahteva dugoročnu spremnost da vas drugi ne razumeju: „Vi radite nešto u šta istinski verujete, ali tokom dugog vremenskog perioda, čak će i najdobronamerniji kritikovati ono što radite. Ako istinski verujete da oni nisu u pravu, morate biti spremni na to da vas dugo vremena niko neće razumeti. To je ključan deo inovativnosti.”

I to je zaista tačno. Stvari koje ljudi odmah prihvate najčešće su samo varijacije na već postojeće proizvode. Volimo ih zato što su nam poznati. Većina inovativnih stvari – onih koje zaista promene svet – gotovo nikad nisu shvaćene iz prve, čak i od strane vrlo pametnih ljudi.

Isto se desilo sa telefonom. Aleksandar Grejem Bel je pokušao svoj izum da proda Western Unionu, odakle je dobio sledeći odgovor: „Ovaj „telefon” ima previše nedostataka da bi bio ozbiljno smatran praktičnom formom komunikacije. Ovaj uređaj za nas suštinski nema nikakvu vrednost. Kakvu korist bi naša kompanija imala od električne igračke?”

Isto se desilo i sa automobilom. Dvadeset godina pre nego što je Henri Ford ubedio svet da je na pragu velikog otkrića, Kongres je izdao memorandum, u kom je stajalo: „Zaprege bez konja, koje pokreće benzin, mogu da razviju brzinu od 14, pa čak i 20 milja na sat. Ovakva napast, po naše ljude, od strane vozila koja jure po našim ulicama i putevima i truju atmosferu zahteva hitru zakonodavnu akciju. Cena proizvodnje benzina je daleko iznad kapaciteta privatne industrije… Osim toga, njihov razvoj bi upotrebu konja učinio suvišnom, što bi rasturilo našu poljoprivredu.”

Isto je i sa indeksnim fondom, jednoj od verovatno najvažnijih inovacija u svetu finansija u poslednjih pola veka. Džon Bogl ga je napravio prvi 1975. godine i niko mu, u naredne dve decenije, nije poklanjao skoro nikakvu pažnju. Počeo je da dobija na popularnosti tek devedesetih. Nakon što je prošlo više od trideset godina od njegovog izuma, ideja se široko proširila.

Strpljenje mereno u decenijama

Ako ste mislili da su sve ove stvari rezervisane za prošlost, varate se. Isto se dešava i sada. Jedan od primera je 3D štampanje, koje je zaživelo tek u poslednjih pet godina. O njemu je CEO kompanije 3D Systems pričao još 1989. Kao i mnoge inovacije, i ovoj je trebalo više decenija da dobije zasluženu pažnju.

Upotreba solarne energije imala je istu sudbinu. Solarna fotonaponska energija otkrivena je 1876. Od sredine prošlog veka postali su široko dostupni solarni paneli. Američki predsednik Džimi Karter je na Belu kuću stavio solarne panele još sedamdesetih. Ali, nisu zaživeli, sve do prve decenije novog milenijuma.

Svi ovi primeri svedoče da velika otkrića obično prolaze kroz sedam faza:

  1. Najpre niko ne zna za vas
  2. Nakon što čuju za vas, misle da ste ludi
  3. Onda shvate šta im nudite, ali ne veruju da je to korisno
  4. Zatim gledaju vaš proizvod kao igračku
  5. Potom ga vide kao odličnu igračku
  6. Posle toga počnu da ga koriste
  7. I, na kraju, ne mogu da zamisle svoj život bez njega

Ceo proces traje decenijama; veoma retko samo nekoliko godina. Šta nam sve ovo govori?

Potrebno je biti brilijantan da bi promenili svet. Smisliti nešto novo, a zatim strpljivo čekati da ljudi to primete. Takvo strpljenje nije baš zastupljena odlika preduzetnika. Ali često je neophodna, posebno za one stvari koje su revolucionarne.

Kada se inovativnost meri generacijski, rezultati se ne mogu meriti kvartalno. Istorija je svedok toga koliko duge, kompleksne i haotične promene mogu biti. Berza je zapravo urnebesna priča o milionima ljudi koji očekuju da aktuelne kompanije posluju brzo, organizovano i jasno. Jaz između realnosti i očekivanja uzrok je frustracije o kojoj se ne priča mnogo.

Izum je samo prvi korak u inovativnosti. Rečima Pola Safoa, profesora sa Stenforda: „Potrebno je 30 godina da nova ideja prodre u kulturu. Tehnologija ne podstiče promenu. Naš kolektivni odgovor na mogućnosti i prilike koje nam tehnologija predstavlja je ono što podstiče promenu.”

 

Inspiracija: When You Change the World and No One Notices by Morgan Housel

Poslednja izmena dana 29. decembra 2016. u 22:56


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »