U svom šarenolikom mačjem svetu, jedna pufnasta, bela persijska maca našla se pred vrlo teškim izborom. Merkajući policu sa impozantnom količinom ukusnih Whiskas poslastica, pogled joj polako prelazi s leva na desno. To što među izloženim pakovanjima zapravo i nema mnogo razlike, verovatno je manje važno od činjenice da ovoj zbunjenoj maci, jednostavno, ne polazi za rukom da odabere najprimamljiviju poslasticu.

A kako se uopšte i odlučiti „na brzaka“, kada biste najradije odabrali sve što vam se u tom trenutku nudi?

Za razliku od mačjeg, ovaj naš čovečiji svet ume biti mnogo konfuzniji. Nakon što se u (ponekad retkim) trenucima predaha zagledamo u reklamne blokove, neki od nas bi čak mogli i pozavideti ovom čupavom, četvoronožnom stvorenju. Koliko bi nam samo život bio lakši da se ne susrećemo svakodnevno sa odlukama koje nas mogu koštati mnogo više od nepojedene činije Whiskasa?

Štaviše, i samo saznanje da bi nam nimalo lake odluke iz korena mogle promeniti život, neminovno stvara opterećenje koje nam baš i ne olakšava situaciju – pogotovo ukoliko se radi o izborima vezanim za poslovni segment, kada raste i naš osećaj odgovornosti prema svima na koje naše odluke mogu uticati.

A saveti koji se svode na opusti se i diši duboko, samo će nam kratkoročno biti od koristi. Ostaje činjenica da nam duboki udasi i izdasi neće rešiti problem – što ne znači da ne postoje i konkretniji koraci koje možemo poduzeti.

„Znam da ništa ne znam.“

Iskustvo koje godinama stičemo – bilo ono poslovno ili životno – u nekim situacijama će nam bez sumnje biti glavni oslonac pri donošenju odluka. S druge strane, lako se može desiti da, zbog uverenosti u sopstveno znanje, izgradimo određene predrasude koje nas ograničavaju u sagledavanju šire slike.

Stoga će ponekad biti korisno da – uslovno rečeno – zaboravimo sve što smo do tada naučili, te da priđemo situaciji iz drugačijeg ugla. Pristupanje odlukama po sistemu „hajde da krenemo od nule“ omogućava nam da otvoreno sagledamo detalje koji bi nam inače promakli, te nas ovakva promena perspektive ponekad zaista može spasti posledica pogrešnih procena.

„Triput meri, jednom seci.“

Postoje ljudi koji će se, prilikom donošenja krupnih odluka, uglavnom voditi svojim unutrašnjim osećajem. Njihova intuitivna metoda, s druge strane, pomalo je neshvatljiva onima koji će se truditi da obezbede što više realnih i opipljivih informacija pre no što povuku i najmanji potez.

I jedan i drugi način potpuno su legitimni, i zavise pre svega od same odluke pred kojom se nalazimo, ali i od eventualnih posledica koje tu odluku prate. Ipak, bez obzira na to da li nam više leži intuitivni ili racionalni pristup, korisno je dozvoliti našim idejama da odstoje i prespavaju. Triput meri – jednom seci metoda je koja čini finu ravnotežu između odluka donetih naprečac, i onih proverenih i promišljenih.

Rokovi i informacije ne moraju predstavljati opterećenje.

Kada pri odlučivanju imamo „luksuz“ u vidu određenog vremenskog roka, provera svih značajnih informacija će nam umnogome uštedeti energiju. To se posebno odnosi na situacije u kojima nam ogroman broj različitih informacija može stvoriti dodatnu konfuziju i pritisak, pogotovo ako na neke od faktora koji utiču na našu odluku nismo u stanju da utičemo.

Isto tako, relativno kratki rokovi ili poplava različitih informacija često nas u psihološkom smislu mogu zakočiti, a posledica toga je tendencija da odlažemo odluke do poslednjeg trenutka. Stoga bismo za donošenje odluka mogli i sami odrediti krajnji rok, i pritom se pobrinuti za to da informacije kojima se vodimo budu pouzdane i relevantne.

(Emocionalna) distanca kao najpouzdaniji saveznik.

Koliko je pri donošenju odluka moguće voditi se isključivo razumom i u potpunosti zanemariti emocije?

Ovo je pitanje oko koga bi se uvek mogla povesti debata. Nije mali broj onih koji će emotivan pristup odlučivanju smatrati potpuno neefikasnim; međutim, neurološka istraživanja na putu su da obore ovu teoriju. Pokazalo se, naime, da osobe koje usled oštećenja mozga ne mogu na pravi način da procesuiraju emocije, veoma teško – ili gotovo nikako – donose odgovarajuće izbore.

Prema tome, bili svesni toga ili ne, naše odluke su gotovo uvek u nekoj meri uslovljene i našim emocijama. Problem nastaje kada zbog emocija postanemo suviše pristrasni, što ne znači i da ovaj konflikt između emocija i racija ne možemo ublažiti. Da li ovu odluku donosim iz subjektivnih ili objektivnih razloga?”, pitanje je koje će nam prvenstveno pomoći da načinimo određenu distancu, a zatim odredimo i prioritete koji utiču na naš konačni izbor.

* * *

Da li će nam ovakav pristup omogućiti da u svakom trenutku donesemo ispravnu odluku?

Pa, i ne baš. Posledice naših izbora možda nećemo moći uvek da predvidimo, i neminovno je da ćemo kad-tad zbog nekih odluka i zažaliti. Međutim, to ne znači da nemamo mogućnost da učimo iz svojih iskustava, a najvrednije lekcije dolaze nakon preuzimanja odgovornosti za svoje izbore. Sem toga, promišljenim pristupom odlučivanju umanjujemo i otpor koji nam krupniji izbori nameću, čime lakše izbegavamo i mogućnost eventualnih pogrešnih procena.

 

Poslednja izmena dana 18. septembra 2017. u 00:36


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »