Težnja ka inovativnosti i kreativan pristup poslovanju osobine su koje se u preduzetništvu danas naročito vrednuju. Pojedini mitovi o kreativnosti već su, doduše, odavno raskrinkani, a ono oko čega se svi slažu jeste i da dobre ideje nisu uvek garancija održivog biznisa.

Jednom rečju, možete biti vizionar sa gomilom fantastičnih planova, ali koliko će oni vredeti ukoliko ne pronađete način da ih implementirate? Takođe, put od maglovitih ideja do održivog biznis koncepta može biti poprilično dug. Po nekoj logici, očekivali bismo da bi upravo kreativne tendencije trebalo da „skrate“ taj put (ili nam bar pomognu da ga brže pređemo), ali u praksi se često dešava potpuno suprotno.

Naime, ukoliko je ne usmerimo na način da ona radi za nas, lako se može desiti da nam kreativnost postane prepreka. Možda ste, recimo, iskusili trenutak kada se manično bacate na posao jer vas je preplavila gomila sjajnih ideja. Pod uslovom da tačno znate kako i zbog čega biste ih primenili u okviru onoga što trenutno radite, sva je prilika da ćete naposletku biti prilično zadovoljni. Ako vam, pak, sjajne ideje dolaze potpuno nasumično i bez konkretne predstave o njihovoj praktičnoj primeni, vrlo je izvesno da će od vaše kreativnosti ostati samo to – dobra ideja i ništa više.

To se dešava zato što kreativne i originalne zamisli, same po sebi, nisu nužno „upotrebljive“ i u realnim okolnostima. Isto važi u situacijama kada inovativna rešenja treba da posluže, recimo, kreiranju ili unapređivanju vašeg poslovnog modela ili strategija razvoja biznisa. Koliko ste puta samo čuli da je neka kompanija napravila „bum“ na tržištu, a onda shvatite na čemu počiva njen biznis model i pomislite – kako se ovoga niko nije ranije setio?

U tom smislu, ne moraju svi uspešni projekti uvek biti ni preterano inovativni. To nije stvar nedostatka kreativnosti njihovih pokretača, već činjenice da se nesvakidašnje i nekonvencionalne ideje u nekim slučajevima mogu ispostaviti kao previše izazovne za efektivnu implementaciju. Prema tome, ukoliko vam je namera da stvorite održiv biznis, povedite računa o tome da vaše ideje, bar na početku, budu jednostavne, jasno definisane i primenljive u praksi.

A budući da je svaki biznis u suštini „entitet“ koji vremenom raste i razvija se, kad-tad će vam se pružiti mogućnost da tu jednostavnu ideju unapredite. Problem je u tome što se i ovde možete suočiti sa trenucima kada će kreativnost raditi protiv vas.

Iako zvuči kontradiktorno – pogotovo ako znamo da je konstantna nadogradnja poslovanja jedan od osnovnih uslova njegovog opstanka – čak bi se i minimalna, na prvi pogled zanemarljiva poboljšanja mogla ispostaviti kao izazov. Ona bi, recimo, mogla zahtevati ulaganja koja trenutno niste u mogućnosti da obezbedite, dodatno vreme koje bi odložilo pokretanje nekog projekta ili pak, izmene u organizacionoj strukturi preduzeća. Zato je prilikom uvođenja promena u postojeći biznis plan važno proceniti da li (i na koji način) će te promene uticati na vaš koncept poslovanja u celini, a potom i pažljivo osmisliti kako će one biti uvedene.

Razume se, ovo je uvek lakše reći nego učiniti – setite se samo onih trenutaka kada vam naiđe poplava nesvakidašnjih, interesantnih ideja. A svaka od njih čini vam se jednako dobra, ako ne i bolja od prethodne, te i kreativni impuls u ovom slučaju doživljavate kao preko potreban i koristan.

Međutim, ma koliko vaše ideje bile vredne razmatranja, taj impuls bi vas mogao poprilično zavarati – i to u smislu da vam mnoštvo različitih mogućnosti zapravo postaje prepreka pri pronalasku konstruktivnog rešenja.

U tom slučaju, na dobrom ste putu da izgubite sposobnost procene efikasnosti i efektivnosti rešenja koje biste u datom trenutku primenili. Posledično, postoji verovatnoća i da posumnjate u ispravnost vaše konačne odluke, uz neizbežno preispitivanje o tome da li bi neko drugo rešenje bilo bolje od onoga za koje ste se odlučili.

Usled toga, primena kreativnih rešenja u biznisu zahtevaće i izvesnu rutinu i sposobnost pažljive procene. Zato je kreativni impuls suštinski „neupotrebljiv“ bez struktuisanja ideja na način da one zaista doprinesu konkretnom unapređenju poslovanja.

Naposletku, kreativnost nas može zavarati i tako što će nam pružiti lažni osećaj (samo)ostvarenja. Psiholozi sa Univerziteta u Njujorku objasnili su ovaj fenomen terminom simbolično samoostvarenje, što znači da nas fokusiranost na potencijalne ideje zapravo čini manje odlučnim da ih aktivno sprovedemo u praksi.

U prevodu, razmatranje naših genijalnih zamisli isključivo u mašti ili teoriji daje nam lažni osećaj da smo ih donekle već i ostvarili. To, naravno, ne mora uvek biti pravilo, ali prema zaključcima psihologa, veća je mogućnost da u tom slučaju naša stremljenja ostanu samo na (neostvarenim) planovima.

Rešenje je u tome da kreativni proces shvatimo kao aktivni pokušaj sprovođenja naših ideja u delo, uz osluškivanje fidbeka svih koji u tom procesu učestvuju (naših saradnika, timova zaposlenih, pa i onih kojima je naše rešenje namenjeno, odnosno krajnjih korisnika i klijenata), a čiji predlozi bi takođe doprineli unapređenju postojećih ideja.

Sve u svemu, nije dovoljno znati da je kreativnost „najbolji prijatelj“ inovacjie i napretka. Poenta je da, nakon što uočimo kako nas ona može sputavati u ostvarivanju naših zamisli, pristupimo kreativnom procesu uz izvesnu dozu racionalnosti. Jedino tako će kreativne težnje raditi za – a ne protiv – nas, a naša energija biti usmerena na praktičnu relizaciju ideja i ostvarenje realnog, konkretnog napretka.

Poslednja izmena dana 24. marta 2018. u 10:29


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »