U poslednjih deceniju ili dve, kao jedna od cenjenijih i traženijih karakteristika u poslovnom svetu, sve više se izdvaja emocionalna inteligencija. Pored standardnih veština koje su nam neophodne da bismo se istakli u nekoj struci ili zanimanju, ova karakteristika pokazala se kao jedna od suštinski važnih za naš uspeh. Bilo da se radi o postavljanju pametnih ciljeva, veštini uspešnog rešavanja konflikata ili izgradnji kvalitetnog odnosa sa zaposlenima, razvijena emocionalna inteligencija ponekad nam je značajnija i od profesionalnog znanja.

Kada počnemo da istražujemo kako bismo mogli unaprediti svoj EQ, uglavnom će nas sačekati saveti koji govore šta bi sve po tom pitanju trebalo da radimo. Takve smernice će nam svakako koristiti, međutim, isto tako je važno da znamo i koje su to navike ili situacije koje bi trebalo da izbegavamo. Stoga, da bi zadržali smirenost i kontrolu nad svojim emocijama, evo i nekih okolnosti koje će se emocionalno inteligentni ljudi svesno potruditi da izbegnu.

  1. Neće dopustiti da ih drugi ograničavaju.

Kada nečiji osećaj zadovoljstva zavisi od upoređivanja sa tuđim postignućima, ta osoba postepeno gubi kontrolu nad svojim emocijama i reakcijama. Ukoliko su uvereni u ispravnost svojih odluka, ljudi sa razvijenom emocionalnom inteligencijom neće dozvoliti da mišljenja ili kritike drugih utiču na njihov doživljaj sopstvene vrednosti.

Iako je nemoguće potpuno ignosrisati stavove okoline baš u svakoj situaciji, ono što možemo učiniti jeste da se ne upoređujemo sa drugima. Šta god neko o nama u određenom trenutku mislio, jedno je sigurno – nikada nismo toliko dobri ili loši koliko nam drugi to sugerišu. Kada tuđe zamerke shvatimo sa dozom rezerve, ni naš osećaj sopstvene vrednosti neće zavisiti od njihovih reči ili postupaka.

  1. Neće zaboraviti tuđe greške.

Za ljude sa razvijenom emocionalnom inteligencijom moglo bi se reći da brzo opraštaju tuđe greške – ali ne i da ih zaboravljaju. To ih nikako ne čini zlopamtilima, već pokazuje da su svesni toga da oprostiti drugima znači ne dozvoliti da ih njihovi postupci bespotrebno povređuju ili sputavaju. Ukoliko upamtimo okolnosti u kojima nam je neko naneo neprijatnost, znaćemo i kako da se sledeći put postavimo u takvoj situaciji i zaštitimo se od neugodnosti koje nam drugi svesno ili nesvesno pričinjavaju.

  1. Izbegavaće konstantno podsećanje na loša iskustva.

Jedna od navika koju se emocionalno inteligentni ljudi trude da izbegnu jeste i zadržavanje neprijatih emocija izazvanih tuđim postupcima. Svesni su toga da neprekidno razmišljanje o nepravdi koju im je neko naneo nikuda ne vodi, već samo izaziva dodatni stres.

Osim toga, jedna od negativnih posledica ove navike je i ta da u nama budi osećaj ugroženosti i navodi nas da u odnosima sa drugima zauzimamo odbrambeni stav. Kada je pretnja sa kojom se suočavamo realna, to nam može pomoći da se zaštitimo od neprijatinih iskustava. Međutim, tuđi postupci iz prošlosti daleko su od stvarne pretnje, i zato nam konstantno podsećanje na takva iskustva samo može naneti još veću štetu.

  1. Neće dozvoliti da ih problemi sptuavaju.

Kada je reč o suočavanju sa problemima, najčešće imamo dve opcije – ili ćemo provesti previše vremena razmišljajući o njihovim posledicama, ili ćemo se potruditi da ih što pre prevaziđemo. U prvom slučaju, sva je prilika da ćemo sebi „napakovati“ pozamašnu količinu stresa i neprijatnih emocija, što će se odraziti i na našu sposobnost da prevaziđemo trenutne prepreke.

Zato se ljudi koje odlikuje visok stepen emocionalne inteligencije odlučuju za drugu opciju. Usmeravanjem pažnje na poboljšanje trenutnog položaja otvaraju sebi mogućnost za nalaženje načina na koji će to postići, čime automatski postaju i efikasniji u rešavanju problema.

