Sa patikama “na čičak” susreli ste se još u najranijem detinjstvu. Naravno da je roditeljima u početku bilo lakše da vam nabave patike koje se lako zakopčavaju, nego da vas nauče da vežete pertlu. Opravdano. A kada ste konačno sami pravili mašne na pertlama, došlo je vreme satova i novčanika. Satovi sa “čičak” kopčanjem svima su nam bili omiljeni jer su prilično praktični. Slično je i sa novčanicima. Neki su nastavili ozbiljnim stazama pa su ih u vojsci dočekale epolete. Naravno, opet “na čičak”. A da li se iko zapitao odakle potiče čičak kopčanje i koja se priča krije iza svega?

Sada već daleke 1941. godine švajcarski inženjer Žorž de Mestral je sa psom pošao u lov. Ni na kraj pameti mu nije bilo da će taj lov biti presudan za stvaranje novog modnog trenda. Žorž de Mestral i pas su se posle nekoliko časova hodanja po šumama i livadama našli u polju čičaka. Upleteni u kandže ovog korova najpre su bili zbunjeni. Pas je nezadovoljno lajao, a de Mestral najpre pokušao da očisti desetine čičaka sa svoje odeće. Impresioniran silom kojom se čičak upleo u njegove pertle, pantalone i pseću dlaku, Žorž de Mestral je odlučio da ispita način kojim se čičak kači za svoju “žrtvu”. Jedan primerak korova sačuvao je za dalja ispitivanja. U laboratoriji je pod mikroskopom shvatio da loptica ove biljke ima nebrojeno mnogo sitnih kukica uz pomoć kojih se hvata za tkaninu ili dlaku. Potom ga je vodila samo jedna misao. De Mestral je želeo da oponašanjem prirode stvori veštački materijal koji će se ponašati isto.

Prvobitna zamisao bila je da od pamuka proizvede kukice i time konačno odmeni rajsferšluse, učkure i dugmad. Vođen tom idejom Žorž de Mestral je pošao u Lion koji je predstavljao glavni centar mode tih godina. Njegova ideja, kako to obično biva sa inovacijama, dočekana je sa podsmehom. Švajcarac se ipak nije predavao. Pamuk se cepao, tanjio i posle svega nekoliko zakopčavanja bivao gotovo neupotrebljiv. Sledeći korak bio je da se promenom materijala dobije bolji proizvod. De Mestral se odlučio za najlon čija je ekspanzija tada bila najveća. Imitirajući kukice sa čička napravio je čvrste i postojane prilepke. Trebalo je osmisliti podlogu na koju bi se “čičak” lako uhvatio. Pravljenje omčica bilo je u početku prilično zahtevno. Omče su pravljene ručno i još uvek nisu pokazivale najbolje rezultate. Inženjer je došao na ideju da omčice preseče makazama i tako stvori duple kukice koje bi se lakše ukrštale. Novi patent je bio stvoren, ali još uvek nepriznat. Trebalo je osmisliti mašinu koja će sama plesti omče i praviti od njih kukice. Mašina slična razboju bila je još jedan patent ovog slučajnog izumitelja. Svoj patent prijavio je deset godina nakon lova tokom kog se rodila ideja. Iako su izumi prijavljeni 1951. Godine, priznati su tek tokom 1955. Novi proizvod se vrlo ubrzo našao na tržištu velikih evropskih zemalja. Švajcarska, Britanija, Nemačka, Švedska, Holandija, Belgija, Italija i Kanada bile su zemlje u kojima je patent bio zaštićen. Žorž de Mestral otvorio je prodavnice u ovim zemljama. 1957. godine je sva proizvodnja preseljena u Nju Hempšir.

Ovakav sistem zakopčavanja nazvao je Velcro, što je i danas jedna od zvaničnih i prepoznatljivih reči u svetu. Spojivši reči Velours (somot) i Crochet (kuka) dobio je naziv za novi brend. Najveći procvat Velcro je doživeo kada je prste umešala NASA. Na odelima za astronaut čičak traka je već godinama neizostavna. Dva metra kvadratna čičak trake mogu održati težinu i do osamdeset kilograma. U beztežinskom stanju astronauti mogu da se pričvrste i zadrže u mestu. Danas čičak traku koriste vojnici, ronioci, skijaši, sportisti. Malo ko zaista zna da je slučajnost odigrala glavnu ulogu.

Pošto je Velcro doživeo ekspanziju u trenucima kada se našao u NASI, gotovo svi misle da je čičak traku stvorila upravo ona. Važnost de Mestralovog otkrića je neizmerna. On je ipak ostao zaboravljen. Zaštita patenta je istekla 1978. godine, pa se na tržištu pojavio pregršt novih kopija originalne trake. Ponekad te bezazlene ideje ne treba ljubomorno čuvati.

Foto: Ian Muttoo

Poslednja izmena dana 16. septembra 2015. u 16:27


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »