Moj laptop je otvoren četiri sata. Word beo, bez ijednog slovceta. Sva ta slova su u svesci koja leži pored laptopa, i desetinama tabova otvorenih u dva različita pretraživača. Eto tako izgleda moj radni dan. Imala sam na umu sedam različitih tema, pa sam ih pretraživala u isto vreme, da bi se na kraju udavila u vrtlogu ideja i činjenica a dedlajn ostao tvrdokoran i neumoljiv.

Ništa novo. To je navika koju posvećeno negujem od početka srednje škole. Usput naiđem na beskrajan svet magije koji se na kraju ugasi jer se stvari moraju završiti odmah i sad. To sam samo ja. Imam prijatelje koji svoj posao završavaju odmah i sad, ali im je taj proces dosadan i iscrpljujući. Neko svakog dana kasni na posao, neko izlazi na cigaretu svakih pola sata, neko mora da čekira sve te notifikacije sa društvenih mreža svakih pet minuta, neko brza i usput napravi sto grešaka. Da skratim – svi mi imamo neku lošu radnu naviku, u manjoj ili većoj meri. Kada sam shvatila da se moja loša navika razvija na uštrb mog vremena na planeti, rešila sam da je razložim i pokušam da joj nađem rešenje.

Buđenje radoznalosti

Ispostavilo se da je „razložiti“ odličan izbor glagola. Naišla sam na predavanje psihijatra Džadsona Bruera, nazvano „Jednostavan način da pobedite lošu naviku“. U samom opisu stoji pitanje: „Možemo li da pobedimo svoje loše navike postajući radoznaliji kada su one u pitanju?“ Poenta je, dakle, analiziranje same navike koja nam smeta. Bruer je koristio primer široko rasprostranjene navike prejedanja i još šire rasprostranjene pomame za dijetama kao svojevrsnom „undo“ dugmetu, kao slikoviti prikaz našeg urođenog mehanizma. „Hrana! Preživljavanje!“ – pomišlja hominid unutra. Čovek jede, sit je, zadovoljan je. Posle nekog vremena opet ogladni. Ponavlja proces. Ali hrana je preukusna. Nakon nekoliko ovakvih akcija on se zapita: „Zatšto ne bih sebi češće pričinjavao ovakvo zadovoljstvo?“ Pre nego što trepnemo, čokolada će biti tu da nas uteši kad smo tužni, ne samo da nas zasiti kada smo gladni. I tu leži začarani krug loše navike – okidač (aktivacija), ponašanje, nagrada. Tako je instikt za preživljavanje pretvoren u samoubilačku misiju.

Kažemo da je navika ustaljen oblik razmišljanja i ponašanja ustanovljen kroz ponavljanje i mentalno iskustvo. Ono što je, shodno tome, posebno karakteristično za jednu naviku jeste da se ona obavlja bez razmišljanja, odnosno automatski, bilo da je dobra ili loša.

Dakle, kako da je se rešimo?

  1. Postavi svojoj navici pitanje 

    Zašto si još tu kada mi se ne sviđaš? Pa, zato što mi se potajno sviđaš. Loše navike, kako smo to već gore razložili, su tu jer nam donose mini doze zadovoljstva. Loš ishod dolazi kasnije, kada se na te doze navučemo. Da primenim ovo na sebi, u trenutku listanja nekog kataloga stopalom dok pišem ovaj tekst zapitala sam se zašto to radim. Zato što mi je zanimljivo? Pa i nije toliko. Zatrpanost informacijama mi pruža iluziju da radim nešto pametno i hrani mi čulo vida dok moj posao ostaje nezavršen a sve te suvišne informacije ubrzo zaboravljene.

  1. Zameni lošu naviku dobrom 

    Teško je odreći se rutine koju čuvamo godinama. Na sreću, u onom začaranom krugu okidač – ponašanje – nagrada, središnji činilac je promenljiv. Dakle, treba izmisliti zdravu rutinu koju ćete ubaciti u ovaj sendvič. Na mom malom primeru, misli mi odlutaju i ja to primećujem – zatvaram nepotrebni tab na pretraživaču i u mozgu, vraćam pogled na ovaj digitalni papir i nastavljam da kucam i nagrada ipak stiže – „produktivna sam!“ – sa bitnom razlikom. Ovog puta sam zaista produktivna.

  1. Pridaj značaj novoj navici 

    Potrebno je mnogo vremena da se novi oblik ponašanja zaista primi i poprimi automatski oblik. Zato joj moramo iskazati poštovanje – razmisliti o svim njenim benefitima i uporediti svoj radni dan, nedelju, ili čak život sa njom i sa njenom starom verzijom. Koliko razliku zapravo pravi?  Koliko doprinosi našem blagostanju? Onda kada smo je zaista razumeli dolazi još jedna nagrada – sloboda i odgovornost ka drugim navikama, koje po želji možemo da zadržimo ili oteramo. („Ovaj tekst je skoro gotov! A pritom mi je zanimljiv!“)

Koliko god jednostavno i naivno izgledalo, vredi probati. Ponekad je najjednosatvnija opcija jedina prava. Za kraj se vraćam na Bruera: „Sledeći put kada osetite potrebu da odmah pročitate tu poruku, kompulsivno krenete da odgovarate na nju, čekajući da se osetite malo bolje – primetite tu potrebu, osetite radost napuštanja iste i ponovite isto sledeći put.“

Poslednja izmena dana 29. decembra 2016. u 22:53


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.