Nezaobilazan „dodatak“ računaru, odnosno kompjuterski miš, tokom svog nastanka i razvoja preživeo je nekoliko transformacija pre no što je dobio svoj prepoznatljivi oblik. Zvanično, zasluge za nastanak kompjuterskog miša pripisuju se Daglasu Engelbartu, američkom inženjeru i pronalazaču norveškog porekla. Međutim, njegova uloga u nastanku ovog uređaja najverovatnije bi ostala nezapažena, da jednog dana Stiv Džobs nije naišao na patent sličan Engelbartovom, i rešio da iskoristi sav njegov potencijal.

Naime, pokušavajući da pronađe najefikasniji način kojim bi se uspostavila interakcija sa računarom, Engelbart je 1961. godine osmislio izum koji je, praktično, najbliži predak današnjeg miša. Uz pomoć inženjera Vilijama Ingliša, napravio je uređaj u kome su bila smeštena dva točkića koja su kontrolisala kursor na ekranu.

Prototip je potom poveren na testiranje svemirskoj agenciji NASA. Nakon poređenja sa još nekoliko uređaja konstruisanih u istu svrhu, miš je proglašen za najefikasniji. Tada je Engelbartov izum na osnovu svog oblika dobio i naziv koji se danas upotrebljava, iako žica koja povezuje miš sa računarom nije uvek bila na njegovoj „glavi“. Ona se najpre nalazila sa donje strane, ali je premeštena da bi se izbeglo uplitanje „repa“ oko ruke.

Engelbartov izum zvanično je predstavljen decembra 1968., na jednoj računarskoj konferenciji u San Francisku. Pre njenog samog početka, nekolicina učesnika konferencije se nije ustručavala da izrazi krajnje nepoverenje povodom uspeha ove neobične naprave, sumnjajući u to da bi mogla ičemu da služi. Međutim, nakon brojnih ovacija upućenih Engelbartu, miš je praktično okarakterisan kao izum budućnosti, što je i najveće skeptike nateralo da povuku svoje primedbe.

Iako je predstavljanje miša široj javnosti kasnije okarakterisano kao trenutak koji je u velikoj meri uticao na razvoj kompjuterske tehnologije, Daglas Engelbart je isprva ostao bez priznanja za svoju inovaciju. Pri tome, patent koji je za miša odobren 1970. godine takođe nije pripao Engelbartu.

„Naopaki“ miš Ralfa Bendžamina

Dvadesetak godina pre Engelbartovog pronalaska, jedan inženjer iz Engleske osmislio je napravu koja je bila vrlo slična njegovoj. Ime ovog inženjera je Ralf Bendžamin, a svojevrsnu preteču miša konstruisao je sredinom ’40-ih godina.

Tokom rada u Kraljevskoj ratnoj mornarici, Bendžaminov zadatak bio je da razvije računarski sistem koji bi mogao da izračuna putanju kompjuterski navođenih vazduhoplovnih objekata na osnovu podataka unetih u taj sistem.

U to vreme, pomeranje kursora na ekranu kompjutera kontrolisao je mehanizam koji je podsećao na džojstik. Razmišljajući o tome kako da unapredi ovu tehnologiju, inženjer je, između ostalog, osmislio spravu koja je funkcionisala skoro kao standardni mehanički miš. Bendžaminov izum imao je kuglicu čijim pomeranjem su se pokretala i dva gumena točkića koja su ga okruživala. Ovakvim mehanizam bilo je moguće pomerati kursor na ekranu.

Pošto je kod Bendžaminovog miša kuglica bila sa gornje strane, njegov izum je praktično predstavljao verziju standardnog mehaničkog miša okrenutu naopačke. Umesto što je na okretanje kuglice uticalo pomeranje miša po nekoj povšini, kod „naopakog“ miša kuglicu je kontrolisala šaka.

Bendžaminova verzija miša bila je mnogo preciznija od džojstika, a u isto vreme je predstavljala najdirektniju preteču miša sa kugličnim ležajem kakav se i danas koristi. Ipak, pošto je izum morao ostati strogo čuvana vojna tajna, njegov tvorac, slično Engelbartu, nikada nije dobio zasluženo priznanje za konstruisanje ovog uređaja. Iz istih razloga, ovaj miš se nikada nije našao u široj upotrebi, zbog čega se Ralf Bendžamin, na kraju, ni ne navodi kao tvorac kompjuterskog miša.

Nezavisno od Bendžavinovog pronalaska, sličnu napravu je 1952. godine osmislila i kanadska kompanija Ferranti Canada. Trojica inženjera zaposlenih u kompaniji došli su na ideju da kuglicu, koja je bila u stalnom kontaktu sa 4 točkića koji je okružuju, smeste u neku vrstu manjeg kućišta. Pomeranje tih točkića u bilo kom pravcu istovremeno bi izazivalo i pomeranje kursora na ekranu.

Ovo je praktično bila verzija miša vrlo slična Bendžaminovoj, s tom razlikom što je kuglica, umesto sa dva, bila povezana sa četiri točkića. Budući da je i ova sprava, slično Bendžaminovoj, kreirana u vojne svrhe, njena izrada je sprovedena u potpunoj tajnosti.

A kompjuterski miš kakvog danas znamo na kraju je usavršen u kompaniji Stiva Džobsa.

Potencijal prepoznat u pravo vreme i na pravom mestu

Nakon što je krajem ’70-ih prodao izvestan broj Eplovih deonica kompaniji Xerox, Stiv Džobs je posetio istraživački centar ovog preduzeća koje se, između ostalog, bavilo razvijanjem računarske tehnologije. Tom prilikom je zapazio prototip kompjuterskog miša sličan onom koji su izumeli Daglas Engelbart i Vilijam Ingliš, i odmah je prepoznao potencijal ovog uređaja.

Ispostavilo se da je Xerox ovu verziju miša prodavao uz Xerox Alto, svoj prvi model kompjutera. Međutim, čelnici kompanije nisu u potpunosti shvatili potencijal, niti su na pravi način iskoristili prednost uređaja na kome su radili. Pri tome, Xeroxov miš, čija je izrada koštala 300 dolara, raspao bi se u roku od 2 nedelje.

Ovaj nedostatak nije promakao Džobsu, koji je potom inženjerima u Eplu dao zadatak da naprave miša koji bi funkcionisao po istom princupu, ali čiji troškovi izrade bi bili 15-ak dolara, a rok trajanja najmanje 2 godine. Takav uređaj je trebalo da predstavlja jednu od ključnih komponenti Eplovog kompjutera.

Pošto je smatrao da uređaj mora funkcionisati na najjednostavniji način, Eplov dizajner Din Houvi konstruisao je miša tako da, za razliku od standardnih koji imaju dva (ali i Engelbartovog miša koji je imao 3 dugmeta) sa gornje strane ima samo jedno dugme.

Prvi primerak pojavio se uz danas relativno nepoznatu Apple Lisa verziju kompjutera, a imao je čeličnu kuglicu koja je pokretala točkiće u njegovoj unutrašnjosti. Čelična kuglica naknadno je zamenjena gumenom, a ova poboljšana verzija kompjuterskog miša došla je uz nadaleko popularniji Mekintoš, predstavljen 1984. godine. Od tog trenutka, miš zvanično i definitivno postaje neodvojiva komponenta desktop računara i PC-a.

Poslednja izmena dana 16. avgusta 2016. u 01:33


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »