Jedan od prvih korisnika pisaće mašine bio je Mark Tven. Verovatno i jedan od prvih, ako ne i prvi pisac koji je svoj rukopis predao iskucan na mašini.

Još jedna zanimljivost je da je najjeftinija pisaća mašina napravljena krajem 19. veka i koštala je – jedan dolar. Šta još znamo o ovom izumu koji je svojevremeno promenio svet?

Iako su mnogo ranije u istoriji postojali pokušaji da se napravi sprava za pisanje, smatra se da je prva pisaća mašina nastala 1868. godine, a njen tvorac je Kristofer Latam Šols. Njegovi prvi pokušaji da napravi uređaj koji bi mogao da otiskuje slova na papir završeni su neslavno, ali intuitivno znajući da je put do uspeha obično popločan nizom neuspeha, Šols nije odustajao.

Tako je, vremenom, došao do ideje pravljenja malih štapova sa slovima na vrhovima koji su, nakon dodira tipke, udarali u papir, ostavljajući trag od mastila u obliku slova koje je pritisnuto.

Sama konstrukcija mašine nije bila posebno zahtevna, a originalni dizajn tastature podrazumevao je da slova budu raspoređena u dva reda i poređana po alfabetu, što zvuči prilično logično. Međutim, takva postavka, kao i premali razmaci između tipki, dovodili su do zastoja kompletnog mehanizma koji nije uzimao u obzir blizinu najčešće korišćenih kombinacija slova (kao što su, u engleskom jeziku, TH i ST).

Pokušaj da se ovaj problem reši doveo je do preraspodele tipki. Tako je 1868 godine, u saradnji sa profesorom Amosom Densmorom, Šols presložio slova, a najveća izmena bila je veći prostor između tipki, posebno kod onih slova koja su se često koristila u kombinaciji. Rezultat? Bolji od prethodnog, ali ne baš sjajan: ljudima je bilo potrebno mnogo vremena kako bi nešto brzo i precizno otkucali, i eto novog problema.

Ipak, poboljšanje u odnosu na stari dizajn bilo je osetno, zato što je onaj ko je umeo da koristi pisaću mašinu sa novim rasporedom tipki uspevao brzo da kuca bez da se tipke zaglavljuju. Zato se upravo ovaj period i smatra početkom QWERTY tastature, koja se zvanično pojavila 1872. godine, četiri godine kasnije u odnosu na prvu verziju.

Otpor ka „novotarijama”

Prva pisaća mašina koja se našla na tržištu 1874. godine zvala se Remington No.1, po njenom proizvođaču, porodičnoj kompaniji Remington & Sons. Možda ćete pomisliti da se ovakav uređaj prodao u rekordnom roku, ali to uopšte nije bio slučaj. Ljudi su ignorisali ovaj izum, a bilo je još mnogo stvari u vezi sa njim koje je trebalo popraviti. Osim toga, sedamdesetih godina 19. veka ideja „mehaničkog pisanja” bila je čudna većini ljudi. Tada je uobičajeno bilo pisma pisati rukom, a mehanizacija tog procesa za mnoge je bila čak i uvredljiva.

Šols je smatrao da će se ova sprava dopasti sveštenicima i ljudima koji često pišu pisma, a nije mu ni palo na pamet da su ljudi iz biznisa zapravo njegova željena ciljna grupa. Svi ovi faktori kumovali su tome da prve prodaje pisaćih mašina budu više nego skromne.

Četiri godine kasnije, nakon nekoliko modifikacija koje se tiču preraspodele tipki, Remington & Sons na još uvek dobrim delom nepostojeće tržište izbacuju Remington No. 2 model. Raspored tipki ove nove mašine bio je isti kakav poznajemo na svojim tastaturama i danas, sa mogućnošću kucanja malih i velikih slova upotrebom „shift” tipke.  Ona je i dobila takav naziv zato što je inicijalno služila promeni pozicije koja je dovodila do odabira između malih i velikih slova. Iako na modernim tastaturama ona više ne obavlja tu funkciju, ime se ipak zadržalo.

Kako je rasla popularnost pisaćih mašina, ljudi su prestali da se žale na neobičan raspored slova i počinjali su da pamte raspored tipki, učeći tako da kucaju brzo. U to vreme na tržište je pokušala da prodre još jedna, alternativna verzija pisaće mašine, ali ljudi su svoje poverenje poklanjali QWERTY postavci.

Jedan od takvih pokušaja sproveo je profesor Avgust Dvorak ranih tridesetih godina prošlog veka. On je na Univerzitetu u Vašingtonu razvio tastaturu koja je bila „user friendly” više nego dotadašnje verzije. Redizajnirao je raspored tipki i postavio sve samoglasnike i pet najčešće korišćenih suglasnika u jedan, glavni red, po sledećem redosledu: AOEUIDHTNS.

Iako je dizajn ove mašine zahtevao da onaj ko kuca često naizmenično koristi obe ruke, ipak je bilo moguće napisati oko 400 najčešće korišćenih reči engleskog jezika korišćenjem samo pomenutog glavnog reda slova. Kod QWERTY tastature ta brojka iznosila je 100. Osim toga, Dvorakova mašina je omogućavala da prsti osobe koja kuca ne moraju da se kreću mnogo, kao što je to slučaj kod Šolove verzije.

Uvideviši sve ove prednosti, Dvorak je postao motivisan da dokaže da je njegov izum bolji od Šolovog, ali njegovo rešenje ipak nikada nije zaživelo među korisnicima. Većina studija koje su merile efikasnost njegove mašine imale su ozbiljne mane ili ih je diskreditovao sukob interesa, pošto je upravo Dvorak u njima bio i glavni istraživač.

Ko gubi, ima prava da se ljuti

Studija Dvorakove mašine koju je sprovela Američka administracija opštih usluga 1953. godine pokazala je da nijedna od ovih pisaćih mašina nije superiorna u odnosu na drugu. Naime, iskusni daktilografi su na onim mašinama na koje su navikli kucali istom brzinom, a razlike su se pre mogle pripisati njihovom umeću tipkanja nego samoj spravi na kojoj se kucanje odvija.

To je zadalo fatalni udarac Dvorakovom izumu, a većina ljudi nije želela da gubi vreme prelazeći sa jedne mašine na drugu. Osim toga, QWERTY i danas možete videti kao prva slova u gornjem redu svoje tastature, pa je prilično jasno ko je pobedio u ovom ratu. Ipak, Dvorakov pristup nije u potpunosti napušten. Mnoge kompanije – uključujući Apple i Google – su nudile tastature (stvarne i virtuelne) i sa rasporedom tipki koje je zagovarao Dvorak.

Revoltirani Dvorak je rekao da je „menjanje postavke tipki kao predlaganje da se promene Deset Božjih zapovesti ili Zlatno pravilo, da se pogazi svaki moralni princip i da se ismeva majčinstvo.” Možda je malo i preterao, ali ako uzmemo u obzir da je ostao sa druge strane istorije koja priznaje samo pobednike, onda to nije iznenađujuće.

Poslednja izmena dana 3. avgusta 2016. u 01:47


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »