Poznato je da u današnjem svetu Japanci važe za jednu od najproduktivnijih ekonomija, da se Japanci kotiraju visoko na listi najboljih radnika, a da je njihov ekonomski oporavak nakon Drugog svetskog rata lekcija koja se uči na svim svetskim fakultetima ekonomije i menadžmenta. Japanci su nacija koja je, ako govorimo o velikim svetskim nacijama, možda i najautentičnija civilizacija i kultura, koja je bila poznata po svojoj samoizolovanosti iz koje je izašla ne svojom voljom, već ulaskom američkih (tzv. Crnih) brodova pod komandom admirala Perija u luku Uraga 1853. godine.

Kako u svemu ostalom, i u oblasti menadžmenta i ekonomije Japanci su poznati po specifičnim konceptima, a jedan od njih, poslovna Kaizen filozofija je postala pojam poznat i primenjivan i van granica Japana.

Šta je zapravo Kaizen?

Ako ćemo da ispoštujemo hronologiju, ovaj pojam se prvi put pojavio 1986. godine u knjizi Masakija Imaija (osnivača Kaizen instituta) „Kaizen: Ključ japanskog poslovnog uspeha“. U toj knjizi je prvi put pomenut i definisan kao Kaizen, ali se kao praksa i način razmišljanja pojavio mnogo ranije. Etimološki, ova reč se sastoji iz dva pojma, Kai što bi na japanskom značilo „promena“ i „zen“ što bi predstavljalo pojam dobra. Bukvalan prevod bi bio „promena na bolje“, a u praksi to znači stalno unapređivanje, što i predstavlja neku najkraću definiciju Kaizena. To je strategija pod kojom se podrazumeva stalni napredak na svakom mestu i u svakom momentu, čak i u malim koracima. Za razliku od zapadnog načina razmišljanja, gde se slave veliki pomaci (eng. breakthrough) i inovacije, Japanci su zadovoljni ako svaki zaposleni da makar i najmanji doprinos u svakodnevnom napretku kompanije u kojoj radi i procesa u kom učestvuje. To je jedna od razlika između japanskog i zapadnog načina mišljenja, izražena kroz formu napretka u poslu. Gde Zapadnjaci vide priliku za skok, Japanci će preferirati konstantan postepen napredak.

Neki od praktičnih aspekata primene Kaizena su sledeći: prema Kaizenu, održavanje trenutnog stanja nije dobro za kompaniju, jer se svet oko nas menja a samim tim dolazi do potrebe i da se menja sama kompanija. Mogućnosti promene su neograničene, te tako ih treba implementirati svakodnevno. Sve što ne funkcioniše kako treba, to treba da se menja, jer ingorisanje problema dovodi do još goreg stanja. Ovom poboljšanju treba da bude doprinose svi, i tako svim zaposlenim treba dozvoliti da iznose svoje sugestije i budu deo velike slike. Rešenja treba da teže i ekonomičnosti, što znači bolje poslovanje bez velikog porasta troškova.

Jedan od ključnih pojmova koji je usko vezan za Kaizen jeste i Gemba – što bi u slobodnom prevodu na srpski značilo „na licu mesta“, a to znači odlazak na stvarno mesto problema, proizvodnje itd. Pod tim  se podrazumeva da od teoretisanja u kancelarijama nema ništa dok se ne siđe na mesto gde se nešto ostvaruje ili proizvodi. Samo „na traci“ direktori mogu da se uvere gde dolazi do rasipanja energije i sredstava, gde ne postoji ekonomičnost u radu, gde je prostor za napredak. I sam Masaki Imai je svoju sledeću knjigu iz ove oblasti nazvao „Gemba Kaizen“ – stalno unapređenje na licu mesta.

Ovaj koncept je najznačajniji i najzastupljeniji koncept u većini japanskih kompanija. Jedan od najpoznatijih primera uspešne primene Kaizena jeste kompanija Tojota. Jedan od osnovnih stubova njihovog TPS (Tojota proizvodnog sistema) jeste upravo Kaizen. Svojevremeno je Tojota nakon izbijanja svetske ekonomske krize dobila oko 7000 sugestija za unapređenje poslovanja od svojih zaposlenih, i od toga je usvojila oko 99% predloga!

Ono što je privlačno u Kaizenu i što bi moglo da ga učini prijemčivim i za naše područje jeste da Kaizen ne iziskuje značajna finansijska sredstva, već pre promenu svesti da se stalno radi na poboljšanju poslovanja.

Kaizen jeste potekao iz oblasti menadžmenta, ali kao naslov kaže, on se može i mora tumačiti i primenjivati na mnogo širu oblast, a to je sam život. Činjenica da ništa u životu nije savršeno i da uvek i u svemu treba težiti napretku, makar i sitnim koracima, čini da se osnovni postulati Kaizena mogu primeniti kao svojevrsna životna filozofija.

Učinite svaki dan nešto dobro za sebe i Vašu okolinu, promenite nešto na bolje i vi ste već sledbenik Kaizen filozofije.



Nemanja Paleksić

Nemanja Paleksić rođen je 1981. godine u Gračanici, SR BiH, bivša SFRJ. Gimnaziju završava u Bijeljini, dok je diplomu pravnika stekao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Studirao je i filozofiju, dok trenutno završava postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka……. Saznaj više »