  1. Izbegavaće da uludo troše svoju snagu.

Dobro proceniti kada i pod kojim uslovima vredi ići „na sve ili ništa“, jedan je od ključnih uslova da sačuvamo svoju mentalnu snagu. Upravo ova sposobnost karakteriše i osobe sa razvijenom emocionalnom inteligencijom. To se odnosi kako na situacije u kojima je potrebno da se zauzmemo za sebe, tako i za trenutke kada se nađemo u konfliktu sa drugima.

Drugim rečima, prepoznavanje pravog momenta za istupanje ili povlačenje „sa terena“, neophodno je da bismo sačuvali snagu i motivaciju za ostvarivanje ciljeva koje zaista smatramo važnim. Bilo da su u pitanju međuljudski odnosi ili situacije u poslovnom okruženju, ne bi trebalo da dozvolimo da sagorimo u pokušaju da utičemo na okolnosti koje ne možemo promeniti.

  1. Izbegavaće da žive u prošlosti.

Kada dožive neki neuspeh, pojedinim ljudima se može činiti da će svaki naredni pokušaj ostvarivanja dobrih rezultata unapred biti osuđen na propast. Neželjeni ishod tada urušava i njihovo samopouzdanje, pogotovo ukoliko je neuspeh rezultat suočavanja sa krupnijim izazovima.

Sve se ovo dešava kada dozvolimo prethodnim iskustvima da utiču na naš trenutni osećaj sopstvene vrednosti. U isto vreme, to nas sprečava i da svoje greške prepoznamo kao prilike da iz njih nešto naučimo. Zbog toga ljudi sa razvijenom emocionalnom inteligencijom ne troše previše energije u razmišljanje o svojim neuspesima, fokusirajući se umesto toga na okolnosti koje mogu promeniti u sopstvenu korist.

  1. Neće težiti savršenstvu.

Ljudima sa razvijenom emocionalnom inteligencijom savršenstvo nikada neće predstavljati krajnji cilj. Biti nesavršen je nešto što je svojstveno ljudskoj prirodi, te je, umesto pokušaja da dostignemo nedostižno, mnogo korisnije da usmerimo pažnju na ono što smo trenutno u mogućnosti da ostvarimo. Iako nećemo baš uvek biti zadovoljni postignutim, makar ćemo izbeći osećaj nezadovoljstva izazvan konstantnim preispitivanjem i sumnjom u svoje sposobnosti – pogotovo ukoliko znamo da smo pritom zaista dali sve od sebe.

  1. Izbegavaće društvo negativnih ljudi.

Kada se nađete u društvu osoba koji se neprestano žale, verovatno ćete u nekom trenutku osetiti kako njihova negativna energija prelazi i na vas. Koliko god delovali iscrpljujuće na okolinu, većini će biti teško da se distanciraju od ovakvih ljudi jer se takav potez često tumači kao nedostatak empatije ili želje da im se pomogne.

Iako su njihovi problemi možda realni, osobe sa razvijenom emocionalnom inteligencijom dobro će proceniti ukoliko je jedina namera ovih ljudi da izazovu sažaljenje. Zbog toga se neće ustručavati da postave jasne granice ukoliko je to neophodno, ne dozvoljavajući da tuđa negativnost utiče na njih.

  1. Neće se ustručavati da kažu „ne“.

Izgovaranje ove jednostavne reči mnogima predstavlja pravi izazov, iako nas ona može sačuvati suvišnih pritisaka. Štaviše, osobe koje ne umeju da odbiju druge, češće se suočavaju sa pojačanim stresom, sindromom izgaranja, pa čak i depresijom. To, ipak, ne važi i za ljude sa razvijenom emocionalnom inteligencijom – oni se neće ustručavati da kažu „ne“ ukoliko procene da će im pojedine obaveze predstavljati preveliki teret.

Zbog osećaja odgovornosti koji gaje prema sebi i drugima, emocionalno inteligentni ljudi će radije izbeći da na sebe preuzmu zadatke za koje nisu sigurni da će ih valjano odraditi. Time će sebi ostaviti dovoljno prostora da se u potpunosti posvete trenutnim prioritetima, što će im omogućiti i da svoje poslove obavljaju savesno i kvalitetno.

Poslednja izmena dana 13. decembra 2017. u 09:55


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »