Bicikl, omiljeno prevozno sredstvo miliona ljudi širom sveta, nastao je davne 1817. godine, iako se originalni koncept pojavio još krajem petnaestog veka, a osmislio ga je jedan od učenika Leonarda da Vinčija.

Te 1817. Baron Kars von Drajs tražio je način prevoza koji će mu omogućiti lako kretanje tokom rada u Royal Gardensu, pa je došao na ideju spajanja dva točka platformom na koju se može sesti, dok se pogon ostvarivao odgurivanjem nogama od tla. Ova sprava tako je dobila naziv “Draisine” ili “hobby horse”, a ono što ima zajedničko sa biciklima kakve znamo danas su dva točka, mogućnost upravljanja i sic.

Istorija pamti različite dizajne bicikla koji su isprobavani pre nego što se došlo do koncepta koji poznajemo danas. Jedan od najpoznatijih, koji smo mogli videti na brojnim fotografijama iz prošlosti, jeste onaj sa ekstremno velikim prednjim točkom, za koji su bile prikačene pedale kojima upravlja vozač. Drugi su uključivali tri točka sa različitim razmakom između njih, pa čak i četvorotočkaše kojima se pogon nalazio na prednjim i zadnjim točkovima. Još jedan, relativno poznat, jeste dizajn koji je podrazumevao korišćenje drveta u njegovoj izradi, zbog čega su tadašnji bicikli bili izuzetno neudobni. Neki od njih zaradili su nadimak “The Boneshaker” ili, u slobodnom prevodu, “Tresač kostiju”.

Popularizaciji bicikala doprineli su interesovanje za ovu ideju, kao i tehnološki napredak. Tako se 1886. pojavio “Rover Safety” bicikl, čiji tvorac je Džon Kemp Starli. Ovo je prvi model koji je realizovao ideju dva točka iste veličine, lanca koji spaja pedale sa zadnjim točkom i pneumatske gume.

Porast boja automobila u Americi usporio je razvoj bicikala, tako da je u to vreme rasprostranjenije bilo korišćenje automobila u odnosu na bicikl. Ovaj trend u Evropi nije doživeo razmere kao u Americi, gde su ljudi nastavili ne samo da voze bicikle, već su se organizovale trke i ture po različitim predelima. To je postalo posebno popularno u Francuskoj, gde se i danas održava najveća biciklistička trka na svetu Tour de France. U ovoj zemlji je i 1910. godine izmišljen sistem koji omogućava da se lanac tokom vožnje sa jednog zupčanika premešta na drugi, čime se menjaju brzine i vožnja prilagođava različitim terenima. Pre nego što je nastao mehanizam za menjanje brzine, trkači su na raspolaganju imali samo dve brzine, a kada su želeli da ih menjaju, morali su da uklone zadnji točak i ponovo ga vrate na mesto, prilagodivši lanac drugom zupčaniku.

Poslednja izmena dana 29. oktobra 2016. u 23:27


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »